"PAMTITE POSEBNE PRILIKE"...
"JEDNOSTAVNE STVARI SU PREDIVNE"..."PROMENITE BUDUĆNOST"...Kako god neko mislio da o jeseni ruže cvetaju, ja ne mogu da se otmem onom istrčavanju unapred gde već jasno vidim bedu i to onu neopsiivu bedu rečima običnog čoveka... tako moja ključna reč postaje svakim danom - reč beda... težak je to i pretežak križ, natovaren možda na potpuno nedužna pleća... čovek od bede pobeći ne može, pa sve i da hoće... pitam se kako to ljudi ne upadaju više u bedu... mora da su previše silni... e, ja nisam... moje upadanje ili bolje rečeno zapadanje u bedu je jako taktično i već mnogo pre isplanirano...Ja kao ljudsko biće imam veliku potrebu za nekakvim radom, znate no ja više nisam za olovku... ja jedino imam snage da ljuštim luk i krompir i baš bi bilo lepo mene uposliti jednim takvim poslom u neku kujnu na poslušanje gde bih mogla bez prestanka da perem suđe i kuvam hranu... ja nisam gladna no iz ljudske potrebe da nešto uradim preko dana, ja sam počela da pečem sve te kolače i da izmišljam sve te salate... vi nećete osetiti bedu moju i to je poslednje što vam neću nikad ni poželeti... kuvala bih i mesila gratis... vukla lonce i šerpe ko nekada... sa sve keceljom i smrznutim ili sparušenim rukama od hladne vode i deterdženta..."NEKA VAM SVETLOST SRCA POKAŽE PUT KOJIM TREBA DA IDETE"..."NEMOJTE SE RAZBESNETI"... Ivo Andrić: "To je bio onaj veliki strah, nevidljiv i nemerljiv, ali svemoćan, koji s vremena na vreme nailazi na ljudske zajednice i povije ili pootkida sve glave. Tada mnogi ljudi, obnevideli i zaluđeni, zaborave da postoje razum i hrabrost i da sve u životu prolazi i da život ljudski, kao i svaka druga stvar, ima svoju vrednost, ali da ta vrednost nije neograničena. I tako, prevareni trenutnom mađijom straha, plaćaju svoj go život mnogo skuplje nego što on i vredi, čine podla i niska dela, ponižavaju se i sramote, a kad trenutak straha prođe, oni vide da su taj svoj život otkupili po suviše visokoj ceni ili čak da nisu bili ni ugroženi, nego samo podlegli neodoljivoj varci straha"..."Ali nisam ja ni došao zbog toga da se njima svidim. Oni su budale koje hoće da žive od praznog gospodstav i drskih, velikih reči. A to ne može da bude. Došlo je vreme da se i oni opamete. Samo, ljudi se ne urazumljuju kroz glavu, nego s obrnute strane, s tabana. Ja još nisam video da je neko koga su dobro istabanali to zaboravio, ali sam sto puta vieo da ljudi zaboravljaju i najlepše savete i pouke"..."NAJBOLJI POSAO KOJI ĆEŠ IKADA URADITI JESTE RAD NA SAMOM SEBI"...TA NEOPISIVO AKTIVNA I ŽIVA ETNA...Uopšte nije moguće ni da zamislite koliko sam ja jutros ustala olakšana iako to vaga za merenje još nije pokazala... neki dotok prepoznatljive energije struji niz moje umrtvljene vene... dobro je to uz ove salate ide i so i sirće i ulje... a da će biti teško hoće, pa možda i jednolično... no ja ću istrajati kao i onda, kao i uvek... meni je zanimljivo sve dokle god izmišljam i tovarim sebi podvige nove i teže... drugačije ne može...Musaku najbolje pripremaju musavi ili mutavi ili mucavi ljudi - kako god... Ja ništa lepše nisam napravila, a ni probala, do ove današnje musake... Ovo je moj neprocenljiv zaključak ili živi opit...Nikada nisam bila član partija (il partije - svejedno), a to je zato što me partije ne privlače i ne drže... E, upravo sam zato napustila sve "grupe", jer mi je to u jednom trenutku počelo da liči na viošepartijske sisteme...Često uhvatim sebe kako kažem: Ne znam - nisam pametna... Ne znam - nisam mudra... A moglo bi i: Ne znam - nisam glupa...Dve najjeftinije reči na globalnoj tržnici danas, postadoše reči: glup i pametan... Ja, se gotovo uvek opredeljujem za mudre, a oni su iznad ove dve kategorije...Nešto razmišljam... na temu "porobljavanja"... pa mi se ote zaključak, koji kaže: onaj koji vas je u bilo kom smislu ikada "porobio", nikada vas nije iskreno ni voleo... Naprosto došli ste mu kao "olak" plen... Ali se takav lovac malo prešao... Plen je netragom u šumu nestao..."Mislite na velike stvari, ali neka vas male stvari usrećuju"."Dajte drugima komplimente"."Svet je vaša krava, ali morate da je muzete"."