Poezija će spasiti svet...I doista iako sam egoista, ipak nije mi teško da shvatim da svi ti srećnici žive u nekom svom vešto smišljenom svetu... a nama ostadoše bulevari slomljenih života da po njima hodimo...Trebalo bi izmisliti svetski dan svojeručnog iskazivanja i potpisivanja, ako ga već izmislili nisu... nešto kao svetski dan kreativnog dokazivanja...Život nam počesto podmeće upravo onakve situacije, u kojima bez mnogo reči uvek olako primetimo, ko tu ustvari i na koga sliči...Teško je izmisliti ili bar javno priznati jedan dan pa makar on bio i nazvan dan nekakve zahvalnosti... treba li to običan čovek na svim zapetljancijama, svim porazima, svim omaškama, svim tegobama, svim nevoljama, svim mukama, svim patnjama da bude nekome ili nečemu i to baš prezahvalan... ako je tako, onda se u neku tešku mašineriju pretvorio čitav ovaj svet brzo puzeći...Sve je stanje uma, pa ako je tako i sreća je jedno od stanja uma... pa sve što je isključivo stanje uma, sve manje šanse onome izvan uma daje... tako da sreća ograničava pravu vrednost jednog ljudskog bića... biće nije samo ono iznutra, već još više i ono spolja... a sreća uvek radi na uštrb jednog i kvari ritam onom drugom...Dođe čovek u one okvire jednog običnog razmišljanja, kada potanko shvati da srećan biti doista i ne znači naročito ništa, pa da je sve to jedna prazna pišta, koja ne daje umilne zvuke neke...Sreća je postala tako izlišna stvar, tako da sutra ako bih je i našla pred mojim pragom, prekoračila bih je ćutke ne trepnuvši, i pažnju ne obrativši... sreća, tako puko dosadna nametnuta stvar tek nekog golicljivog pod razmišljanja... sreća je doista sreća ukoliko je prepustimo drugima... nama lično sreća nikada nije bila potrebna... i bez sreće ljudi žive ili prežive - kako vam draže...Današnje lice covečanstva ovakvo kakvo je sve manje ima prava da obeležava neke dane velikoga svetskoga mira, kad još uvek raspiruje mržnju i nemir, tamo gde najmanje zasluge ima da ga ima... Sveti Dimitrije Rostovski: "Toliko je bezakonja, toliko zala, toliko ugnjetavanja da to sve vapije na nebo i budi gnev Božiji i osvetu Njegovu!"."Kad bogataš jede, on jede trud ubogih. A kad pije, krv ljudsku pije, suzama ljudskim se opija. Kome čast? -Bogatašu! Kome beščašće? -Siromahu! Ko se diči plemenitim poreklom? -Bogataš! Ko je prezren kao tikva bez korena? -Siromah! Bogatog čoveka, čak i ako je glup, zbog bogatstva njegovog mudrim među običnim svetom prikazuju..."Kakva ironija... kupim sat od 14 hiljada dinara, a nemam više gde da ga nosim... bolje da sam otišla 10 dana u Grčku na more...Današnjim danom definitivno sam završila sve što se u ovom jednom malom bednom životu i imalo završiti... stavila sam tačku još odavno... proredila sam ljude koje želim "videti"... izbrisala sam ulice... nemam dugovanja... na nuli sam još od vajkada... malo toga me pokreće... malo toga me zainteresuje... imam 64 kilograma... osakaćena sam... jedva pišem nešto smisleno... danas ni stih ne napisah... i čitati imam šta, ali iz nekog razloga moj mozak je sabotiran... a ja nisam navikla da ne čitam... i tako ugušen je poslednji smisao mog malog besmisla... ni pisanja, ni čitanja... tek mislim samo šta ću od hrane spremiti i kako treba baš sada da se ugojim... ruke mi propadaju od tečnosti i pranja suđa. a verovatno i tako mora... nokte sam skratila do minimuma...Odgledala sam i film THE LAST MARSHALL ili POSLEDNJI SAVEZNI ŠERIF... ostao mi još jedan film ŽMURKE, koji me nešto zeza pa ne mogu da ga odgledam...Odgledala sam film ŽIVOT NA SELU ili u originalu PURA SANGRE...Lepo je sve što pati...Pokatkad mi se učini, pa kažem: dok lupiš dlanom o dlan, ode ovaj dan... I opet se na globus, spusti mrak... Da li će možda sutra osvanuti u novinama neki lepši naslovi???... Ne znam - novine ne čitam!!!...I na kraju... Spazim u zelenoj travi neobično lepuškaste roze cvetiće... A sad idem da ručam i da čitam... Prođe dan, a ja ni makla se od 233 stranice... Prijatan ostatak dana... I naravno - prijatan ručak... Da ne zaboravim - posle ručka obavezno tufahija i pivo... Živeli...A danas sam neverovatno inspirisana i presrećna... Raspevana - takođe...A polagano i neprimetno, opada i lišće svelo... Nema igre... Nameću se jesenja prirodna ravnopravna