Наступиће време, када ће глас Господњи својом Поезијом затрести свет овај и биће то наша бесмртност и тада ни једно друго питање неће бити важније од тог...
Биће то Реч и Глас који ћемо, иако у магновењу, ипак разанати сви од временског почетка до временског краја, без сопственог израза и циља свог...
И тада у свему ћемо видети невидљиви Прст Божији погружени у воду исцељења и преображења, исто као и сви они затечени у највећим заблудама...
Једини закон живота биће нам бол и биће нам то сав закон и пророци...
Бол и туга јесу оне две снажне искре огњене, које разгоревају читав људски организам и сав наш принос Богу су овде...
Људска мисао у нама још постоји и она данас говори својим ћутањем...
Она говори језиком природе, језиком творевине...
Границе мога бола, су и границе мога језика...
Само у болу осећамо сав овај бескрај около нас, који говори својим ћутањем...
Нема коментара:
Постави коментар