Što ste realniji, postajete sve opušteniji"."Najbolji pogled ima prvi pas koji vuče sanke"."Recite mnogo sa malo reči"."Sve životinje su jednake, ali neke životinje su više jednake od drugih".I umesto da čekam da drugi postave citate u kojima se samo oni pronalaze i nalaze, ja očas posla ispostavim i postavim svoje citate u kojima se, ja savrešno prepoznam u sadašnjem trenu i času... I za tili čas - poslastica od citata gotova... Laku noć..."Ljubazne reči mogu biti kratke i lake za izgovor"."Odustanite od projekata za koje msilite da neće doneti željenu nagradu"."Svađajte se tako da budete sigurni da protivnik neće postati neprijatelj"."Lepe reče vrede puno i malo koštaju"."Prijateljstvo koje može da se završi nikada nije bilo pravo prijateljstvo"."Mudrost nam pomaže da prebrodimo teška vremena i da uživamo u lepim trenucima".Dok se vozam, bolje i bistrije razmišljam..."Ako možete da promenite stvari, promenite ih; ako ne možete, trpite ih"."Što više slušate unutrašnji glas, bolje ćete čuti zvuke koji dolaze spolja"-Dag Hamarskjold..."Ne prosvetljuje odgovor, već pitanje"."Vežbajte da ignorišete negativne misli"."Onaj ko je strpljiv je obazriv".Zašto se kaže???...Zašto se kaže: "nagrabusićeš" kao žuti mrav???..Pročitala sam "Staru šalu"... Sutra ću započeti novo štivo... Ostalo mi je još 6 nepročitanih knjiga... I opet sam premeštala knjige i nanova ih slagala po policama... Inspirišu me pa ne mogu da mirujem... Nešto moram valjda i ja da radim... Eto, bila bi odlična za neku biblioteku...Ovaj svet može postati mnogo bolji, jedino ako unutar sebe sagradimo jedan posve nov i drugačiji svet, sa čvrstim bedemima...Da vidimo - ko se prvi usuđuje da osuđuje...Danas se osećam paradajzično... a to uopšte nije rizično... i ne shvataj ništa lično...Sposobni su uvek proglašavani za "loše"...A baš ne mogu da se otmem tom luckastom utisku, da se jako jako radujem što je recimo neka "ideja" uspela, uprkos svim oprečnim umišljenim i dobro smišljenim pokušajima sabotaže... Danas je subota i ne bi bilo lepo da se ni malo slaže... Sve u svemu - lepo je kad se dobre ideje i dobri ljudi slože... A da se pri tome jedni na druge ne lože... I da se sve manje oko nekih "ideja" glože... Zar nije posle svega, najlepše tiho se povući u svoje lože... Pa tamo uživati uz grožđe... Prijatan dan, a i ručak takođe...Ako se pokatkad užasnem neke reči onda je to neizostavno reč "MORAŠ"... Zar nije prirodnije i suptilnije reći - "TREBAŠ" il "TREBALO BI"... Još od malih nogu naučila sam samo jedno, a to jedno upravo glasi: Ne moraš ama baš ništa... Samo moraš umreti... Nažalost...Ja sam poranila jutros i upravo ovako započela dan... Pre uključenja na miru sam pročitala dovoljan broj strana... A ko zna - možda danas i ograbim malo lišća... Ima ga...Savršenost možda jeste jako dosadna, ali pokažite mi Čoveka koji će voleti nesavršeno biće...Ivo Andic: ''Sve moze biti. Ali jedno ne moze: ne moze biti da ce posve i zauvek nestati velikih i umnih a dusenih ljudi koji ce za bozju ljubav podizati trajne gradjevine, da bi zemlja bila lepsa i covek na njoj ziveo lakse i bolje. Kad bih njih nestalo, to bi znacilo da ce i bozja ljubav ugasnuti i nestati sa sveta. To ne moze biti''.''Zivot je neshvatljivo cudo, jer se neprestano trosi i osipa, a ipak traje i stoji cvrsto 'kao na Drini cuprija' ''.''Zaborav sve leci, a pesma je najlepsi nacin zaborava, jer u pesmi se covek seca samo onoga sto voli''.''Nasa je sudbina na zemlji sva u borbi protiv kvara, smrti i nestajanja, i covek je duzan da istarje u toj borbi i onda kad je potpuno bezizgledna''. ''Narod lako izmislja price i brzo ih siri, a stvarnost se cudno i nerazdeljivo mesa i preplice sa pricama''.. ''Narod pamti i prepricava ono sto moze da shvati i sto uspe da pretvori u legendu. Sve ostalo prolazi mimo njega bez dubljeg traga, sa nemom ravnodusnoscu bezimenih prirodnih pojava, ne dira njegovu mastu i ne ostaje u njegovom secanju''. ''Nema slucajnih gradjevina, izdvojenih iz ljudskog drustva u kome su nikle, iz njegovih potreba, zelja i shvatanja, kao sto nema proizvoljnih linija i bezrazloznih oblika u neimarstvu''.
I proradila je moja "ubojita" desnica, pa ispade iz nje jedan akrostih... Kao odgovor na malo pre - ne odgovoreno pitanje - jednom uvaženom gospodinu...
Potrošiće sve tvoje duševne resurse
Omalovažiće sve tvoje neistomišljenike
Loviće u mutnom i sve tvoje bezobrazluke nagradiće
Izigraće sve tvoje zakletve i predizborna obećanja
Trošiće i više od nadprosečne zarade
Ismejaće sve tvoje duhovne kvalitete
Kupiće sve moguće diplome i titule
Aludiraće na nešto sasvim treće...
Нема коментара:
Постави коментар