pravila i godišnji precizni ciklusi... Uvelo bez greške... Dok ne procevta opet na proleće...Drveće i granje... Najčešće orah fotografišem... Posebno su pažnje vredne te divne žućkaste šare sa orahove grane... Pokatkad podseti na šarku...Plast istog sena iz drugog ugla... Malo je mračnije - jer mi oblaci zakloniše Sunašce...A jabuka i krušaka - ima u izobilju... Leže i trule po zemlji... Srećom ima hrane za pčele, ose i stršljenove... Neke od ovih insekata sam okom kamere i uhvatila...Opazih već formirane male i neprimetne naseobine gljiva... Mislim da su otrovnice... Nisam ih dirala, jer za fotogarfiju ne treba dodir, a ni kontakt... Potrebno je samo dobro oko i još bolja kamera...Kod nas je danas ovako... Šiba vetar na našem brdu (rekla bih da je severac u pitanju)... Ima Sunca, al i oblačića... Vetar mi upravo miriše na onaj martovski vetar, kada još ima snega po našim planinama... Odustala sam od vožnje biciklom, upravo zbog prohladnog vetra, ionako imam preosetljive sinuse ovih septembarskih dana... Nema šale - sutra Jesen na red dolazi u 22 sata i 44 minuta...Ove vredne ručice, skupljale su i orahe danas... Veverice i glodari, sve potamaniše... Prava napast... Veverice izvrte čitav orah i pokupe svaku trunku, dok glodari samo načnu i tako ostave orah... Zato ukoliko imate orahe, preduhitrite ove krupne glodare...U bakinom špaizu, poslednji ostatci drvenih čabrica i korpica, kojih je nekad bilo na desetine (prepune sira i kajmaka, a i jaja)... Netragom su negde sve nestale... Nađoh samo ove...Na početku jedne njive u našem lepom selu, ugledah omaleni žbunić kantariona...I danas sam bila vredno inspirisana, pa sam smućkala još jednu turu tufahija... Prijatno... Sada sam se izveštila bolje, pa su ove ispale još ukusnije...Smeman: ''Postalo je prirodno da se ne zivi zivotom zahvaljivanja, za to sto nam je Bog darovao svet. Postalo je prirodno ne biti evharistican. Svet je pali svet - zato sto je smetnuo sa uma da je Bog prisutan u svemu''.''Ljudi... su gladni i zedni svetotajinskog zivota''.''Puneci pak svet ovom zahvalnoscu, ovom evharistijom, on preobrazava svoj zivot - zivot koji je primio od sveta, u zivot u Bogu, u zajednicarstvo sa njim''. ''Bog je blagoslovio sve sto je stvorio, a na biblijskom jeziku to znaci, da je On ucinio da sve stvoreno bude znakom i nagovestajem Njegove prisutnosti i mudrosti, ljubavi i otkrivenja: 'Okusite i vidite da je dobar Gospod!' '' (''ZA ZIVOT SVETA'').''O Hriste, pasho velika i najsvetija! O Mudrosti, Slove Boziji i Silo! daruj nam da se potpunije s tobom pricescujemo u danu bez veceri Carstva Tvojega''.''Vise puta smo pitali starca [Josif Vatopedski]: 'Sta osjecas prema ljudima koji te osudjuju, a znas da te nepravedno osudjuju?'. Odgovarao nam je: 'Ne osjecam nista protiv njih, niti mi pada tesko to (sto me klevetaju), jer ja sam sebe osudjujem vise nego oni!' ''.Sv. Vladika Nikolaj: ''Sad sam sav mlitav i nesposoban za pravu molitvu. Ali ako mi Gospod povrati ono sto sam ranije imao i bio, ja cu se za sve vas, prijatelje isto kao i neprijatelje, danonocno moliti Bogu i Svetoj Precistoj''.'' - Ja sam mrtvac. Samo Hristos zivi u meni. Sto Hristos htedne ono ce i biti...'' ''... vreca prasine ne povecava vrednost jednom zrnu zlata u prasini''.''O Srbima mogu ti jos reci, da je to narod psihicki dubok a sudbinski tragican. Doci ce vreme kad ce biti opste priznato, da je to narod najdublji i najtragicniji u svoj Evropi''. ''... Bog upravlja svetom i sudbom svakog coveka ponaosob. Da miluje i spasava ali i da udara i kaznjava''. ''Jer kadgod uzivam radost ja ocekujem zalost, a kadgod trpim zalost ja se nadam radosti''.''Jer vera bez iskrenosti nije vera nego kuga. Kuga duhovna''.''... moj prijatelj Rama naucio se diplomatiji evropskoj - da govori koliko hoce a da ne kaze nista''.'No svaki put bio sam ismejan i porugan od te gospode, da sam se resio otici i vise ne doci''.''Ja sam svetogorac, sa najstrozijim zavetom da govorim istinu, a vi ste ljudi od sveta, koji u sve unosite politiku, tj. mesate neistinu sa istinom''.'' - A kako se govori kad se ljudi rastaju?- S Bogom posli! i S Bogom ostajte!''