BUONA FORTUNA!!!...

Ja odlazim "leggere" - leđere - čitati...BUONA NOTTE - bona note, laku noć... :*SALUTE - salute, budite blagosloveni...BUONA FORTUNA - bona fortuna, srećno!!!..Posle italijanskog, čijih 150 početničkih fraza sam zapisala u svesku, malo sam probala učiti španski ii španjolski... teže je naučiti španski, zato valjda španski meni tako još lepše zvuči... no, biću srećna ako ovarišem bar pokito od italijanskog...Sicilijnaci imaju odličnu hranu i pića i šta jednoj ženi više od toga treba...Žena kao ja je glupa... nije imala kad da se zaljubi u Sicilijanca...Imam još i limunćina...Živeli... ostalo mi je još malo ove najdivnije rakije - crvene vatre sa Etne...Liker od pistaća popijen...NOVCEM SVE MOŽEŠ KUPITI, OSIM MOGA PONOSA... DOSTOJANSTVO MENE KAO ČOVEKA NEMA CENU...Pred fontanom srama-stida...Palermo...Ako primećujete - Ja sam jako staromodna...Ja previše i dovoljno posla imam u svojoj kući, tako da bi mi svaki posao od kuće bio samo višak opterećenja... zato nisam zainteresovana uopšte... a i jako glupo zvuči... ili ideš doteran negde na posao ili sediš svojoj kući i kuvaš ručak...Ubili su moju reč... moju inspiraciju... moju imaginaciju... Idioti...Eto prvi dan posta protekao baš lepo... ostade nam još 39 dana do najradosnijeg praznika... Živeli!!!... A kad bi krenula na bal pod maskama obukla bih se baš tako - kao monahinja...Danas sam ispekla fitnes hleb i isekla dve vrste posnih kolača... oblandu i bajaderu... i na lageru imam 4 vrste sitnih posnih kolača... i naravno oprala sam tonu suđa...Pričaću o lepim stvarima, tako uz post i ide... SREĆAN POČETK POSTA, meni i mojoj Mami odlično krenulo... ja ustanem u 12 i 40, a u 14 h mama stiže sa posla umorna i gladna kod mene na ručak - tako imam divno novo zanimanje kuvam za još nekoga... tako smo se dogovorile uz ovaj božićni post, a ja dogovor poštujem... bez panike očas posla spremih današnji ručak - pečene šampinjone i proso koji nisam presolila... u 14 h sve je već bilo na astalu, ako ne i pre... mama je olizala tanjir... ispalo je predivno... što sam se tako dugo uspavala, zato što sam sinoć pročitala napetu priču i stiga do strane 278, od ukupno 315... večeras završavam čitanje započete knjige... a vama preporučujem čitanje ove teške knjige isključivo po danu, nikako noću... mada meni u tišini noćnoj ovo čitanje odlično ide... i naravno jutros sam se izmerila... ona moja tvrdoglava vagica koja je tako dugo pokazivala 65 kg pa i malo preko toga, jutros 63 kg ili malo ispod te težine... eto počelo je posle zastoja da ide sve u smeru idealne vitke težine... zato sam rešila da postim iz dijetalnih i zdravo ishranskih razloga... verski fanatizam više nije u mojoj biti... a i sve se slaže sa principima Mejzel, koje ja držim...Većina stvari u životu jednog čoveka zakasni, samo nezgoda i nevolja, bol, muka, patnja, moglo bi se reći - preurani i porani, pa tako nove rane i pozlede bez pardona i čoveku napravi i kao po nekom tvrdom usudu i dalje neprestano pravi, na tome vredno i neprimetno radi, dok svu energiju u čoveku ne udavi...Tek u mukama vidimo koliko sve imamo i koliko ništa nemamo... Tek u muklim tišinam sve hrabrije proziremo u magluštine što se skupiše i kupiše minulih dana... Tek u mukmana i zaborav je ono malo što nam doista sada treba... Tek u mukama i hrabrom treptaju svake rane bolne, kopnimo i nestajemo... Mremo... Izumiremo, kao poslednja sorta ljudi sa previše otvorenim očima...Carstvo tišine jeste svaka