Oprala mašina... čujem - ne čuje se... pa ću skočiti da okačim veš... I šta je ustvari bilo najpotrebnije.. da se osamim i suzim krug svog okruženja samo na one najpreče... da sve dobro prosejem kroz rešetke života i naravno kao rezultat tog pametnog odabira nastalo je ovo moje munjevito isceljenje o kome ću narednih dana ipak trubiti...U velikom gubitničkom serijalu od nekoliko partija, ipak imam jedan jedini i to najličniji šah-mat ove večeri...Tu gde sam oborena one 2012-e u svakom smislu (no ustadoh brzo) i koja nagoveštavaše moj spisateljski uspon i polet, upravo sam ove godine nastavila tamo gde sam zastala - pa mogu da kažem za mene je tek nastala 2013-a... a vi ljudi već žurite u 2017-u... i ko zna ako ne nadmašim brojku iz godine te 12-e, biću joj po objavama jako blizu ove 15-e... tu negde preći ću 400 naslova...Eto ja obožavam da se opet smejem... a smejem se upravo ovome: ne daj bože da ovi koji okrznu moje komične, pokatkad i ironične, pa i sarkastične FB statuse ovde ne pomisle, ne daj Bože, da sam ja umišljeni pisac... nisam... ja se samo malo šalim i razonodim... lepše je nego da pišem i opisujem zbilju našu srpsku...Zašto ovakvi slični meni nikad neće biti interesantni... samo zato što previše vode svoju malu kućevnu politiku i što ih zanima šta ima na dnu njihovog tanjira... Ipak, mnogo su poželjniji oni koji veći uvid imaju šta to ima tamo daleko jer je to sada najveći svetski hit zacelo... a ispred sebe ne vide ni belu mačku... samo zato što su kratkovidi...A šta ja ustvari radim... pišem dnevnik... otržem od zaborava sve te šarene kamenčiće stvari i zbivanja... slažem mozaik svojih prisećanja... nedam prošlosti da me ucenjuje... nedam budućnosti da me zaslepljuje... merim puls najdivnijih trenutaka sadašnjeg trenutka... Ipak napuštam pisanje u trenutku sadašnjem i dalje razotkrivam stranice minulih godina... da uvidim koji je stepen moje naivnosti ili nečije podlosti... ili moje podlosti, a njihove naivnosti... I ovo neka bude moja zapisana knjiga (u elektronskoj formi) - Knjiga moga života sa kojom ću stati pred lice Božje Istine i Pravde na dan Poslednjega Strašnoga Suda... A da, govore da će tamo sve biti zapisano i nama tada otkriveno od početka do kraja... Današnja satira pretvorila se u sataru koja odseca nedužne glave...Cilj svakog nasilnika i teroriste jeste da se pojedinac oseti jako glupim i ništavnim u svoj toj rulji razjarenih bikova... i njihov cilj jeste da vas zaplaše i sateraju u mišju rupu... no od neustaršivog pojedinca zavisi koliko jeste u stanju da trpi i svo to smeće podnosi...Zdravog humora danas više nema... sve je ironija, nasilje i teror...Malo korn fleksa... uz toplo sojino mleko... prijatno..."Daljine su, ma kako nedogledne, ipak putevi. Tek oboreni letimo"-Ivo Andrić..."Koja je to umjetnost za nas siromahe? Šta su nam donijele znanosti? Nama je suđena po bogataškom srcu neukost, sirotinja i jad. Mi nemamo dijela u svem bogatstvu i ljepoti svijeta, jer ste vi položili ruku na sve i zatvorili nam vrata i ostavili nas u mraku"."Oduvijek je bivalo da su iskušenja silazila na svijet i da je čovjek čovjeku zlo činio, da je cvijeće venulo i da su nevini stradali, da su pjesnici govorili jezikom tajnovitim u polujasnim slikama, pa kad vam govorim o cvijeću, zašto me pitate za ljude?"."Ljudi su mi teški i njina surovost i podlost, a vjetrovi su moji prijatelji, oluje moje radosti, sunčeva žega moja naslada, mukla studena jutra moji najsvečaniji časovi"...Погрешиви су извори са којих очитавам песме...Сад се Песник преврће у гробу, што данашњи потомци продадоше Слободу...Пахуље су најлепше зимске хуље...Читајући неке песнике, утиска сам да су били превише наивни...Nije strašno, a ni začuđujuće ako čovek vremenom zaboravi tematiku... To se da već nekako postići... Ključni problem nastaje onda ako čovek počne da sumnja i da sebi postavlja neka pitanja... da se pita - koliko u svemu tome ima verovatnoće, tačnosti i tako dalje... Kako čovek da priča ono u šta ni sam ne veruje... O, gadnog li dana, a i noći, kad me dokopaju pitanja i pitanja milijarde...Ja se mnogo ne žigam, jer lične vrednosti nemama i to mora da se prihvati... Al upoznajem i znam ljude koji ličnu vrednost imaju i poseduju... I njima se doista divim...''...A da baš mogu birati, u što se reciklirati, bio bih stijena ili veliki kamen, da baš mogu birati''...
I ja nisam uopšte ubedljiva...
Jer nisam uverljiva...
A nisam ni uvredljiva...
Нема коментара:
Постави коментар