UNUTAR TIŠINE NEPREGLEDNE - BOG...

Šta to jeste čovek kao vihor što izdrži sve ono ogromno i skrito, 

sve ono za čim čezne i pred čim u srcu svome stoji, nespokojan, 

večan, ljudska ljuska i reč što se nađe u njemu, što ostane i što 

ga pokrene-okrene, da pamti ili da zaobilazi granice zaborava, šta 

to jeste dobri čovek...

Noć i večeras po svoj poetski čas dolazi

i dragi smiraj pevajući što hoće pesmu

još večeras kad živi ključanje pesnika

u oku moga neba tu gde ponos smiraj

smiri u srcu šapata što još večeras

zaviruje pod kamen sudbe trošne...

Samo kad srce ljudsko preispuni božanska izvi iskra, onda mesta nema ničemu suvišnom ili izlišnom... onda srce stremi svetlu...

Kad napravite toplu šolju heljdinog mleka u to dodajte 1 supenu kašiku čokolade u prahu i eto ga idealan topli napitak za prohladne jesenje večeri i sate...Kad ispržite porciju pomfrita umesto kečapa pomfrit pospite sa belim lukom u prahu i origanom... preukusna kombinacija...U prisustvu i blizini Boga srce ima samo jedno htenje - da ćuti unutar tišine nepregledne...Kad u tvom srcu počne Bog govoriti, onda je srce gluvo i slepo za govor smrtnih i prolaznih ljudi...Bog je toliko preobilan u davanju darova svojim stvorenjima, i baš što je preispunjen svakim dobrom, Bog upravo od nas ne zahteva da mu vraćamo darove nazad, šta više Bog od nas samo traži da ga neiskazano ljubimo svim srcem, svom snagom, svom dušom i celim umom i da mu zahvaljujemo na talentima...U traganju za suštinom savršenstva dođem do poznanja da Bog jeste Zakon nad zakonima i Ljubav nad ljubavima...Neumorni ne znaju za predah... upravo pripremam jelo od prosa..."ŽELIM VAM DAN PREISPUNJEN LJUBAVLJU I MIROM"...Ono što su ljudi u meni potrošili, božanska iskra je revitalizovala neumorno i spretno i sretno...Kad vas tolikom silinom ščepa i srce ispuni božanska ljubav, onda ljudi pred vama ostanu nemoćni...Ono što sam najvrednije i najiskrenije naučila jeste da volim Boga srcem, a sve ostalo bilo je dalje lako...Moja najopipljivija realnost jeste Bog... još od malih nogu...Božanska ljubav ne povređuje - ona isceljuje i zaceljuje sve rane ovosvetske...I zar ljudi misle da se bilo šta ovozemaljsko može voleti kao Bog...Ljudi će po nemilosti svojom mnogo toga čupati iz vašeg srca, no jedino protiv čega i Koga ne mogu jeste Bog... samo Boga niko i ništa ne može iščupati iz jednog posve ljudskog srca...Kad imam Boga u srcu šta mi više treba... tek tad ima sve... čitavu Vasionu...Samo je Bog svojom milošću zarobio srce moje dok su ga ovosvetski ljudi nemilosrdno drobili i gazili... zato ga poklanjam samo Njemu...Kada u svoje srce nastanim samo Boga, sve mi onemili i odvežem se od ovosvetske halabuke očas posla... kad samo iskra božanska zgreje srce moje sleđeno, prezrem sve slatkoće i onda mi molitva krene put nebeskih čistota...Božanska ljubav me je hranila u onim časovima kad su me svi ostali ostavili da umirem gladna i prozebla u prašini... ta ljubav pojila je žedno srce moje dok su drugi izmicali pun vrč soka pijući sebično svoje čaše naiskap...Radostan je poklič zahvalnosti koji prinosim i danas Bogu... jedinoj ljubavi srca moga... sve ostale ljubavi su isprazna osvosvetska priviđenja...I irski hrišćani pa i svetitelji kao na primer Sveti Patrik bili su oduševljeni i zapisivali su keltske sage i poeziju... doduše malo su ih i modifikovali, no i njima pripada velika zahvalnost što je dosta toga zabeleženo i sačuvano od zaborava do danas...Evo od kada datira proslava 31 oktobra..."Tokom drevnog keltskog festivala SAMHANA koji se slavio poslednejg dana u oktobru kao Nova godina veruje se da su DANANI - ljudi boginje DANE dozvoljavali smrtnicima da uđu u njihovu oblast"...Sinoć sam završila sa iščitavanjem keltskih saga... večeras ću zaploviti u svet nordijskih tipova i mitova i likova... jedva čekam...Ljudsko srce je nepresušna i najživlja enciklopedija najživopisnijih reči...Snaga i koren ljudske neuništivosti, čuči i mirno počiva u svakoj humanoj reči...Ako i preko mrtvih reči prevučemo nežno gudalom tišine, zamirisaće orhideje... i nove dobre Ideje...Sva naša produžena