Kad svoje snage udružimo Ja i moje super Ja, tek onda shvatimo koliko smo usmrćeni, osakaćeni, uskraćeni i pobeđeni za svaku vrstu ovozemaljskog sna...A šta ćemo uraditi Ja i moje Ja to se tiče samo Mene i moga Ja...Zašto je važno da pustim, oprostim i otpustim sve od sebe i iz sebe... samo što nakon toga meni nema ništa preče do mene i moga Ja unutar mene...Koliko god se deklarisali kao dobronamerni ljudi su ipak postali nasrtljivi i dosadni, stoga pođite u prirodu neka vas Ona pouči šta je to sloboda i šta znači disati nešto uzvišenije od skota ili roba...Izmirenje sa svojim unutrašnjim Ja, podnosi i sve snosi... ne dvoumi se... ne nadima se... ne gordi se... jeste da se još malo ponosi...izmireni smo sa svojim Ja samo onda kad znamo da i iznad, a i ispod nas postoji još u nekome dobra volja...Po nordijskoj mitologiji JABUKA simbol besmrtnosti i plodnosti...Ja ću prvo da se učlanim u grupu "Zaposleni na Marsu"...A sad jedva čekam da se kitnikez prosuši i da uživam u svoj njegovoj aromi... no, tek za par dana kažu...Sledeći put kad budem pravila kitnikez lepo ću da ubacim jedan džem fiks i gle čuda kuvaću mnogo manje...Spremila sam još sinoć nešto materijala iz nordijske mitologije za neku narednu pesmu, ali eto mogu i sutra da budem produktivna na polju poezije... danas je primat odnela kuhinja... Ja sam živa i zdrava i sve je dobro...Kad sam iskuvala dunje iscedila sam ih od vode pošto sam ja nasula malo više vode i onda sam pila taj sok od kuvanih dunja...tako sa nogu 3 šolje od čaja jednu za drugom ko ćurka otvorenih usta bez gutanja - zalivala sam se i nalivala... i na kraju sam se i ispovraćala, kod treće šolje nešto me zezne želudac i sve mi se vrati nazad...Da je umor umor je i čik da neko kaže da je kitnikez tek tako lako napraviti... malo sam se iscrpela, no večerom povratih snagu i jednom kiselom pavlakom se osvežih... da mi mama malo nije pomogla, ja bih sama nagrabusila...Dunje su se izdinstale, sad moram da ih izblendiram, vratim na ringlu i ukuvam, a tek potom sledi razasipanje u modlice... našla sam i divan kuglof... nastavak priče sledi...Tako se radujem i ne mogu da iščekam pripremanje kitnikeza... idem da ručam, a onda se bacam u kez i idem da spremam kitnikez... do večeras ostajte mi sa puno keza... Kiss...Sir od dunja... stara austrougarska poslastica... ili sa vojvođanske trpeze..."Kad znam svoju pravu i stvarnu vrednost, niko me ne može obezvredititi, ni u suprotno od toga ubediti"...Sve je spremno za kitninez... ne mogu iščekati da počnem sa kuvanjem... i naravno fali još 2 kg očišćenih i iseckanih žutih dunja... i svoj prvi kitninez posvećujem Njegoševom rođendanu..."AKO ŽELIŠ DA BUDEŠ JAKA NAUČI DA UŽIVAŠ BITI-POSTOJATI SAMA"..."VASKRSNUTI-uspeti se i POBEDITI-osvojiti"...To što takve veličanstvene baštine pronalazimo u pesništvu velikana, najpre treba zahvaliti belosvetskim im učinjenim nepravdama...Poenta je poetska izgled ta, da što više stihova prostruji kroz tvoje biće i žiće, i onda nema sile da i neke tvoje stihovne kombinacije ne isteku il opet poteku...А на све ово, стихови Радичевића најбоље падоше, ко мелем рана и давних дана...Иначе, тренутно водим битку са данас задобијеним болом у стомаку и желудцу... Испих два чаја од нане, ваљда ћу се отарастити и те непријатности..."URADITE ONO ŠTO MORATE I URADITE TO KAKO TREBA"..."PRVI UTISCI NISU NAJVAŽNIJI"..."MEDITIRAJTE NA SOPSTVENI NAČIN"..."ODRASLI LAŽU VIŠE OD DECE"..."BUDITE ZAUZETI I POSTIGNITE MNOGO"..."PONAŠAJTE SE KAO DA STE VEĆ SREĆNI I TO ĆE VAS UČINITI SREĆNIM"..."PUSTITE INSPIRACIJU DA DOĐE IZNUTRA"....I tako ja održah čak i jedan čas... I u petak me čeka još jedan čas... Činjenični podatak koji sada i za sve vekove predstavlja samo muzejski eksponat moje duše...Moje srce svaki dan vredno i pametno, trenira i vežba, kako da savlada i prevlada protivničku reč u toj igri preigravanja i nadmudrivanja Života...Ja sam poeta katiheta... Moj učinak u svemu mora biti apsolutnih 100 %... zato ja učim apsolutno učinkovito da naučim sve propušteno...I ova sedmica mi je neverovatno opuštena... Ležerna... Nekako begovska... No, već od nedelje stolicu treba dobro zagrejati i knjige uzeti ozbiljno u šake... Sa preozbiljnim i preizobilnim poslom više nema nikakve šale... No, za samo 6 sedmica, stiže novogodišnji vašar i raspust... Uraaa...I juna 2014 godine na proslavi 20 godina mature, bar ću moći da kažem da imam posao... Hahaha... A poznato je da na mature ne odlazim... ja više ništa ne slavim...Mojoj prirodi nije svojstveno da kasni i negde zakasni, pa tako ja uvek svuda stižem pre ugovorenog vremena i roka...Žene isključivo rečima - secite i režite...Svaki dan, svojim sopstvenim mislima, gradim i izgrađujem najtvrđe moguće mislene konstrukcije, otporne i vodootporne... Odmorne...Bez materije nema Života... Materija je osnov Života....Imam izvanredno dobar raspored sati, zahvaljujući kome postižem više od očekivanog i planiranog... Tako kad grane Proleće, moći ću neometano i neopaženo da okrećem i pokrećem svoje omiljene moždane točkove...Moja misao je jegulja, koju je teško uloviti i ona se gotovo uvek izmigolji...Moje reči i moje fotografije nisu čak ni osrednje, no i pored svog tog sopstvenog spoznanja i saznanja, teško da će me bilo ko ili bilo šta, sprečiti da ih zapišem i pokažem tamo kad i gde treba... Hvala...I dalje, sve što pokušavam da uradim ili radim - ja sam blokirana... "Uništavaju" me, tobož tako... Ne mogu da okačim fotografije na svoj bedni blog...Ništa vredno da uradim lično ja... No, najbitnije jeste da se RADI...
"Прихватите луч слободе
Усред ове ропске таме,
А старији нек вас воде
Где гинути вала за ме:
Књига, то је луча твоја,
Србадијо, надо моја!"
Војислав Илић
"У пако би јунак сишо
Па весело ван изишо".
Бранко Радичевић
Нема коментара:
Постави коментар