Mislim da je bez mene svuda lepo, zato se sklonim i uklonim... i meni je bez ostalih ponajlepše...
Jutros me neko porbudio posle 12 sati... verovali ili ne, ja preko noći želim dosta da pročitam kao što sam sinoć, a jutro mi služi da se odmorim, bez da neko upadne u moj prostor i da me pita što ja spavam, a prošlo 12 sati... ili da me oko 10 probudi telefon... ujutru neka me niko ne budi... ja kad se naspavam oglasiću se sama... hvala unapred...Po nekom nepisanom ali tačnom ciklusu životnom - meni će opet krenuti, samo na kratko i to dobro uzlaznom putanjom tek 2023...Ja sam preponosna na samo svoje dve poslednje godine... kakvo carstvo i blago sam ja samo u te dve godine postigla i ovde postavila... i tako što više idem u nazad sve više se očaravam onim što je bilo, a sve što više živim ovde u trenutku sada - sve se više razočaravam... to je onaj efekat kad se kolo sreće obrne naglavačke... sad opet mao meni da sve sklizne nizbrdo...Od Mratindana do Nikoljdana ja ću napraviti čitavu kolekciju sitnih posnih kolača, a ako nađem kesten pire konačno ću napraviti i posnu tortu recept iz poslastičarnice Aurelijo...Još malo pa 48 sati, a ja kao da ne znam šta se sve dešava u svetu... i neverovatno koliko mi je dobro...Stigla sam do strane 22... u rerni se peče korica... počela sam da pravim čitav serijal posnih kolača... krenula sam sa čupavcima... ove godine za slavu želim brdo kolača i to raznovrsnih... sečem i pakujem u zamrzivač one najbolje kolače... da se previše ne umorim pred slavu...a taman svaki dan ostane mi po neki okrajak... i to treba utrošiti... oko slave baziram se na pripremu slanih jela... ne bih ja ovoliko da mi se ove godine nisu najavili najmiliji gosti..."VERUJ SVOJOJ INTUICIJI. ONA NIKAD NE LAŽE"..."ISTINA JESTE DA JE POLA MOGA ŽIVOTA IZA MENE"...Pročitah potresnu storiju i završih iščitavanje knjige - prvi put sa dve suze u očima...Sinoć sa, čitala do strane 298... danas završavam čitanje prve započete knjige i prelazim na drugu..."Iako putujemo po svetu da bismo pronašli lepotu, moramo je nositi sa sobom"."Šta god da je vredno da se uradi, treba uraditi kako valja"."Vidite nešto čudesno u svakodnevnim stvarima"."Lepa stvar večito donosi radost"."Pokoravaju oni koji veruju da to mogu"."Najbogatiji je onaj čovek čija su zadovoljstva najjeftinija"."Uživanje u poteri se završava kada uhvatite plen"."Morate podmazati točkove kako bi se kola kretala"."Ako stvari ostaju iste, onda nema napretka"."Kada donosite nešto novo, bacite nešto staro"."Neka vam dani budu ispunjeni ambicioznim ciljevima"."Osećaj se javlja kada kreativnost pokušava nešto da vam kaže".I tako ubacih preostalih 145 fotografija od jučerašnjeg najdivnijeg dana... No, bože zdravlja i još više para... Biće i novih lokacija i destinacija... Uskoro... A do tada, živi čovek od najdivnijih uspomena..."Šta je kultura? Sve što je atribut života, od uma i mašte pa do fizičkog zdravlja, sve je element i medijum kulture, ali ona sama nešto je drugo. Oplemenjivanje čoveka - to ima hiljade stepena, oblika, svrha.
