недеља, 6. новембар 2016.

ДЕКОРАТЕР...



Добар део давно прошлих дана
проводила сам без Сунца
додирнувши тако све студени
а место вађења оног нашег
тврдог камена
постаде ми сав онај нанос
што је неко исуо из реке
која се разлива
а ја сам још своје отиске
назирала на дрвећу беле коре
и била сам занесењак
који је са собом носио
само своје замисли
у посуди за цвеће
и као да сам била утучена
до најситнијих делова материје
заборавих да бацим 
још један поглед
преко укоченог рамена
ја - још један неуспели
декоратер...

Нема коментара:

Постави коментар