prisećanja i osećanja, najlepše je pretočiti u pesmu.Nikada ne treba predvideti da u svakoj ljudskoj priči koja govori ili svedoči o životu, najveći deo zauzima upravo i samo ono što je preapsurdno...Svoj jedan i jedini nemerljivi i neponovljivi ovozemljski život živeli smo upravo onoliko puta, koliko smo najcelokupnije i najdoličnije uspevali sa svim tim neponovljivim odolevanjem, sve svoje životne težnje i htenja, najdublje zazidati u kamene osnove svih svojih živih dana i rana...Kroz vekove gotovo celokupna svita kritičara, bila je i ostala najsurovija i najbezobzirnija isključivo prema Poeziji, a sa ostalim književnim rodovima nekako se izlazilo jednostavnije na kraj rigoroznog prapočetka iz nepočetka...Ako su reči doista svi naši identiteti, onda koliko više treba o rečima razmišljati...Ili sam reč ili ništa... Trećeg nema...Kristalna zdela jedne pesničke duše ne sme ostati nikad prazna, zato u nju ređam reči i strofe, neka slova, reči neke, da prazninu svaku iznutra sprečim, pa da tako nepoznatu snagu pisanjem stihova dopunjujem i u povartno kruženje svome srcu sperem, a da kristalnu zdelu nikad ne prepunjujem ili bespotrebno isušujem... I smisao njen ne bi smeo da se prelije preko kristalne zdele, a sve žile moraju izbeći opasnost da se nazovu opale, otpale, uvele ili svele... Tako vazda pesničke reči sve vele...Iščezne li baš zato u čoveku ona snaga reči, da se ubrzo posle toga opet videlu svoga srca kroz reč najavi i sve više muzikom svojom projavi ili to reč u zatišju tišina tek procrvolji neke mislene kanale i tako možda neku novu poetiku načne i njen slatki začin kosmičke prašine šmrkne, za život novog jutra u svoj tromi krvotok sjuri i ušmrkne, da pred novih stihom dan se ne smrkne ili pesma ne umukne...Pesnik svojim stihovima vešto provaljuje sve te svetove opsene i varke, sve te kolebljive smutnje i slutnje i onako bez ikakve sputanosti, ali dalekosežne upitanosti, tek ništavilo začeprka i neprimetnu tajanstvenost još brže raskopusa i ponosnim korakom svih svojih reči u neki lepši svet odskakuta..."Veliki patuljci" ti smešni ovosvetski patrljci, ni približni jednostavnom odsjaju "malih džinova" što rečju prosevaju i od umora zevaju, ali ipak uspevaju...Provući reč iznad svih vdiika, neokrnjenu i celu, bez dvoličnosti i sačuvati reč svoju od negativnih atributa života, bilo bi posve dostojno jednog razmišljajućeg stvora - čoveka...Ljudske reči upravo imaju onakve kristalne oblike, kakve ponajčešće iz svojih srčanih riznica, izlije večno živa podstanica duše...Zbog prazne duše i reč mi je prazna, ali i razna, no pomalo i lažna..."Kad sve živo počne da mi smeta, uvek tu je moja cigareta"...I sad odlazim u divnu mirnu noć, što je najpametniji potez...I znate li šta je prava blagodat... Naći nekoga s kim možete razgovarati neverovatno obično i lepo... I sve vam tu odjednom postane kao nešto veliko, izuzetno i sveto... Upali se neko novo svetlo... Sve bude dobro i lepo... I ja sam baš takvog sagovornika našla u Pedru, koga ovim putem mnogo pozdravljam... Njega još niste upoznali, jer je sa druge mreže... Prijatno veče i mirna noć...POSMATRANJE - OSMATRANJE...Ja sam svet posmatrala i vašim praznim očima, ali mi se mnogo više dopada ovo što vidim zenicama svoga još uvek neugaslog čovečjeg pogleda... Posmatranje jeste jedna lepa i unosna zanimacija duha... Kroz posmatranje - osmatranje učimo, stičemo veštine i neophodna saznanja... Posmatranje je ona ljubazna prilika koja ponajređe ćuti i na klozetskoj šolji čuči... I za posmatrača teško se nalazi zanimanje, zato što ćutljivca niko ne podnosi... Takav čovek u društvo razonodu i zabavu ne unosi... Šta više on je ne podnosi... No, ćutljivac ima neka specijalno razvijena čula, pa infracrvenim senzorima svoga duha mnogo štošta predoseti... Ćutljivac zna da je lakše biti pokvarenjak, nego učenjak, no ćutljivac takvim putem ne bih kročio ni za živu glavu... Ćutljivac je gotovo uvek 100 % u pravu - vauuu... E, moj ćutljivče srećno...KO JE OVDE ŠAŠAV???...Nikad me nisu mogli povrediti ljudi koje ja ne znam... Mene su povređivali ljudi koje sam dobro i