LJUDI...

Najsrećniji jesu oni 

nikad rođeni ljudi 

svi oni koji nevideše 

Sunce ovog neba

i to su ljudi

u ovim zadatim 

okolnostima što se kao

okruženje naše zove 

prezadovljni svojim 

neiskazanim kvalitetima 

i odrečenim sposobnostima... 

Ljudi koji su presrećni 

a nikad nesrećni

ljudi zbog samih sebe 

i svih onih koje imaju 

i koje vole

ljudi...

I koji nisu na meti 

tuđih izmanipulisanih mišljenja 

nama nebitnih i nevažnih, 

ali koji jesu podvukli 

jasnu crtu 

da Život ovaj nije 

staklena boca 

sa porukom 

sumnjivog kvaliteta, 

koju gomila talasa...

Jer Život je ljudi

mnogo čvršća 

konstrukcija naša...

Ljudi 

koja počiva 

stabilnih temelja 

negde između 

mogućeg i nemogućeg 

ovde i sada...

Oni koji u inat unesrećuju 

sami sebe 

i sve one koji su oko njih, 

zaista u ovom divnom životu 

treba ignorisati do 

svake ekstremne mere... 

Ljudi

pa im i priuštiti taj utisak 

kao da ih nema više...

Ljudi...

Do kada ćemo biti 
glupi i ludi...