Dostojanstvo se najčešće podiže i izgrađuje na najsurovijim temeljima... dakle, surovost je nužan preduslov za zadobijanje dostojanstvenosti tek neke...
Neko je izračunao doslovno tačno da su najplemenitije misli upavo one koje se zacare u našoj glavi..."UŽIVAJTE U FIZIČKIM ASPEKTIMA DANA"...Zamisao nije misao i biće da to tek smisao razbijene zbunjenosti bez važnosti u ta teškoćom obojena saznanja zavredi na počinku tek oskudicom stiha...Nasilje je metod kukavica i slabića...Većina ljudskih otkrovenja danas postaje neopisivo teška, a neke boli nije moguće ublažiti, a ni razblažiti... neprijatnost sveopšteg mraka... gde ništa nije tako cinično smešno kao prouzrokovana količina "optimizma"... dosada i služi tome da naplati još jedan ljudski danak... ignorisani su svi zaključci i sve reči... tu na pretek izgubljene lažne sreće...Iskazati jednu emociju na približno realističan način, koji ne odgovara lepoti sadašnjeg trenutka i ne uzima se za tako napredan pokušaj... i više se da dopisati kao krupan nedostatak originalnosti jedne... jer originalnost jeste sada, da svi pišu usrećujuće lepo... a to je predaleko od svakog junaštva...Biće da što više opredmetimo svoj vlastiti bol, to nas sve neznatnije i zaboli...Reč pokrivena jutrošnjim nanosom prašine, pre svečanog pokretanja misli u još jedno porazno prazno ništavno jutro, i neobičnost prošlih neshvatanja i još jedna kontuzija u glavi... beda neopisiva beda zasipa moje besmisao... moju nirvanu... ništavilo moje... i to su one misli na koje se unapred osudimo da ćemo ih prećutati do poslednje kapi izdržljivosti zaslepljujuće ljudskosti u nama... završetak pre svakog završetka... umiranje, raspadanje, nestajanje, propadanje... lišće više ne rušti pod stopalom... mrtva tišina i mrtve vode... nezgode... nepogode... i tračak svetla koji nađem slučajno - više nisam ja - ja... mene nema... ja sam svela do poslednjeg treptaja.... isparih tek u tri kapi kie... a najviše volim kad sadašnji trenutak prepoznam u trenutku nekom prošlom...Ima ljudi koji su ipak učinili toliko dobroga da je teško izmeriti i ljudi koji su učnili toliko pozitivnoga, a da fenomen bude još veći Život je uvek upravo takvim ljudima vratio sve najcrnje, najgore i najnegativnije... i neka se niko ne upita zašto li je to tako???... Verovatno da bude zadovoljena neka Pravda...Ja pripadam prošlosti, u sadašnjosti ne opstajem i ne nalazim svoje ja, a u budućnost nikad kročiti neću...Zašto nam stalno govore i ukazuju kako nije baš naročito lepo vraćati se u nazad... e, pa vidite ja najređe odlazim u prošlost, zato kad se sa sadašnje distance osvrnem u prošlo vreme, vidim da je tamo bilo mnogo toga lepšeg i boljeg - imalo je nekog smisla... sadašnjost je jako strašna i teška, siva i mutna... poučena iskustvom sadašnjim o budućnosti neću ni da snevam... a i budućnost je namenjena tek za neke, nije za sve... i što bolje to prihvatimo i shvatimo, biće nam lakše da se kosimo i nosimo sa svim nedaćama koje dolaze upravo na nas slabe, zaboravljene i ostavljene... prošlost je ipak bilo ono jedino vredno, ma kako i tamo pronalazili sporadično i ono teško...Sličice se ovde i tamo dele na manje i više simpatične ili antipatične... i više nigde ne piše da i one antipatične ili nesimpaične treba trpeti ili prihvatati..."SCAPRA LARGA E GOTO PIEN, E CIOR LE BUZARE COME CHE LE VIEN" - NEKA MI JE OBUĆA PROSTRANA, I ČAŠA PUNA, A GLUPOSTI NEKA NAILAZE KAKO GOD HOĆE"-Mletačka deviza...Po konfiguraciji nekih svojih mišljenja, mogu da zaključim da ipak pripadam 19-om veku...Umeti misliti ili rado se zanositi, svim onim iskristalisanim