U zoni nepreglednog ubijanja -
ubiše mi pesmu...
ubiše mi pticu...
ubiše mi reč...
ubiše mi misao...
ubiše mene...
"Isceli svoje Ja,
nađi svoje Ja,
poznaj svoje Ja,
ispravi svoje Ja,
ugledaj svoje Ja,
voli svoje Ja,
postani svoje Ja,
poštuj svoje Ja"...
Ljudi samo govore da ste im tobož važni, no takvi ljudi veoma slabo i gotovo retko pokazuju koliko ste im "važni"...
"AKO VAM JE NEKO DOISTA VAŽAN, POKAŽITE MU TO"..."UČI SE OD ONOGA ŠTO JE BILO JUČE, ŽIVI ZA SVAKO DANAS, NADAJ SE ONOME SUTRA" - Ajnštajn...Da se zaredim bila je moja vizija, a možda su je vremenom sve okolnosti dovele u koliziju...Od večeras opet se vraćam iščitavanju mitologije... još uvek sam u svetu egipatskog mita...MOLBA LJUDIMA KOJI DOLAZE U MOJ ŽIVOT DA BI MI BILI LEKCIJE... HVALA UNAPRED I MOLIM VAS NE DOLAZITE VIŠE NIKAD..."NIKAD NEMOJ LAGATI ZATO ŠTO ĆE TE SVAKA LAŽ DOVESTI SAMO BLIŽEM KORAKU DO ZBOGOM"..."NEMOJTE SE ZALJUBITI U LICE ILI U TELO. ZALJUBITE SE U DUH, SRCE I KARAKTER"..."NAŠE VEROVANJE NE ČINI NAS BOLJIM OSOBAMA, VEĆ NAŠE DELANJE"...Znate vi koji me uopšte ne znate ili samo mislite da me znate... ja se ovako šalim... a u principu ja se još nisam nikad zaljubila i nikad i neću... i nemojte da mi sudite ili zamerite zbog toga... jer ne zaboravite vreme je posta, pa koliko oprostite meni i vama će se oprostiti bar toliko... a s obzirom da je vaša vrlina veća i više će vam se oprostiti nego meni..."LEPOTA KOJU VIDIŠ U MENI JESTE REFLEKSIJA TVOGA JA"-Rumi..."HEJ, PRONAŠLA SAM TVOJ NOS. OPET JE BIO U MOJIM POSLOVIMA"..."KO IZGOVARA ISTINU NE TREBA DA PAMTI NIŠTA"...Šta bi to mogli stari poznanci sa FB da mi kažu nakon toliko brisanja i čistki..."NE MORATE DA UBEDITE DRUGE DA STE PAMETNI, SOFISTICIRANI, PRIJATNI"..."NIKAD NE POTCENJUJTE MOĆ DA SE PROMENITE"..."LIČNOST OTVARA VRATA; KARAKTER IH DRŽI OTVORENIM"...Nasilje je kad nam uprkos svim opcijama iskaču neprijatne i potresne fotografije, kao i natpisi koje ni u pomračenju uma ne bi čitali, a kamo li gledali... tako najbolje izolovati se od svega - tu je zaistinski mir...Dosta su se ovde istresali i dosta su me potresali... davno je svemu došao kraj... ja imam svoj prostor u kome sam Ja Kralj... svita mi nije potrebna...Ne znam kako to FB dopušta da neko ima dva naloga sa potpuno istim imenom i prezimenom... malo je mimo očekivanja... postoje imena, u prezimena neću zadirati, koja mi ne bude ama nikakvu asocijaciju... u mom srcu su ta imena već odavno mrtva... a skrivalica da se igramo u poznim godinama više nije IN... tako mogu da se pitam zašto neki ljudi uporno meni šalju FB zahteve... i o prijateljstvu malo je zboriti... neko se ovde zakači da me špijunira ali neka imaju šta i da vide... nauče... trpim ih dok ne počnu da me pljuju i kamenjem gađaju... šta vi više hoćete od mene... zar moji stavovi nisu jasni u samo zadnjih 5, još malo pa i 6 leta... i moglo bi se reći da je posle vaših silnih "pritisaka" mene ipak zahvatila malo i amnezija... oće to sa godinama... ADIOS...Umorna sam, pa pijem instant kaficu...Moj sutrašnji ručak se krčka... i sad opet uživam...A sad ću da pristavim ručak za sutra - skuvaću žutu boraniju..."Nemoj se plašiti da izgubiš ljude, uplaši se da ne izgubiš svoje Ja"...Sinoć sam pročitala knjigu... celu... kraj priče ima srećan kraj što nisam baš u tolikoj meri očekivala... danas sam bila vredna... generalno sam usisala i uredila svoj kosmički prostor... ustala sam opet tamo oko 13 sati... danas je ručak kuvala moja mama... i baš joj hvala... ja sam dovoljno tereta podnela uredivši svoj prostor... sad sam tu da uživam u divnoj muzici... uvek ima ribanja i čišćenja, no ja usisavam svega jednom mesečno, a wc i sudoperu ribam dva puta mesečno... a tako mi sve blista da bi neko pomislio da ja povazdan čistim... sledeće usisavanje mi predstoji tek tamo posle 29 decembra - znači pred Happy New Years...Žil Vern "...svoju poslednju jahtu prodao je crnogorskom knezu Nikoli, i to je bila prva plovna jedinica koja je plovila pod crnogorskom zastavom"..."Munja bez grmljavine ne bi mnogo plašila ljude, iako je opasnost u munji, a ne u grmljavini"-Žil Vern..."Svetu nisu potrebni novi kontinenti, već novi ljudi!"."-Postoji jedan, moćan, poslušan, brz i lak pokretač, pogodan za svaku upotrebu, koji gospodari na mom brodu. On me osvetljava, greje i duša je svakog momenta mog mehanizma. Taj pokretač zove se elektricitet.
