"JA SAM DUŠO DOISTA, NEPOPRAVLJIV EGOISTA"...

"Ako volim svoje Ja...

Volim te...

Ako te volim...

Volim svoje Ja..."

Rumi...

Nemoćan čovek počesto se poštapa za misli tuđe... pa tako i ja... no nema misli do vlastite misli koju iznedri glava samo svoja...

"LOŠE STVARI SE DEŠAVAJU KAD VERUJEMO POGREŠNIM LJUDIMA"... "SAMO IDIOTI NISU KONTRAVERZNI"...Tišinom otkrivam pustoš žalosti, izgubljenu samilost, malaksalu bedu, oholu oduzetost, odricanje moga Ja, kaznu, anatemu i ropac samoljublja mog...U tišinama iznutra ne boravim tu gde caruje mir srca, kome ja više ne pripadam, tu gde prezirem samu sebe, tu gde radost ne tinja, tu gde ožiljke bez premišljanja razvezujem usred svih tegoba...Po tišinama unutrašnjim toliko prostora za žalosti, za slabosti, za neznanja i za sva slepa poznanja...Tišine u duhu srca ispisujem kap po kap iz čistote okeana iako reč moja nije uzvišena lepotom tog vodenog prostranstva, pa osluškujem mudrost vaznetu na nedostižan pijedestal savršenstva, a od težine mojih poraza i neumeća, pobeđeno je opet ono dobro u meni i sve što je usiljeno i presoljeno, pa odričem se napredovanja ja iščupana klica bez kapi jutranje rose...Tišina nad tišinama, sve je tišina...Iz celokupnog našeg pepela vaskrsnulo je još samo veće ništavilo..."NEMAM PROBLEMA SA ONIMA KOJI ME NE VOLE, NO IMAM PROBLEMA SA ONIMA KOJI SE PRETVARAJU DA ME VOLE"..."JA SAM DUŠO DOISTA, NEPOPRAVLJIV EGOISTA"...Moje legitimno pravo jeste da budem ljuta i naravno Ja sam ljuta...Šta je život... jutros sam se probudila oko pola 9... no imalo je to svoga razloga... napisala sam pesmu...Ja sam nastavila da komuniciram uljudno čak i sa onima koji su namerno unizili moje ime pišući ga malim slovom i dalje...Koji primitivizam da mi ne znam sa čijeg broja stigne poruka glupa, koju po samo prve dve reči spoznadoh koliko se od užasa naježih i po refleksima mojim dobrim odmah je izbisah, čak i pre nego što je primih... sadržaj ne znam, a i ne tiče me se, a neću ni da slutim... otupela sam na drskosti svake vrste, naročito na reč koju u meni u budućnosti može da asocira ta bedna rečca "rad"... imam svoje Ja i šta mi više treba... ništa gospodo i gospodari sveta i svemira..."...onoga se bojte ko mrko gleda i sporo hoda!"-Ivan Cankar, "Sluga Jernej i njegovo pravo"..."-Sada ćutite i gledate me kao prosjaka i dosadnog prolaznika! Ljudi, hrišćani, samo vi ćutite; dobro promislite, nemojte prenagliti ni rečju ni sudom! Tu sedite po redu, vi porotnici, moje pravedne sudije, izložio sam vam svoje pravo od početka do kraja; ništa nisam dodao, ništa oduzeo; a vi razmislite, upoznajte istinu i otkrijte je!"..."Ne priliči sluzi da obara ono što je gospodar ustanovio!... Tako je rekao sluga Jernej, pljunuo na prag i izašao"."Ne dao vam Bog, dragi moji, da ikada morate razlikovati šta naređuje zapovest, a šta su stvorili ljudi! Ne dao vam Bog da spoznate pravdu, jer nepravdu biste osetili!"..."Mi nismo gospoda. Nas nema ko da uči. Mi sve moramo sami shvatiti. Za druge su, eto, napisane knjige, podignute škole, a za nas se nije ništa stiglo učiniti. Sve sam uzmi"-Maksim Gorki..."Ponekad, zađe sunce, po nebu se razliju ognjene reke i - sagorevaju, na kadifasto zelenilo pada zlatastocrveni pepeo, potom sve unaokolo počinje osetno tamniti, širi se, jedra, obliveno toplim sumrakom; opušta se lišće sito sunca, povija se trava prema zemlji, sve postaje mekše, raskošnije i tiho odiše raznim mirisima, prijatnim kao muzika - muzika dopire izdaleka, s polja: u logorima sviraju povečerje. Nastaje noć, i s njom se grudi pune nečim snažnim, osvežavajućim, kao blago majčino milovanje; tišina nežno miluje srce toplom, maljavom rukom, i iz sećanja