Kad sam oživela Boga unutar srca svoga shvatila sam da uopšte nisam sama...Jedan od puteva do Boga jeste samotništvo i sapatništvo... Ja ga pokorno sledim...Samo je slatka i kao vino pitka ona ljubav čista, čija se klica u božanskoj mudrosti zametnula još pre početka od vekova... Amin.Ja sam zahvalna za izvor jučerašnje, a još više današnje inspiracije žive...U srcu u kome tinja samo jedna mala božanstvena Iskra živa, sija milijarde neugasivih kosmičkih sunaca ljubavi...U srcima ljudi nema mesta za pojedinačne ljubavi... srce čoveka jedino istinski pripada Bogu... to najbolje znaju anđeli, ostavljeni, zaboravljeni i sami...Srce mi je prepuno mirišljavog ružičnjaka, što ga je unutra mene posadila nevidljiva Božija ruka...Niko doista ne ljubi ako ne ljubi snagom svoga srca i niko ne postiže tu radost ukoliko ne spozna Boga...Samo onaj čija tišina i ljubav potresaju najtananiju dubinu tvoga bića, doličan jeste svagda nazvati se sjajem i senkom tvoga srca i ljubavi tvoje beskonačno jasne, ma kako strašljivci stali naspram tebe i ma kako pokušali da prazninu današnjice učine teškom, ma kako kamenovali te pogledima britko ili resko ili ma kako ti odsecali nos za neučinjeno neverstvo...Treba da ti se desi da još na putu duhovnog nezrenja začuješ onaj zov ljubavi iz Vasione, pa da prioneš čelom o prašinu i da klanjaš Suncu i Mesecu i njihovom združenom sjaju mudrosti, što je još skrivaju nebesa i zvezde...Od šarenila religija koje nas povazdan okružuje ne treba bežati... treba se napiti sa svakog Vrela mudrosti..."Islam nas poučava da tražimo znanje i da razmišljamo dublje o svom našem životu"...Ko se snađe pa razum svoj nadiđe i pusti volji srca svoga, neka zna dosegnuo je tek svetlosti kap iz božanskog okeana samilosne ljubavi Alaha...U srcu koju izgubi čvrstinu vere ne možeš naći onu kap ljubavi prelivenu iz okeana božanske ljubavi... a srce uvređeno sumnjom i lažima uvredljivo je za svoga Gospodara... i koliko kopanja iz dubine srca da bi se stiglo do Istočnika božanske mudrosti i bistrine... do nepoljuljane poljane kosmičke plave čistine..."SVA DOBRA STEKAO JE ONAJ KO IMA ISPRAVNU VERU, ZDRAV RAZUM, STID I MORAL"-islamska mudrost..."NEMOJ SVOJOM LJUTNJOM UVESELJAVATI DUŠMANE"-islamska mudrost..."NIKAD NEMOJTE REĆI DA VAM JE ZBOG NEČEGA ŽAO UKOLIKO STE PRETHODNO BILI TOTALNO ISKRENI"..."AKO NE VOLIŠ SAMOGA SEBE, BIĆEŠ UVEK PROGANJAN OD STRANE LJUDI KOJI TE NE VOLE TAKOĐE"...Nekoliko senica doletelo je na moj prozor i čim sam vrebala da ih uslikam uplaše se i prhnu i odlete... dolazile su u dva tri maha... i uvek isto... ja uspem da ih se nagledam no zablokira prst na aparatu i ne uslikam ih..."I ne šljivim živu silu, pijem pivu i tekilu"...Iznenada otkrivam-razotkrivam: ja najviše volim privremena kadrovska rešenja, primitivne ljude iz zaostale sredine i moje neme tišine...Razmišljam gde bih mogla naći dodatne izvore preko potrebne stvaralačke snage???...Ako ste nešto polomili budite ubeđeni da ga ne možete popraviti...Umesto većih i boljih saznanja, danas su me ščepala moja stara osećanja...Najvažnije stvari u životu nikad se neće desiti u pravom trenutku...Moje obrazovanje otkrilo mi je gorke istine...Moje pamćenje i zapisi na stranicama dnevnika što sporadično vodim, izvrsno se poklapaju...Radost je medalja i orden, koji ja nisam ničim zaslužila...I moje pamćenje sada ne bi bilo izvanredno, da još tada nisam obraćala pažnju na događaje i događanja... "Obraćanje pažnje je najvažnije za pamćenje"...Ja kroz pisanje oslobađam dušu i ovu usađenu tugu i skoro svaku muku...I kad sam kucala, oni nisu hteli da otvore vrata...Od sada se rukovodim izrekom koja kaže: "Izazivajte život"...Ko je pucao na visoko, ubili su ga veoma podlo i nisko...Ko je pucao na visoko, ubili su ga veoma podlo i nisko...U jednom trenutku meni su svi moji učitelji zatvorili vrata, pa nije bilo po onoj, koja kaže: "Učitelji vam otvaraju vrata, ali vi sami morate proći kroz njih"...Ono što osećam jeste ispravno i protivim se tome da mi neko kaže - da ono što osećam jeste neispravno... Ili - "Insistirajte na tome da je ono što osećate ispravno, a usprotivite se činjenice da je ono što osećate neispravno"...Samo će vam mudri priznati da u životu reda nema i to nikakvog reda... Ja sam se unapred pretplatila za svaku suvišno izgovorenu reč i priznajem pretlata beše preskupa - odrali me do gole kože... Da li me i dalje okrivljuju zato što ne mislim kako bi po njima trebala da mislim???... Zaboravih koja glava i koji stih... No, ja nisam "stvorila sebi nove puteve" i opet sam "krenula starim stazama"... Moje vreme nije došlo... Moje vreme je prošlo... I pre nego što opet i opet bacite kamen na mene, znajte da su za čoveka "sva osećanja prihvatljiva"... A u