...
...ja sve dugujem okeanu; on proizvodi elektricitet, a elektricitet daje Nautilusu toplotu, svetlost i moć kretanja, jednom reči, život"."...veliki geniji nisu ograničeni vremenom"."...onoga dana kada se moj Nautilus prvi put zagnjurio pod vodu, za mene svet više nije postojao. Toga dana sam kupio svoje poslednje knjige, poslednje brošure i poslednje novine, i otada želim da verujem da je čovečanstvo prestalo da misli i piše. Uostalom, te knjige vam stoje na raspolaganju, možete se njima slobodno služiti...".."Ostalo nam je još da govorimo na engelskom. Možda će nešto razumeti na tom jeziku, koji je skoro univerzalan. Ja sam ga, kao i nemački, znao dovoljno da mogu tačno da čitam, ali ne i da pravilno govorim. A ovde je trebalo da nas razumeju"...."Iako sam bio iznenađen ovim neočekivanim padom, ipak nisam izgubio prisustvo duha. Prvo sam potonuo otprilike 20 stopa duboko, ali zbog toga nisam izgubio glavu, jer sam dobar plivač. Dva snažna udara nogama izbacila su me na površinu mora"......Andrić: "Osećao sam se satrven i malen, bedni ostatak onoga čoveka koji je sinoć oko 10 sati ušao u ovu sobu i seo da radi, prevaren i unižen, i to dva puta, jedanput od prisena, drugi put od jave. To što je, posle svega, još ostalo od mene moglo je da leži mirno, kao ljuštura pojedene školjke, koju niko ne dira. I zaspao sam brzo i tvrdo, ali to nije bio onaj san koji sam toliko žudeo pre moga ustajanja. To je bila nesvet nepotrebnog i odbačenog tela".......Posle jučerašnjih stravičnih trauma i bolova, osvanulo je mnogo bolje jutro... Otoka ima, ali dosta manje i polako mogu da koračam i levom nogom, mada nije to još ona moja forma... I bolova je dosta manje... Po svim izgledima, najgore je upravo prošlo... Nastavljam sa oblogama..A ja večeras kroz ispisivanje neredne pripreme, lutam pustinjom Sinajskom...Dišem duboko i stvaram prostor za dobro...П. Кочић: ''`Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас''...Хедерлин: ''Лирска песма је продужена метафора једног осећања''...Х. Л. Борхес: ''Ја сам провео цео свој живот прерушавајући га и постављајући га сваки пут изнова''...Маларме: ''Постоји само Лепота - а она има само један савршен израз - Поезију''...Ј. Дучић: ''Ствари имају онакав изглед какав им дадне наша душа''..В. Г. Бјелински: ''Ми не тражимо идеал живота, него живот сам, онакав какав јесте. Био он ружан или леп, ми га не желимо улепшавати, јер је у песниковом приказивању леп и у првом и у другом случају, и баш због тога, где је истина, тамо је и поезија''...Доситеј: ''Шта су друго толике хиљаде хиљада књига него учених људи прекрасне мисли''...''Што си год од ког чуо, ја сам ти казао?'' - ЈЕЗИК..''Ујутро иде четвероношке, у подне двоношке, а навечер троношке?'' - ДЕТЕ, ЧОВЕК, СТАРАЦ..''Од њега живиш, а нити га једеш, нити га пијеш?'' - ВАЗДУХ..''Највише зна, а најмање говори'' - КЊИГА..''Мојих је родитеља син, а није ми брат?'' - ЈА...''Бела њива, црно семе, мудра глава која сеје'' - ХАРТИЈА, МАСТИЛО и ЧОВЕК..Питао син оца: - Шта најприје може човјека изневјерити? - Око и надање...Питао магарчић оца: -Што те оно данас зову на свадбу? - Биће нестало дрва...Питао силан Турчин рају кад је дошао на конак: - Долазе ли вам вукови у село? - И данас је један дошао.Питали Турци Краљевића Марка: - Кажи нам, Марко, за шта би се најрадије потурчио? - За инат!''Ум царује, снага кладе ваља''..''Лијепа реч гвоздена врата отвара''...''Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри''.''Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити''..''Старије је јутро од вечера''...''Ко рано рани, две среће граби''..''Јаче је дело него беседа''...''Гвожђе се кује док је вруће''...''Врана врани очи не вади''...''Вјешт гору ломи, а невјешта гора''....''Без алата нема заната''...''Без муке нема науке''...''Мудрост - лудост''...''У бајкама је права историја човечанства, из њих се да наслутити, ако не и потпуно открити, њен смисао''... (Иво Андрић: Књига о Гоји)...''Има ли листа што никад не вене? Има ли сјаја што никад не гасне?''...(Песма и лепота)...В. Парун: ''Пјесма је пород човјеков. Сан је, и сјај, и чежња, и дубоки немир''.
''Јефимија, ћерка господара Драме
и жена деспота Угљеше, у миру,
Далеко од света, пуна верске таме,
Везе свилен покров за дар манастиру''.
М. Ракић
Ne, ja nisam umorna, meni se samo tako čini...
Ne, ja nisam gladna, meni se samo tako čini...
Ne, ja nisam žedna, meni se samo tako čini...
Ne, ja nisam poražena, meni se samo tako čini...
Ne, ja nisam pobeđena, meni se samo tako čini...
A šta ako se sve u svemu - meni samo dobro čini???...
Нема коментара:
Постави коментар