iščezava sve što treba zaboraviti, - sva ljuta, sitna prašina dana. Divno je ležati i okrenuti lice nebu, pa gledati kako se razgovaraju zvezde, čineći nebo beskrajno, odlazeći sve više, otkrivajući nove zvezde; ta dubina te lako podiže sa zemlje i - tako je to čudno - ali se sva zemlja smanjila, pa je kao i ti, ili si ti čudesno porastao, raširio se i rasplinuo, slivajući se sa svim što je oko tebe. Sve je tamnije, tiše, ali su svuda nevidljivo zategnute osetljive strune, te je svaki zvuk - bilo da zapeva ptica u snu, bilo da potrči jež ili da se negde tiho otme ljudski glas - sve je osobito, ne onako bučno kao danju, već s ljubavlju pojačano osetljivom tišinom"..."Gospod je svakom gadu dao poneki zadatak..."."Propisa imamo mnogo, ali istine nema..."."Znaj: kad svoj, rođeni bije, to nije uvreda - već nauka. Tuđinu se ne daj, a od svoga - ne mari! Misliš li da mene nisu tukli! Mene su, Aljoša, tako tukli da to ni u strašnom snu nećeš usniti. Toliko su mi činili nažao, da je, valjda, sam Bog gledao i plakao"...I bez obzira što pokatkad imamo i pokazujemo više lica, moramo biti u pokretu... Život je dinamičan, a ne statičan... I moramo tragati za nečim boljim, nečim što je dobro i novo... Moramo se promeniti na bolje svake sekunde i svake minute našeg života... Imamo samo jedan jedini život koji mora biti vredan življenja i koji se mora ceniti... I nikad se ne smeju raditi takve stvari u kojima možemo gubiti nešto od dobrog načina života... I naše životno iskustvo mora biti plemenito i uzvišeno... A svaka nova sreća odmoriće nas na duže staze...Ulazim laganim korakom i započinjem svoje najplodonosnije i najsposobnije aktivno životno doba... izraženo putem svih mojih kreativno umetničkih, rečito književnih, kulinarskih i poslastičarskih, fotografskih i svih drugih dobro izražavajućih sposobnosti... i od Života sa svakim uspehom primam, usvajam i emitujem samo najbolje od najboljega...A pobednik ste samo onda kada iz svoje vlastite životne tragedije izvučete maksimalnu korist...I nemojte nikad pomsiliti da zbog razočarenja napustite domovinu (rodnu grudu, otadžbinu)... Najbolje biće da istrajete tu gde ste ponikli i da sve svoje energije utrošite na to da promenite vlastite negativne poglede na orkuženje... Ni tamo daleko neće biti bolje, šta više - može biti razočarenje još mnogo veće... Samo promenite sebe i već ste dovoljno učinili... I isključivo gledajte sebe... Živite svoj mali život daleko od svake znatiželjne gradske ili prigradske vreve...Potpuni stranac može se obradovati vašem uspehu, podjednako dobro kao i vaši najbliži ukućani i malobrojni prijatelji , dok za svu ostalu većinu to ne bih mogla reći... No, ko se obradovao - obradovao se... Za mene i moj opit - dovoljno...U svakom živom božjem stvorenju postoje određeni kvaliteti, no naše društvo ne sme biti primitivno i slepo, da ih na vreme ne uoči... jer naš ovozemaljski život prolazi, a mi smo dužni ostaviti dobar otisak i trag, sve dok smo živi...Najveće Dobro koje mi je ovaj Život mogao doneti, vratiti i uzvratiti, jeste moj davno izgubljeni, a sada nanovo vraćeni Posao... Čovek bez posla jeste niko i ništa... Jer Ja to najbolje znam... I nedao Bog da to više ikada osetim i na sopstvenoj koži spoznam... Dabogda radila dok sam Živa... E, ovako me od danas kunite... A dok Čovek radi on i živi i raduje se i sve ostalo što uz to sledi... A ako živi i ako se raduje - on je i zdrav... Sve je povezano neverovatno... I to je tako... No, ja sa nezaposlenima saosećam i dalje i tu njihovu tugu mogu deliti, pa čak i sada kada više takvih briga nemam...A sada je kucnuo čas da izvučem sve one najbolje afirmacije iz sebe... Pa da krenem...