ničim zalužena nezgoda, tek probuđenog sporednog trenutka sa sve srećnim obrisima nekog sve manje preživljenog bola u treptaju neprogovor životnih rana...Izgleda da je ovo jedini način da se posustali i umorni čovek bar na trenutak odmori, pa taman i kroz sve ove rane i bolove..To je taj otok... više ne otiče i kao da mi se tek učini da malo spada... Menjam obloge vinskog 2 dl sirćeta u koje se rastopi 1 supena kašika soli...I eto levi članak je natekao... Ne bi džaba bolelo...I tako posle traume koja je jutros pogodila moju levu nogu (desna je izgrebana ali ništa ne boli), mogu da sedim i ležim do mile volje, ali kako se sve ohladilo, mogu sve manje da hodam, a i što skakućem i hodam, hodam sa neopisivim bolom... Vrlo zagonetno - niti modrine niti otoka, a boli ko u oko... A otežano i vozim, jer mi više treba leva noga da bi stiskala kvačilo...Ćovek svakog minuta treba da ima više Sreće nego što je težak... I ne kaže se zalud i u "nesreći" treba imati Sreće... Ja imam Sreće...Da li sam talična ili me neko zaista može ukleti, ne znam... Nisam više pametna... Krenem na posao i samo da siđem do auta par stepenika, kad ono ja se stropoštam i survam niza stepenice... Ništa da bi se okliznula - ni mokro, a ni klizavo... Svaki dan korakom istim... Ali, jutros gle čuda ili "nesreće" kao da me neko potkači ili gurnu... I tako pocepam čarapu zgulim nogu celu desnu i levu uvijem podvijem, ali nekim čudom ili srećom ja ni kost ne polomih, a niti sam natekla a niti sam pomodrila... Zgulih ruku, polomih 3 nokta i krvavile su moje rane... I sad me sve tako boli i naravno jeza podilazi šta je sve moglo da mi se desi... Mogla sam danas i u gipsu završiti, ali eto nisam... Preživeh nekim čudom... I tako ovaj početak dana za nezaborav i veliku pouku sigurno ostaje za sva vremena... I naravno moje omiljene čizmice su opet na novim mestima zguljene... Neda se nekim ljudima ni da koračaju, pa to ti je... I sad malo hramuckam na levu nogu naravno boli i treba trpeti... A da ima nekih sila, ima, ima... No, na slici to izgleda sasvim neznatno i malo...Svaku svoju Reč pretvaram u ćutanje, sve upornije napominjući svoje unutrašnje biće, da pri svakoj bitno izrečenoj ili oćutanoj Reči, ja pobedu odnosim nad dosadnim tragovima pređašnjeg ništavila... I tako kroz Reč kao da u mnogo cenjeni tren, ja samouvereno i krilato nebom jezdim, kroz magle i zvezde... Jer Reč ostavljam i za ono vreme kad je neće više biti, da zablista onako čista..."Rad je vredniji od priče"."Svrha škola je da vas nauče kako da sami sebe obrazujete"."Posao učitelja je da deca kojima on predaje budu pametnija od njega".Danas smo prekopavali po carstvu naših unutrašnjih duša i srca i tako smo tražili postojeće vrline i mane u svima nama... Učili se da ih propoznamo i putem reči opišemo...Svemudrosti, nevidlja, višnja, nebeska i plava - za sve danas dobro doživljeno neizmerno i veliko Tebi i samo Tebi jedino i svagda Hvala... I budi u srcu tvoga tvdoglavoga sluge - sada i uvek... I kako god da me Život iznenadi, učini da sve kao i danas sa neopisivim radosnim mirom junački izdržim i sve podnesem... I da se u svom tom metežu nametljivih i primetljivih, ne preuznosim... Učini da postojim kao da ne postojim... Učini da još više volim...Brus Li stičan dan - divan dan...''Као у шкољкама, у којима деца прислушкују шум вјетрова и таласа морских, тако и у људским ријечима шуми све што се с човјеком догађало од почетка. Ријеч нас спаја''. (Мирослав Крлежа)...