I uvek sam imala osećaj taj, da nešto što vidim ovde nisam ja napisala, a i u neke fotografije sumnjam da li su moje... zato ono što me uplaši pod "iskrivljenom" percepcijom ovoga dana ili časa, vazda brišem, recimo samo ja... a vreme, vreme nas razvlači preko svake mere...
Retki su doista dani u kojima iz jednog istog pera, prolaju bar tri pesme...Najdivniji jeste onaj dan u kome pesnik uspe da napiše bar dve svoje nove pesme...Postoje i oni ljudi što sliče na teško pripitomljive biljke i ma u kakvo izuzetno plodno i lepo tlo ih posadite, takvi ljudi se ipak iz nekog razloga nikad tu ne prime, ne puste koren ni žilice i na kraju krajeva vrlo brzo svenu...Postoje male razonode na koje čovek vrlo brzo svikne, no isto tako dođe trenutak da se i malih razonoda čovek još brže odvikne...Nije duvanski dim taj najčešći uzročnik koji pre vremena dotuče čoveka... ima tu sijaset drugih stvari koje treba kroz život iskusiti i doživeti... Ko izdrži i preživi - pričaće...I neka sam živa i zdrava još mnogo vekova... no, ovo je moja poslednja cigareta... Tako da nešto od manje pre 3 puna meseca, okončavam i ovu prolaznu etapu svoga ljudskoga života... A sve sabrano iznosi negde oko 9 paklica...Jedan od zasigurno najlepših načina preživljavanja i koliko toliko nazovi: ljudskog trajanja - jeste pisanje pesama... Zato ljudi, pišite pesme...Ipak svoj težini i zamoru ovih naši dana, treba da kažem jedno veliko HVALA... jer, da nije svega toga, zar bi u meni opet mogla da oživi prepoznatljiva ona pesma moja stara...Najlepše jeste kada Čovek misli sam svojom glavom, a nije zgoreg ponekad poslušati šta i drugi na slične teme zbore - šta kažu... I tako dok nam noć daruje još po koji munut spisateljske sreće, da još malo nešto u svesku dopišem... I kao da se upravo sada u meni načinje taj stvaralački bum, kada veoma lepo proradi moj unutrašnju um... Pa tako najplemenitije misli naviru mi baš u ovaj tili čas... Nisam zaboravila da poželim univerzumu - laku noć...I volim te dane neverovatno učinkovite uprkos kiši koja je lila ko iz kabla... I volim sve te današnje predivne ispunjene trenutke... I volim sebe i sve svoje... I volim te male sitne i na oko neprimetne promene... I volim sve naše kućevne dogovore... I volim sve svoje odgovore... I volim sebe... I volim i tebe... I volim i vas...I baš mi nešto pade na um... pa se onako pitam: gde li ću potrošiti sve silne plate koje treba da zaradim???... kad se ja i pre svih plata poprilično skućih, sredih i uredih... Treba mi ideja!!!... Na šta da potrošim te lepe novce???... Doduše, kod mene nema krize... Ja za narednih 1000 godina ima plan i program... I tačno znam na šta...Koliko topline mogu da unesu u dom tako mali i beznačajni detalji, kao što su zavese... I odmah taj osećaj sigurnosti neslućene... Sve nekako lepše... Prostor se ispunio svim tim toplim tonovima i nijansama, pa prija i duši i oku... Kako sve zrači nekom energijom divnom... Gledam, divim se i smešim se... I na kraju današnjega dana, zaključim koliko su sitnice i detalji bitni i važni... Koliko upravo te male i na prvi pogled beznačajne stavri, mogu uneti mnoštvo promene u životni prostor... Toliko ćutljive lepote (a zavese ćute ko zalivene)... No, kad im priđem one kao da zalepršaju i polete... U svaku moju današnju pesmu slete...E sad kad sam završila sa zavesama i paravanima... vreme je da idem dalje, dok sve lepo ne skockam i ne uredim moj omiljeni kutak... Sada je na red došlo grejanje, a bliži se i početak grejne sezone... Tako da treba postaviti radijatore u kupatilu i dnevnom boravku... U sobama grejanje već postoji... To je sad to - hvala bogu, pune ruke posla i ispunjavajućih