Sada mnogo više razmišljam, pre nego što reč ispustim sa druge strane paravana... 

Ja sam svakoga dana bogatija za po jednu novo iskovanu reč lepu i svetu... 

Svaki dan mene oplemenjuju najdivnija životna iskustva... 

Ja uzrastam neprestano u svojoj otvorenosti i radoznalosti za sve te prekrasne stvari koje mi moj novi život pun najdivnijih promena - pruža... 

Ja nikome nisam ništa ostala dužna... 

Moji računi su iskreni, čisti i pošteni... 

A svaku novo ukazanu priliku umnožavam na dugoročnu uspešnost i okretnost... 

Ja živim ovde i sada u sveharmoničnoj radosti...

I da li ste primetili - kad provalite prevarante - prevaranti se zavuku u mišje rupe... No, dan je neverovatno lep da ga ne treba time zamarati... A za svu radost i lepotu koja upravo sledi, reči će same od sebe poteći...

Meni je falila samo jedna karika u mom beskonačnom lancu i danas sam dobila i tu kariku... Tako meni nikada nisu falili udvarači, već moj posao... I ovim moj zlatni lanac jeste završen i zaokružen... Više mi ne fali ništa... Sve ima i sve volim... S poštovanjem

moja malenkost VVL

Dobro došla u klub: uspešnih... bogatih... poželjnih... najboljih... radno sposobnih...

Sa povratkom jednom izgubljenog posla, u meni se sada ispunjavajuća snaga obnavlja... Sve mi se najbolje moguće događa... Radost i sreća me pogađa... I sve se u mom životu preizobilno dobrotom popunjava i svaki kutak se time ispunjava... Puno mi srce... Puna mi duša... A po Nikoljdanu biće mi i novčanik prepun mojih sopstvenih para... Spremno dočekujem ovaj životni obrt i prihvatam svo izobilje i obilje koje mi Život donosi... "Ja sam bogata... Ja sam uspešna... Zaslužujem najbolje"... kako sam bila slepa te 2013-e... I konačno ispred mene se otvorilo moje polje zlata... moja radnosposobna poluga zlatna... Neka Bog poživi moj mozak i mojih 10 nokata...I sad se onako pitam: čija li će kučka lipsati???...Verovala il ne... Ja ujutru idem na razgovor u vezi sa mojim konačnim zaposlenjem... I tako još svega par dana i ja startujem sa svojim radom, posle 9 dugih godina... Dragi prijatelji, pa ja počinjem da radim... I čak pre nego što sam očekivala... Iako su moje nade bile izgubljene, nešto se desilo i ja radim... Ja zaslužujem taj posao i sve što mi treba dolazi mi u pravom trenutku i to u neizmernim količinama radosti, zdravlja i veselja... JUPI... I neka se niko ne napreže da mi od srca čestita... Ja sam sve radosnija i radosnija... Imam sve što mi treba... E da se bogdo ne sećam zabeleški ove 2013-e godine...

"-A da li su Rusi dobri?

-Svakojaki... Gospoda su, razume se, nemilostiva, zato se u njih više razuma nakupilo; ne može se to o svima reći, ali kad je gospodin dobar, onda mu se možeš samo diviti! A poneko je gospodin, a ipak je budala, kao džak - što ti u njega gurnu, to i nosi. Ljudski imamo mnogo: pogledaš - čovek je, a upoznaš li ga - samo ljuska, nema jedra, pojedeno je. Valjalo bi nas učiti, oštriti nam um, a nema ni pravoga tocila...

-Jesu li Rusi jaki?

-Ima jakih, ali nije, stvar u snazi - u veštini je: um caruje, a snaga klade valja"...

"-Da li si lukav ili prostodušan, a?

-Ne znam.

-Ne znaš? E, onda ću ti ja reći: budi lukav, to je bolje, a prostodušan je isto što i glup - jesi li razumeo? Ovan je prostodušan. Zapamti to! Hajde, idi da se igraš..."

Tišina oslobađa misao i reč...

Tišina ćutanjem odmara dušu od svih teskoba...

Tišina verna jedino u samoćama trenutaka...

Tišina u kojoj se nadanja polažu u riznice srca...

Tišina blagoslovena mudrošću...

Tišina u jednostavnosti poteče...

Govori tišina kroz reč neizrečenu na usta... 

i govori prolaznost i beskrajan prazan prostor...

i govori suva prašina i mehur sapunice...

i govori zanemarenost večnog dobra...

i govori smetnja...

i govori pometnja...

i govori...