odlično znala - poznavala... Ne volim reč: povreda i uvreda, ali se opet pitam otkuda ta reč u meni i da li bi te dve reči mogle da me već jednom napuste???... Ovoga puta želim da započnem rad na jednom drugačijem projektu... I obradovah se kada nađoh ovu mudrost, koja kaže: "Samo šašava osoba nikada ne oseti kada je povređena"... Da li sam otklonila ovim citatom Vašu sumnju ili optužbu da sam možda šašava???... I da li da se utešim time da su i ovde sve velike ideje još od početka i nastanka isključivo pogrešno shvatane i prihvatane... Na svu sreću, žučnim polemikama sam bezbedno utekla... I sada radim ovo što volim - pišem...ĆUTANJE...Postoji jedno zlatno pravilo kada je reč o ćutanju: držite što više jezik za zubima... Velika galama može prouzrokovati novu bujicu bespotrebnih grubih reči... Ako želite vlastiti mir, prestanite da pričate sa okruženjem... Bolje je da dva puta više ćutite, nego da se upustite u priču lošu... Ćutite i kroz ćutanje dođite do novih ideja... Ćutanje je stanje duše... Ne, ponekad, već uvek jeste dobro ćutati... Nikad ne izbegavajte ćutanje... Jedino u ćutanju ne treba da znate do kada je dosta... Ćutanja nikad dosta i ćutanje je korisnije od svakoga posta... Ćutanje nas izbavlja od radoznalog gosta... Najlepše jeste kada ćutanje izručim na papir... Više vredi jedan gram ćutanja, nego tona razgovora... Jedino ćutati možete glasno, jer takvo ćutanje niko neće čuti osim vas... Budite najzadovoljniji kada ćutite... A kad ne možete da podnesete tišinu ćutanja, izađite na kraću šetnju, ali i dok hodate ćutite... Takvo ćutanje je predivno... Uvek dajte šansu ćutanju... Ćutite više, a recite sve manje...I kad se nešto traći, treba ga protraćiti pošteno i iskreno...I dobro pazi i shvati: neki ljudi nisu dobri i vazda čine pakosti...Zaključak dana: Svako je glup na svoj način...Neki ljudi jesu zaslužili mnogo bolje, no upravo takvima život šalje manje povoljnije kredite...Neću Vaše teške reči oko moga vrata... Već ću nešto smisliti i napisati sama... Kad stignem, to jest kad budem u mogućnosti...Sad mi je laknulo..A da li je iko izračunao koliko je tek sumnjivo, kad taj neko misli za sebe da je daleko od svake pameti, dobri Mešo???...Upravo sam primila najradosniju i najblagosloveniju vest na celom svetu... ali po obećanju pošto nisam njen vlasnik, ja vam je ne mogu još otkriti i reći... No, samo zbog te vesti, ja sam najsrećnija ovoga trena... Kad bude došlo njeno vreme, otkriću vam razlog moje sadašnje neizmerne sreće...(no ove 2016-e treba reći tako se rodilo naše luče Aleksejče)...I tako šta mogu da očekujem od ovog preostalog mizernog života... Iščekujem nova i nova razočaranja...Govriću što mi na srcu leži, ma koliko god to iritantno ili šokantno zvučalo... Nema te sile koja mene ušutkati ili ućutkati može...Opet se pokazalo da moja deviza uspešnosti glasi: Svi su radosni, a to što ti lično nisi - e to nije važno... To se nikad nije računalo...Postoje dani... Dolaze dani... u kojima će ti biti najpametnije... da se skloniš sama od sebe... I ti dani dođoše baš ove 2016-e...U svoj ovoj novonastaloj pometnji, jedino što pouzdano znam jeste gde ću, kako i zašto potrošiti svoje sopstvene pare... Uložiću isključivo u se i poda se... O, kakve sve planove imam... Mada, za moje prevelike apetite 40 hiljada je mizerija... A zna se da veću platu ima čistačica u našoj Elektrani...I nije strašno, a niti dozvoljam da bilo kome bude to dalje važno, kad umre u čoveku sve ono najlepše ikad rođeno i probuđeno u njemu... Jer takav čovek vrlo dobro zna (ne smem reći samo zbog Vas psihoanalitičara, koji me ne ostavljate na miru, da takav čovek najbolje zna), da i mrtav i u dušu ubijen, ume još bolje da traje i od svoga srca nesebično samom sebi ono najlepše daje... Takav čovek počiva s mirom u svojim ispevanim i još neispevanim pesmama, sa kojima imam utisak Vi ne znate šta da radite...

Refren dana, koji ne treba bukvalno shvatiti... Ostajte Živi i Zdravi...

"E da sada odem,

to bi potez bio

tebi malo mrzak,

a bogovima mio

E da kako kojem,

oči mi se znoje

kad živiš za jednog,

a umireš za dvoje"...