mislima unutar duše, mora da jeste kao jasnoća jedne prirodnosti, što je počesto uvezana sa tek nekom iskrenošću...Kad Čovek sve i svašta proživi, doživi i vidi, onda naiđu takve nove životne situacije ili okolnosti, koje više Čoveka ne mogu pomeriti sa zemlje... A Čovek ostaje da čvrsto stoji i traje, bez potrebe da bilo više šta od sebe daruje ili daje... I tako verovatno se okameni i sedimentiše u neke posve nove velike i neoborive stene...Ko je grabio - grabio... samo onaj što je radio - radio...Utoplila sam se u zenici tvoga plavog oka...Najviše volim kad slučajnim putem odabira i selekcija, nabasam na nešto muzički kvalitetno i izvanredno... I stvarno - nikad nije kasno da otkrijem nešto novo i dobro... Imam dobar urođen osećaj da to prepoznam i u gomili nanjušim...Kosa mi jeste znatno i primetno kraća, no jezik mi je sve duži i duži... Mislim da se i za pamet moju slično sme kazati...Najveće lopuže... bezveznjaci... i šta sve ne bi o takvima rekla - upravo jesu ljigavi i bezočni kradljivci intelektualne svojine... Jedan takav me pokrade pre mesec dana, a da se danaske nije ni izvinuo... Možda je od svega toga - samo blago teleće zinuo...Zašto su odvajkada bili "opasni" ljudi što mnogo čitaju???... Jedan od razloga jeste upravo taj, što od tog momenta čitalačkog kreativnog začeća, počinju da razmišlajju samo i isključivo svojom glavom... A toga se itekako treba "plašiti"... Zar ne???..Nemoj biti rob tuđih stavova... Izgradi svoj stav, pa makar u očima drugih bio i pogrešan...I džaba neko čita sve te knjige i sluša sve te pesme... svu tu muziku... ako u dubini svoje duše nema snage da oplemeni i obogati svoje možda "pogrešno" utabane stavove... ako nema snage da proširi uskogrude i sužene vidike... ako nema kapaciteta za tu novu širinu, dubinu i visinu... ako nema sluha za promene i promenljivost uopšte... A šta se tu dalje il više od toga može???...Zar ljubav o kojoj se tako planetarno govori (ajde da kažem i svedoči), ne bi upravo trebala da se još više prepozna tamo gde bi možda bilo najmanje uslovljenosti da je ima... a to je upravo tamo u svim onim situacijama koje nas tobož "sablažnjuju"... No, to je samo jedan od primera i pokazatelja da je o ljubavi govoriti, postalo odveć izlišno i bedno... Trulo i slepo... Al za iskrene duše ipak lepo... Od kojih ste tačno - prokužite sami...Svaki Čovek na ovom belom svetu (ma ko šta i kakav bio) jeste naš bližnji - ma šta ta Velika Reč uopšte u sebi sve označavala i sadržavala - oslikavala... Neki se upravo ponašaju suprotno toj velikoj i svetloj naznaci... I nema više kod mene upitanosti - a ko je moj bližnji???... Ja sam po tom pitanju - jasna... No, nejasni su mi upravo oni od kojih sam tu reč jedared čula...Afirmacija dana, mogla bi da glasi ovako: Ja sam magnet za lepe sličice.Nekad su me "nervirali" ovi što svaki čas menjaju profilne sličice... No, posle sam ukačila da je to baš napredno i nadahnuto nečim višim... Mada neki su menjali sličice, a da smo pritom ostajali "zapanjeni" koliko oni ustvari ne liče sami na sebe... Neverovatne transformacije duha i tela!!!... No, ima i onih "dosadnih" koji vekovim drže sliku istu... Al se "pobojavam" ako je izmene da to više neće biti ni približno nalik na njih same sa slike prve... Toliko, ostade u oku pukog posmatrača...I šta je to neverovatno veliko kod svake nove promene velike, kad odjednom Čoveku sve postane samo - smešno...Jedina "mana" koja se javlja kod prevelikog i sve koncentrisanijeg čitanja - jeste glad... Naravno zna se da mozak troši najviše energije... No, tu se neizostavno mora uzeti i neki slatkiš, jer mozak