Književna kultura to je čitanje, to je knjiga u džepu stalno. Čuveno ime Šeli, kad je tog divnog pesnika izbacilo more na kopno, nije u džepovima imao ni sendviča, ni novca, imao je, umro s njom, knjigu. Čitanje to je kultura. Škola, početak kulture; putovanja - kulturna panorama; čitanje - strast i slast kulture, kultura sama".Isidora Sekulić..."Tako bih voleo jednom da stvaram, skupljajući ono što je najbolje u bogatstvima oko mene, da preradim to zatim u jednu jedinstvenu homogenost. Na kraju rada pčelinog je med koji sadrži u sebi srž svih cvetova, a nije čak ni skup onoga što su oni, već nešto novo i izvanredno. To nije ovaj, ni onaj cvet, to je med; i osobine su toliko drugačije da to čak nije ni miris pre svega, već ukus. Doći jednog dana na jedno jezero kao ovo, pristupiti svemu, savkome, slušati sve i gledati sve i posle, ne to opisati, već iz toga načiniti nešto što će imati svoju boju, svoj ukus, svoj ton, svoj parfem, svoju sudbinsku poetičnost. Ne, ne, ne mislim to, već nešto što otprilike odgovara toj ideji. U svakom slučaju, trebalo bi napisati nešto imitujući pčele, nešto strahovito savremeno, a što ipak ne bi bilo: kao pčele!"-Rastko Petrović "Ljudi govore"..."Da, svet je velik, ogroman je svet i danju, kad višegradska dolina treperi od žege, i žita prostrta po njoj gotovo čujno zru, kad se beli kasaba, prosuta oko zelene reke, a zatvorena pravilnom linijom mosta i crnim brdima. Ali noću, tek noću, kad ožive i planu nebesa, otvara se beskrajnost i silna snaga toga sveta u kome se živ čovek gubi i ne može da se priseti ni sama sebe ni kud je pošao ni šta hoće ni šta treba da radi. Tu se samo živi, istinski, vedro i dugo: tu nema reči koje teško obavezuju za ceo život, ni smrtonosnih obećanja ni bezizlaznih položaja, sa kratkim rokom koji neumoljivo teče i ističe, a sa smrću ili sramotom kao jedinim izlazom na kraju. Da, tu nije kao u dnevnom životu, gde ono što je jednom rečeno ostaje neporecivo, a obećano neizbežno. Tu je sve slobodno, beskrajno, bezimeno i nemo"-Ivo Andrić "Na Drini ćuprija"..."Kao dobar kozak Grigorije je otišao na front, ne mireći se u duši s besmislicom rata, pošteno je čuvao svoju kozačku slavu"-Mihail Šolohov "Tihi Don"..."Kantor: Ja ne trpim da ljudi ružno sanjaju o meni. Ti glupi snovi, ta prepričavanja ne bi me zaustavila ni za pedalj na mom putu, ali bi mi bili mrski kao rđavo vreme. Kada pada kiša, idem dalje svojim putem, ali me ljuti što pada kiša. To je sve, to je sav moj strah i ništa više. Prevarili ste se u meni"-Ivan Cankar "Kralj Betajnove"..."Ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadžbinu, slobodan je i neustaršiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas"-Petar Kočić..."Jevrem (diže se, govori malo odvažnije): Poštovana gospodo i braćo, predstavnici narodni. U našoj zemlji ima raznih nepravilnosti. Budžet, na primer, nije u ravnoteži prema svim građanima. Dok... ovaj... jedan na primer kraj... jedan kraj naše otadžbine ima i šumu i rasadnik i strugaru i... okružnu komandu, na primer, dotle se u drugom kraju ne primenjuje pravilno zakon o naknadi štete pričinjene gradom, na primer..."