Hrabrost je moja Gospod...
Radost je moja Gospod...
pa ko će stati lažima na Mene...
"Onaj ko je nučio klečati pred Bogom može stajati uspravno pred svakim-bilo kim"...
"NIJE ZNANJE ONO ŠTO UČENJEM CRPIMO I USVAJAMO, ZNANJE JE ONO SAMO ŠTO PRIMENIMO I PRIMENJUJEMO"..."Mudrosti, jači će prvi posustati!"-Branko MIljković..."Sunce je reč koja ne ume da sija.Savest ne ume da peva, jer se boji Osetljive praznine"..."Svaka je pesma prazna i zvezdana,Ni bol ni ljubav ne može da je zameni.Ona je sve što mi osta od nepovratnog dana,Praznina što peva i mir moj rumeni"-Branko Miljković., "Svest o pesmi", 1957..."Postoji legenda da će Antihrist, kada se bude pojavio na zemlji, stvarati sve što je i bog stvorio, samo sa većom veštinom i sa više savršenstva. Njegove pčele neće imati žaoke i njegovo cveće neće tako brzo venuti kao što vene ovo u našoj prirodi. Time će on namamiti lakome i lakoverne. Možda je umetnik preteča Antihrista. Možda se hiljade i hiljade nas "igramo Antihrista", kao što se deca, usred mira, igraju rata"-Ivo Andrić "Razgovor sa Gojom", 1935...Neki razgovori zaista liče na sudsko saslušanje...Neke Žene su kao pčele, nikada ne bi sletele na govno...Razgovor koji započne sa "HI" završi se sa IH...Srećem mnoštvo tuđih misli, koje su toliko prekrasne, da ubijaju svojom lepotom od optimizma... No, ja ih uopšte ne osećam kao svoje... Ne mogu da ih silom utrpam u sebe... Nešto se zaglavilo il preprečilo pa ne da... Znam trebalo bi nešto slično da se u meni prelomi, ali danas nije moj dan... Tuđe misli jesu lepe... I moje misli su lepe, samo danas nisu pažnje vredne...Gde god da se denem, mene pronalaze neki sumnjivi i čudni ljudski obrisi... Šta li je po sredi???...Ja sam magnet za nemost..."Bližila se ponoć. Voda je bila potpuno mračna, ali kapetan Nemo mi je pokazao u daljini crvenkastu tačku, kao neku svetlost, udaljenu oko dve milje od Nautilusa. Nisam mogao pretposatviti kakva je to vatra bila, otkuda i kako se održavala u vodi. U svakom slučaju, ona nam je svetlela, istina, nejasno, ali sam se uskoro navikao na mrak i tada sam shvatio zašto nam nisu potrebne Rumkorfove električne lampe"-Žil Vern...Kako god obrtala okretala, ja sam uvek za sve kriva...Čitave noći lila je divna blaga kiša, samo ko beše kadar da njene još divnije zvuke u ušne školjke pohvata???... Osvanulo je i jutro prepuno ostataka izlivene divne kiše i po koje kapljice beličaste magle... A hladni talas koji se nad varošicom slio, zanemariću kao i uvek... I dok svi pišu kako je divan i dobar dan, ja ću posvedočiti: i nije neki dan...
Нема коментара:
Постави коментар