i šećer troši... Tako ja jedva čekam današnji ručak, posle koga ću morati zbućkati i neku poslasticu... I da ne zaboravim reći i napisati, ko juče što sam zaboravila - prijatan ručak...Uz ove neverovatno umirujuće zvuke klavira, stigoh do 234 strane (a ukupno ih ima 277)... Polagano dolazim do kraja iščitavanja i četvrte knjige po redu... Danas ću već izabrati i petu... I opet ću zaploviti u neku novu priču... Ako u čemu uživam i to zaistinski, onda je to u čitanju knjiga... Živele knjige... I dobar dan svima (a todos - što bi rekli Španci)...Paskal: ''Nikad se zlo ne cini tako potpuno ni tako laka srca, kao kada se cini iz ubedjenja''.''Istina je tako zamracena u ovo vreme, a laz tako rasirena da jedino ako se istina voli moze se poznati''.'Prepredenjaci su ljudi koji poznaju istinu, ali koji je podrzavaju samo ukoliko odgovara njihovom interesu; van toga, napustaju je''. ''Niko nije tako srecan kao prvi hriscanin, ni tako razuman, ni tako pun vrlina, ni tako dostojan ljubavi''. ''Jedino Bog je covekovo istinsko dobro; i otkako ga je covek napustio, cudna je stvar da nema niceg u prirodi sto je u stanju da ga zameni''.''Pristaniste presudjuje onima koji su na brodu; ali gde da pronadjemo pristaniste u moralu?''.''Ako se sve potcini razumu, nasa religija nece imati niceg tajanstvenog i natprirodnog. Ako se vredjaju nacela razuma, nasa religija ce biti besmislena i smesna''.''... dokaz je stvar ljudska, vera je dar od Boga''.''Covekova osetljivost za sitne stvari, a neosetljivost za krupne: znak neobicnog poremecaja''. ''Neka bar uvide kakva je religija koju pobijaju, pre nego sto je pocnu pobijati''. ''Mali i veliki imaju iste neprilike, i iste nevolje, i iste strasti; ali jedan je na vrhu tocka, a drugi je blizu osovine, i tako manje potresan istim kretanjima''. ''A na sta misli svet? Nikad na to, nego da plese, da svira u lautu, da peva, da sastavlja stihove, da hvata alke, da se tuce, da postane kralj, ne razmisljajuci sta znaci biti kralj, a sta biti covek''. ''Covek je ocevidno sazdan da misli; u tome mu je sve dostojanstvo i sva zasluga; jedina mu je duznost da misli kako treba. A red misli je poceti od sebe, i od svoga Tvorca i svoga kraja''. ''Ljudi se zabavljaju time sto trce za jednom loptom i za jednim zecom. To je zadovoljstvo cak i za kraljeve''.L. N. Tolstoj: ''Mi ne mozemo zabraniti pticama da prolecu nad nasom glavom, ali mozemo im zabraniti da na njoj prave gnezda''.''... Kad bi ljudi cutali i ne bi razgovarali o onim, tricama kojima gone od sebe dosadu nerada, oni ne bi mogli da podnesu besposlicenje, pa bi radili... A svaka svadja izaziva se i podstice recima''. ''Trudi se da ti u prepirci reci budu meke, a dokazi jaki! Gledaj da uveris protivnika, a ne da mu dosadis! ... Velika je snaga u coveku koji ume da precuti i onda kada ima pravo''. ''Mada je, po nauci mudrih ljudi, cutanje korisno, slobodna rec je takodje potrebna, ali samo u pravo vreme. Mi gresimo ako cutimo kad bi trebao da govorimo, i ako govorimo kad bi trebalo da cutimo''. ''Ako covek padne u more, sasvim je svejedno odakle je pao i kakvo je to more. Vazno je samo da li ume da pliva ili ne ume. Snaga nije u spoljnim prilikama nego u tome da li covek ume da vlada nad sobom''. ''Ljubav nije samo prazna rec, ljubav su dela koja cinimo za dobro drugih''.''Pobediti lose navike moze covek samo danas, a ne sutra''.''Vrlina coveka ne meri se neobicnim podvizima nego svakodnevnim naporima''. ''... svaki napor, makar svrha napora i ne bila postignuta, makar ta svrha i ne bila nimalo vazna, svaki napor osnazuje dusu''. ''Istina se ne trazi radosno nego uzrujano i uznemireno; pa, ipak, valja da je trazis, jer ces propasti ako je ne nadjes i ne zavolis. 