-Branislav Nušić "Narodni poslanik"..."Toga dana mi se nije ništa neobično desilo. Večerao sam dobro, i po večeri čačkao zube, pijuckao vino, a zatim, pošto sam tako kuražno i savesno upotrebio sva svoja građanska prava, legao sam u postelju i uzeo knjigu da bih pre zadremao. Ubrzo mi je knjiga ispala iz ruke, pošto je, naravno, ispunila moju želju, i ja sam zaspao kao jagnje, s mirnom savešću, jer sam potpuno izvršio sve svoje dužnosti. Odjednom se obretoh kao na nekom uskom, brdovitom i kaljavom putu. Hladna, mračna noć. Vatra jauče kroz ogolelo granje, i čisto seče gde dohvati po goloj koži. Nebo mračno, staršno i nemo, a sitan sneg zavejava u oči i bije u lice. Nigde žive duše. Žurim napred, i klizam se po kaljavom putu to levo, to desno. Posrtao sam, padao, i najzad zalutao. Lutao sam tako, bog sveti zna kuda, a noć nije bila kratka, obična noć, već kao nekakva dugačka noć, kao čitav vek, i ja nepresatno idem, a ne znam kuda"-Radoje Domanović "Danga"..."Od književnosti se zahteva da donosi samo ono što je zaista korisno društvu: da pretresa i podiže suvremena pitanja, da predstavlja istinski život nardoni sa gledišta suvremene nauke, jednom reči da je po mislima i osećanjima suvremena. A književnik je dužan da razume život ljudski sa svima raznostručnim prilikama što ih život stvara; da razume potrebe koje se rađaju u životu i da ume da odgovara na pitanja što ih život zadaje svakim trenutkom. A to može samo čovek sa suvremenim obrazovanjem"-Svetozar Marković...Moj nekad jako traženi i željeni posao, beše upravo onaj ko čekanje Godoa... No, da cela stvar bude neverovatna... Taj moj Godo - posao, nekim čudom ipak dođe... Moj Godo je došao 18 novembra 213-e, iako rešenje ne znam iz kojih razloga kasni... Požurite - ne mogu da potpišem ugovor...Ja ovako usporena, očito sam proteklu nedelju provela u postavljanju predmeta na pogrešno mesto... Tako mislim da treba novu nedelju započeti još usporenije i stvari postaviti sasvim drugačije... Inače na sigurnom sam putu da dokusirim samu sebe i u to neverovatno kratkom vremenskom roku...Danas sam unela preko 4 litra tečnosti što ceđenog soka od limuna i narandže, što čaja i tople supe... i nemam taj osećaj, pa sve kroz mene prolazi kao kroz prazno... Neverovatno sam dehidrirala prethodih 5 dana... I sve dalje i dalje sam žedna... Pa se malo pitam - da nije nešto sa mnom krupno???... No, mene ionako snalaze isključivo sitnice... Da li su ovo sigurni pokazatelji prevelike dehidracije???... Ima li stručnih???... I priznajem ja uopšte nisam pila u protekloj nedelji vodu ili vrlo slabo...I sve bi bilo all right, samo da mogu da preskočim svaki četvrtak...I ako ujutru osvane sneg u mojoj varoši, na posao moram ići po prvi put peške, jer imam ćelave letnje gume...S mirisom na ledeno plavo...Ja sam se jutros probudila u jednoj ovakvoj cipelici... Hmmm...Samotnjaci - ni sa ovcama, a još manje sa čoporom...No, poezija mi ovih dana baš na dušu paše...To je jedina vrsta hrabrosti, koja mi nikad nije manjkavala - posluženje ospstvenim UMOM, pa i RUMOM...
SONETNI VENAC
4
"Mirisne, rosne ruže poezije
otkrivaju što u srcu se skriva.
Srce moje vrt i plodna njiva
gdje ljubav sada elegije sije.
Ti si im sunce. Al mi dano nije
pronaći te, o luči, željo živa,
u kazalištu, ispod okna siva,
na plesu, šetnji - svud se lik tvoj krije.
Koliko puta od čežnje poludim
u gradu našem sresti te što prije,
no zalud lutam i uludo žudim.
Oko mi suze u samoći lije,
i zato pjesme, zbog kojih se trudim,
iz kraja nisu u kom sunce grije".
France Prešern
"Rođena sam sutra,
danas živim,
ubilo me je juče"
Нема коментара:
Постави коментар