.''Ako i pepeo jedete a milosti prema ljudima nemate, pakao ce vam biti vecna kuca''. ''Pisanje mi je jos jedina uteha. A zivim verom da moje pisanje nesto koristi mome narodu''.''I leptiri su daleko miliji od slonova i majmuna''. ''Zaboravio je da se sloboda ne dobija oruzjem i silom nego postom i odricanjem sebe''. ''Evo ti dakle trnja vise nego sto si ocekivao. Zalim, ali sta da cinim? Kad ruze precvetaju trnje ostaje. I samo je trnje trajno i neprolazno. Bujica zivota muti iznenadno nase tihe vode i nase izvore zatrpava kamenjem''.''Svaki Srbin nosi u sebi svesno ili polusvesno, jedan deo Indije bilo u svojim mislima ili u intuicijama ili u obicajima, ili u sklonostima ili pak po gostoljublju i po ukusu prema lepome''.''Ima Boga, braco. Istorija srpskog naroda treba da udje u verske citanke svih naroda kao dokaz da ima Boga''.''Nije covek prirode radi no priroda coveka radi''.''I zlo je pobedilo dobro. No ta pobeda je bila prividna. Ona je trajala samo tri dana. Treci dan je Hristos vaskrsao iz groba. I dobro je dakle pobedilo zlo. I ta pobeda traje, slavi se i siri evo dve hiljade godina. Pobeda zla trajala je nepuna tri dana, a pobeda traje evo dve hiljade godina i trajace do skoncanja vremena''.''Niti je istina u nauci niti pravda u jednakosti''.Bernard Berenson, 1896: ''Zamislimo umetnost koja predstvalja samu sustinu kretanja. Tako nesto bi se saobrazavalo s formom na isti nacin na koji se saobrazavaju muzika i rec. Kad je u pitanju umetnost prenosenja pokreta Boticeli bi mogao da ima dostojne konkurente negde u Japanu ili na Istoku, ali ne i u Evropi!''.Andre Šastel: ''Boticelija ce u Firenci pamtiti kao majstora 'ideje', koji je o umetnosti brinuo vise nego o sopstevnoj slavi''.Pablo Pikaso: ''Traganja u slikarstvu nemaju nikakav znacaj. Vazni su samo pronalasci... Svi znamo da umetnost nije istina. Umetnost je laz, ali ta laz nas uci kako da dosegnemo istinu, barem onu istinu koju smo mi, ljudi, u stanju da dosegenmo''.
JA SAM KAMEN...
Iza sebe razmeštam, sve one
davno prošle zlatne dane i
sva srećna blagostanja, sve
nepravde i sve pravde, sve
lepote i dobrote, sve istine...
I nisu li sad sve te radosti
odveć zastaršujuće, kad
dođe do rasvetljavanja
jednog ljudskog uma, kao
onaj povratak sa
stranputice...
Reč nosi punoću vremena
i neuništivost vlastitog
savršenstva, a šta kad
promrzne od lutanja
išibano od hladnih kiša...
Jesam li ja kamen...
Da li znate?
Zbog čega se munja kreće u izlomljenoj liniji?
SVETLA VARNICA
"U kumulusu, burnom, olujnom i kišnom oblaku se, kao što je poznato, obrazuje električno polje čiji se pozitivni naboj grupiše u gornjem, a negativni naboj u donjem delu oblaka. Prema dosadašnjoj konvencionalnoj teoriji ovakvo električno polje dovodi do toga da elektroni u njemu dobijaju visoku energiju što prouzrokuje njihovo sudaranje sa molekulima vazduha i stvaranje još više elktrona. Odbačeni negativnim električnim nabojem u donjem delu oblaka elektroni ispod oblaka počinju u cik-cak liniji da se kreću naniže. Međutim, konvencionalna teorija ne objašnjava zbog čega se munja kreće u cik-cak liniji. Jedna grupa američkih i ruskih naučnika, na čelu sa Robertom Rusel-Dipreom, stručnjakom za kosmičku plazmu u Nacionalnoj laboratoriji Los Alamos, iznela je vovu teoriju zbog čega se munja kreće u cik-cak liniji.
Prema toj teoriji uzrok te pojave se nalazi u stalnom, ogromnom bombardovanju planete Zemlje kosmičkim zracima sa svih strana. Kada se kosmički zrak sudari sa molekulom vazduha on iz njega oslobodi elektron koji od samog početka raspolaže velikom energijom dobijenom od kosmičkog zraka. "Da bi se energija u ovom elektronu još povećala, do energije potrebne da bi se elektroni i iz drugih molekula vazudha oslobodili", kaže Rusel-Dipre, "napon u električnom polju treba da bude mnogo veći, baš onoliki koliki su to naučnici u gromu, odnosno munji izmerili". Polse dve do tri stotine metara kretanja munje po liniji "cik" ili petnaestomilioniti delić sekunde kasnije, kosmički zrak iz drugog pravca sudara se sa drugim molekulom vazduha, oslobađa iz njega novi elektron sa velikom energijom i sada usmerava kretanje munje po liniji "cak". Ovaj proces se dalje odvija velikom brzinom i pošto kosmički zraci dolaze iz raznih pravaca to se i kretanje munje odvija po cik-cak liniji".
Politika, sreda 27. oktobar 1993.
Нема коментара:
Постави коментар