meni se opet aktiviraše osećanja, za koje nisam znala da postoje...Koliko će mi briti presuđeno, ako priznam pošteno da više ne verujem u ono što treba da radim???... Da li je moje pitanje za Vas neprijatno???... Za mene "traženje pravih odgovora je lep posao"... I kakav je to čovek koji nastavlja da radi posao u kojem nije ništa uspeo???... I zar mi trebaju novi izazovi samo zato da bi mi još jednom potvrdili koliko sam nizašta... Ja ne mogu da se zakunem da ću uspeti... "Slušaj(te) svoju savest" koja mi upravo kaže: Ja odlično znam da to neću uspeti... U poslu mesta za greške nema... Lično se izvinjavam svom umu, ali on je postao bezkoristan...I šta se desi kad nepodoban postane podoban???...Ako su vas šutnuli kad ste najjači i najsposobniji bili, koliko li će tek lakše biti da vas šuntu kad se dokaže i pokaže da ničemu ne vredite i da sve manje znate... A tek koliko ste nesposobni da li znate???...Logično je i sasvim obično, da se čovek raduje ako se vraća na nešto novo... Ali ako se vraća na staro, zar nije vreme da se ispovraća bar malo...Ja više ne umem netremice da posmatram i gledam... Ne umem ni da merkam, a ni da dremkam... I opet grebem noktima po ruševinama... Krupnih planova nema više... Opkoliše me misli kišne... A zubarka mi malo pre reče, da ja ne umem dobro ni da dišem... I zato neću više da pišem...Nebesa plava nisu prema nebu, već prema otvorenom modrom moru, tamo gde se ukrštaju dve zenice oka moga... Tu bez reči na površini, srasle su jedna za drugu sve moje novo oživljene stare rane... I taj predmet neobavezno svrstaće me opet i opet u pajace... Zamišljene i nepomične jesu ove moje male ukrštene zenice... Diktiram sama sebi neke nove rečenice... A da li ste znali koliko i najlepša i najradosnija vest ume biti jeziva???...Javnost sa lakomislenim predumišljajem, moju službenu belešku danas analizira, a dobro postojanje tog sadašnjeg remek-dela, Svetlost Sveta i Svetla, u odorama sutrašnjeg jutra, pristiže u čednoj milosti onako u objašnjenju, koje osujećeno unapred promišlja i tek onako odblesak budućnosti nagoveštava...No, takva mi je priroda posla, da gubicu tek moram da razvežem... odvežem...Danas oko mene 70 špijuna manje... I sam Bog zna koliko tu beše stranih plaćenika i tajnih agenata... Hmmm... Koliko zaverenika... Koliko krvnika... Koliko kurvinih sinova... Koliko osvetnika... Koliko probisveta...I dok svaki dan osvane po neki naslov o negde zaturenim polugama zlatnim, za koje uopšte nehajem i mogla bih ih pobacati u blato, ako ih slučajno pronađem... Ja bih još samo toliko da dodam, da je najvrednija i još uvek na tržištu nedovoljno procenjena vrednost samo jedne poluge zlatne, koju ima samo Čovek... A ta poluga zlatna, jeste srce i duša Čoveka...Sa radošću i blagonaklonošću dočekujem sve nove ljude, sve nove prijatelje, koje mi život svakodnevno donosi... Ja zaslužujem samo najbolje ljude oko sebe... Ja zaslužujem sebi slične ljude... Ja odlučujem, biram i prepoznajem sve te moje potencijalno dobronaklone ljude... Ja verujem u prave i dobre Ljude, u iskrene i verne, u poštene, u časne i previše glasne, u jasne... A prepoznajem ih po pogledu... Namirišem ih njuhom... Prijatan ručak...I ja sam malo čas sa liste slistila ni manje ni više nego 70-ak NN prijatelja... I nije mi prvi put da pravim FB čistku... Kao i uvek zadržala sam rodbinu i ljude koje sam bar jednom negde srela - mada iskrena da budem, neke bi i tu učtivo zaobišla uz svo dužno poštovanje... Svaka promena zahteva promenu i traganje i na tom polju... Sada otvaram svoja vrata za prijateljstva neka uzvišenija i bolja, malo više iskrenija i možda prava, jer od tračara i najmirnijeg čoveka zaboli glava... I ako mi svaki dan donosi neko novo istraživanje, onda će i iz svega ovoga neizostavno doći ono što je najcelishodnije za mene kao ličnost... Ja sa velikim izazovom očekujem dobronamerne prijatelje nove i nove... Welcome..."Zaboravite na sebe i radite svoj posao"."Mudriji ste kada izgubite neku iluziju nego kada otkrijete istinu"."Pošto nekoga iskritikujete, hvalite ga duplo više nego što ste ga kritikovali"."Bolje je biti ranjen nego hodati u oklopu"."OPROSTITE ONIMA KOJI SU VAS POVREDILI"...Počinjem 18-og novembra 2013-e i neka mi je sa svom mogućom i nemogućom dobrom srećom ovoga i onoga sveta... A kamo sreće da nisam ni počinjala - da li bi moj trenutni i sadašnji položaj ove 2016-e možda bio manje ugrožen???...
REČ KOJU NE DRŽI MESTO...
Reč koju ne drži mesto
neopozivo osuđujem u snu
i šta se tu više može
bespogovorno pridižem kamen
poput poslednjeg olovnog igrača
suviše nemoguća nepokornosti
pri istovremenim istinama
u logoru davnih života
visoki zidovi zaćutaše
u mom srcu zablistale dubine...
Нема коментара:
Постави коментар