Величина данашње тишине
у магичном показивању стрпљења
далеко од малокалибарске савести,
своје погледе без извињења
скромних особина бележим
на маргини завичаја и заборава...
И знам како да разбијем лажан мит
о скакању са моста, свом том
муњевитом брзином, док се
провлачим неприметно кроз
густе магле, као кроз туђа магловита сећања
и мајушна осећања и где
махиналним покретом
мажем све ране једом и јодом...
И тако помешам појмове и мирис
мајског цвећа посве отмено, спокојно и тихо,
па загризем мед у саћу,
мирећи се са судбином
и основним принципима
данашњег закона одржања, ту где су
отпорност материјала, као и јачина
водене струје достојанствено одмерени
пред постављеном мермерном
статуом ослобођеног
Привиђења и Провиђења...
Нема коментара:
Постави коментар