planova... Punom parom gazim(o) napred do finiša... Imam i dalje plan za planom - šta i kako dalje... Sve već vidim u viziji... Tačno znam svemu mesto... No, sve u svoje vreme dolazi na svoje mesto... Ideja za idejom se niže i neverovatno brzo realizuje... Sve mi od ruke ide... Uspešno ispunjavam svoje zacrtane i zapisane planove... Neopisivo sam srećna...Posle svake kiše, ostane samo magla beskrajna...Mnogi će vas učiti kako nije dobro mnogo pričati i da treba sve više ćutati... E, pa vi koji ćutite trebalo bi da znate, ako tako nastavite može da vas izgrize čir... Zato ja neću da ćutim...... I upravo su pokatkad nedostajale te sitne kapi kiše, kao sveneophodni sićušni savršeni atomi, da opet po ko zna koji put, vaspostave ono pokidano il narušeno svejedinstvo, jednog živog bića...Danas je kiša centralna tema svih mojih razmišljanja... O, kad bi samo znali koliko kiša meni znači... Kiša i ja, zajedno zbratimljeni postajemo sve jači i jači... Uporna ova današnja kiša i kao da nema nameru da se zaustavi... Mnogo joj se dopalo da ovako silovito pada... I upravo su moje misli danas poput ove kiše - nezaustavljive... No, ono što daje šmek svakom mom razmišljanju, jesu gromovi glasoviti i jasni... Oni naprosto na neku smenu zaustave kišu (opet je stala), ali zato podare veličanstveno sivo nebo i guste bele magle, koje već sada polagano sa visokih brda slaze u rečnu dolinu... Tek po koji oglasi se grom, dok vetar polagano ljuljuška lišće zeleno...Sutra je divan dan mom prvom blogu MALA ISKRA - drugi rođendan... I još jedan mali jubilej - tačno 3 meseca mog useljenja na famozni sprat, koji je moj najverniji brat... Neka je samo na sreću svih ovih prkosnih vremena... Živeli...Treći nalet grmljavine razleže se brdima gladnim... Kiša je stala na mahove, no dobar poznavalac vremenskih prilika zna da će kiše biti još... Magle su opkolile vrhove... Upravo jedna svetlica zaviri na katko u moje odaje... Prasak se prolomio... I to sve beše dovoljno za početak novog kišnog pljuska... No, ono što daje lepotu ovom prizoru - jesu ptice koje nesmetano nebom lete... Njih mnogo ne zamara ovo naše divno vreme... One uživaju u svom svakodnevnom letu i poslednjim kapima kišnog leta... Možda je to njihov način da okupaju svoje perje... A sada kiša tuče neverovatno silovitim kapima krupne kiše... E da je ovih prizora, malo više... Bar bi nam duše bile odveć umivene i čiste... Bistre..Modrina koju vidim iznad rečne doline ovoga jutra, izrodila je svu tu količinu prosutih kapi kiše po polju... Zrak su pročistile gromoglasne munje snagom svojih potresa, što ostade da odzvanja daljinama... Sunce se na čas pomolilo i opet je zahvaljujući modrini u izgnanstvo otišlo... Vetar je naneo nove oblake kišne, ovoga puta blaže i tiše... Izmaglica se nije dugo zadržala, ali je na trenutke veličanstveno postojala...Ogrejalo čak i Sunce... No, iza brda novi talas "nevremena" dolazi i vreba...Neverovatno čarobno jutro... Em što je skoro cele noći rominjala kiša, jutros se sručio takav pljusak uz praćenje gromova ljutkastih... Bilo je i vetra... Prava mala jutarnja oluja protutnjala... A sada naša brda okružuju bele magle... Sve je tiho i odveć mirno... Dobro jutro...N. A. Berdjajev: ''Hriscanstvo je religija krsta, ono prepoznaje smisao stradanja, Hristos nas poziva da uzmemo svoj krst i da ga nosimo, da nosimo tegobu i teret gresnog sveta''. ''Komunizam zeli ispunjenje svoje pravde nasiljem, odricanjem duhovne slobode, a zato sto odrice duh njemu i jeste jednostavno da ispuni takvu pravdu''. ''Komunisti prolivaju krv, prisiljavaju, izvrcu istinu da bi ostvarili svoje ciljeve''....
Нема коментара:
Постави коментар