ZAVESA...

"VREME PROTIČE ISTOM BRZINOM BILO DA SE VI OSEĆATE DOBRO ILI LOŠE".

Puče mi čarapa, a jutros sam ih tek obula... Srećom pukla kod kuće... Imaću čime da očistim i uglancam cipele... Pocepane čarape koristim za čišćenje cipela...A jutros sam sanjala pravi košmar u vlastitoj usnoj duplji sa mnoštvom nekih problematičnih zuba i izraslina... Bila sam zgrožena...Jutros me boli grlo... Krajnici... Sliva mi se iz sinusa... Steglo me nešto i stislo u grlu...Ako konstatujem i zaključim da ima groznog sveta, znači li to da sam i Ja grozna???...Plast Sena... koji nije želeo da izgubi sam sebe... pa je rešio da slobodno stoji usred njive i ka gradiću samo ćutke gleda...A kako da mi se ne smuči sva ta toliko loše uvežbana uljudnost i kobajagi čovečnost...Postoje oni koji prete isključenjem... No, ne treba se toga plašiti... Jer ume Čovek sam da se isključi kad spozna i prepozna taj trenutak...A verni navijač, kada 3 puta zaredom ne dođe na utakmicu, biva isključen sa tribina... I nije neka šteta...Postoji samo mali broj onih koji vas iskreno i pošteno poznaju... Sve ostalo je gomila prevaranata... No, upravo ti prvi (iskreni i pošteni) - na neku vašu čvrstu odluku, neće biti ni zatečeni ni iznenađeni, a niti će tu mnogo zapitkivati... Naprosto shvatiće o čemu je reč... Al, ovi drugi - oni će biti zatečeni vašom navodn radikalnom promenom... Za ljubav ovih prvih, treba reći da pri donošenju čvrstih odluka, čovek traje i istraje (veoma dugo)... Godinama... Decenijama... Opstane... I čovek do kraja ostane, a da pritome nikad od svoje čvrst odluke ne odustane...Poslednju ozbiljnu pesmu ove godine, sročila sam u martu mesecu... Posle su se omakle još dve u julu (no te dve juslke pesme nisu osvanule na mom blogu)... Ove 2013-e iscedila sam ih svega 17 komada... Imam želju da stvorim čitavo carstvo pesama i kroz pesme svoju dušu oporavim... Mislim da ova stvaralačka blokada, neće dugo trajati... Prosto reči koje su tu, moraju i poteći... Zato mi treba nova dobra afirmacija, da je ponavljam iz dana u dan... Ona sigurno treba da glasi ovako: Ja sam srećna dok pišem pesme... ili - Ja uživam da pišem pesme... Ja volim da pišem pesme... Ma, preživeću...I muzika me naučila tome, da su sve zablude samo smešne i ništa više...Život bi trebalo pažljivo uređivati, nešto slično kao kod unutrašnjeg enterijera i prostornog uređenja... Planirati i dekorisati sve potanko i onako budnim okom... Odabirati svaki potrebni detalj bez nevelikog utroška energije... Sa ukusom... Jednosatvno i elegantno... Prefinjeno... A u sve to uneti mnošto veselih boja i tonova...A danas je dan... kada treba izabrati dobru zavesu... Tako je... Na red došla i zavesa za moju sobu... Kad je okačim za garnišlu fotografisaću je... Prijatan dan...E danas su okačene prve zavese... U mojo sobi Žuta, a u susednoj Narandžasta... A za one koji nisu videli ovo moje malo carstvo boja i snova - evo i nameštaja... Polagano (komad po komad) - kućim se... Pa ću jednom i ja da se skućim... A sutra ću kupiti i preostale 3 zavese, pa ću biti sa tim potpuno i kompletno završena... Već sam odlučila i koji će to novi dezeni doći na prozore od kuhinje i dnevnog boravka... Jedva čekam... No, fotografija će sve reći i pokazati... Pošto je praznik, tek će ih mama sašiti u četvrtak...

... I već sada moja svemisao jasno i pošteno saoseća... 

Ova moja misao mala, sada dobro zna... da ni sutra 

neće pohoditi taj neki prostor davno prošli... jer novim 

promenljivim korakom, ona odlučno ide napred dalje...

... U neizmernoj težnji ka razumevanju te zagonetne misli, u navečerje ovoga dana, koji polagano slazi niz merdevine, još sa izvora svemira, u meni sazri ta naklonost i čuđenje, dok se pitam: mudrosti iz čije duše zasijaš u tamni čas ovaj tako važan???...