'Ali', reci ces ti, 'kad bi istina htela da je trazim i da je zavolim, ona bi mi se sama otkrila'. Ona ti se i otkriva, ali, ti ne obracas paznju na to. Stoga trazi istinu, ona to hoce''. ''Sve sto zovemo zlom, svaka nesreca, ako je samo shvatamo kao sto treba, popravlja nasu dusu. A u tom popravljanju i jeste smisao naseg zivota''. ''... samo patnje otkrivaju istinsko znacenje zivota... Treba samo da se dobro napatis, pa da sve one koji pate razumes... Velik je Bog koji nas je umudrio... Sto vise otiskujes od sebe svoj krst, tim je on tezi. Nikakva nesreca nije tako velika kao strah od nje''. ''Za zivot svakog pojedinca i za zivot svih ljudi uopste vredi jedan isti zakon: ako hoces da pobljsas zivot, treba da si spreman da ga zrtvujes''.''Ono sto si dao tvoje je, a ono sto si zadrzao tudje je. Ako si drugome dao nesto sto si otkinuo od sebe, ucinio si dobro sebi, i to dobro je zauvek tvoje, iniko ne moze da ti ga otme''.''Bolje je da covek nikad ne procita ni jednu knjigu nego da cita mnogo knjiga i da veruje u sve sto je u njima napisano. Moze covek da bude pametan, a da ne procita ni jednu knjigu; a onaj ko veruje u sve sto je napisano u knjigama mora da je lud''. ''Ja volim seljake: oni nisu dovoljno uceni da bi rasudjivali naopako''.''Opsezno znanje kojekakvih ludorija samo je nesavladiva smetnja da naucis ono sto je odista potrebno''. ''Cesto ljudi misle da veruju u zakon Boziji, a stvarno veruju samo u ono u sto veruju svi. A svi veruju ne u zakon Boziji nego u ono sto odgovara njihovom izopacenom ukusu i to onda proglasuju zakonom Bozijim''.''... srecan je onaj covek koji i u gomili radi ono sto je u svojoj usamljenosti resio da treba da radi''. ''Neka se moja glava cvrsto i pravo drzi na plecima! Zivot mi nije dan da ga pokazujem nego da zivim njime. I ja hocu da se staram i staracu se ne za javno misljenje o sebi, nego da li ispunjavam ili ne ispunjavam svoj poziv pred Onim koji me je poslao u zivot''. ''Niko ne ukazuje takvo postovanje i privrzenost vrlini kao onaj ko hotimice gubi glas dobroga coveka da bi u dusi svojoj ostao dobar''. ''Ne brini se za broj nego za kakvocu svojih postovalaca: neprijatno je kad se covek ne dopada dobrim ljudima, ali ne dopadati se zlim ljudima uvek je dobro''. ''Najboljeg coveka trazi medju onima koje svet osudjuje''. ''Samo navikni da cinis ono sto traze svi, pa ces, dok se jos nisi ni okrenuo, poceti da cinis lose stvari i da ih smatras dobrim''. ''Kad covek jedne ljude voli vise od drugih, on voli ljubavlju ljudskom. Ko voli bozanski, on voli sve ljude jednako''. ''Ko ima bogatstva sveta, a zatvara srce svoje od brata svoga kada ga vidi u nevolji, zar u njemu moze da prebiva ljubav Bozija? Deco moja! Volimo ne recju ili jezikom, nego delom i istinom!''. ''Ne misli da je vrlina samo u hrabrosti i snazi. Ako mozes da savladas gnev, da oprostis i zavolis onoga ko te je uvredio, ti cinis najbolje sto covek moze da ucini''. ''Loveci ljude na svoju udicu, djavo mece razne mamce. Ali, za besposlenog coveka nisu potrebni nikakvi mamci: on trci na golu udicu''.''Rucni rad je narocito vazan stoga sto sprecava kolebanje uma: ne da da se misli o ludorijama''.''Ako hoces da si uvek dobro raspolozen, radi dok se ne umoris, ali ne preko mere. Od nerada ljudi bivaju i nezadovoljni i srditi. To isto biva i od prekomernog rada''.'Sramota je za coveka kad mu savetuju da se u vrednoci ugleda na mrava. A dvaput je veca sramota kada on taj savet ne slusa''.
Нема коментара:
Постави коментар