"Svi ljudi koji nemaju srca su glupi. Jer naše misli ne dolaze iz naših glava, već iz naših srca"-Hajnrih Hajne i u nastavku..."Samo nam srodna bol izmami suzu, i svako zapravo i plače zbog sebe"."Tamo gde se spaljuju knjige, spaljivaće se i ljudi"..."Ništa drugo nego delovanje prema određenom cilju jeste ono što čini život podnošljivim"-Fridrih Šiler..."U čoveku nije ništa krhkije od njegove skromnosti i dobronamernosti"."Свет је тесан, а ум простран. Мисли живе лако једна покрај друге, али се ствари у простору болно сударају".S jedne strane, neki ne mogu poslati toliko dosadnih obaveštenja, koliko ovi drugi mogu sve to pobrisati...Jedino su Pesnicima "bogovi uputili prekore svoje"...Poezija jeste ona snaga reči kojom Pesnik uspeva da napravi pravi "dar-mar"...Дивим се Песнику који кроз своје стихове тако гласно и јасно испише реч демон...I na kraju priče, Čovek treba da bude toliko pametan, da u takve markete više nikad i ne kroči i da tamo ni 1 dinar svoj ne ostavi...Eto primer iz života, kako i ljudi na kasama u "nepogrešivim" super marketima mogu kupcu zakinuti celih 100 dinara... Tako da je ova šerpa mene koštala 1900 umesto predviđenih 1800 dinara... Umesto 200 dinara kusura, mojoj mami su vratili 100 dinara... I super je to - koga uspeju da zeznu, neka i zeznu... Naravno, ima onih koji ne bi umeli da se vrate i zatraže svojih 100 dinara... Welcome to great Serbia!... Zato pazite, možda i vas zeznu, kad tad... A da malopređašnja ironija bude veća - na računu je gospodinu trgovcu i pisalo koliko kusura tačno treba da vrati... Tako da o "zabuni" nema ni slova... I naravno ovaj račun izvadih iz kante za smeće i baš hoću da ga sačuvam... I tako neka 20 dana zakine dnevno samo po 100 dinara i on zaradi džeparac i to, vrlo "pošteno"...Napisala sam noćas tačno svoju 515-u po redu pesmu... No danas taj broj prelazi 700...I neko me slučajnom greškom oslovi sa Verna... Da znate, mogla bih ladno da se zovem i tako... Baš je slatko...A posle svega... treba nam lepa fotografija... i pitoma količina mislenih energija...Ujede se ujna za jezik...Ja sam prljavac, koga čistunci najviše napadaju i grickaju...I obično kad mi se lično počnu dešavati najlepše i najdivnije stvari, moj uži i malko širi rodbinski korpus se toliko uzjoguni, pa od neke alavosti kao da poludi... Uzburkaju im se duhovi... A neznaju koliko ih naše bogoliko srce iskreno voli i sve im oprosti...Na sporedne stvari, predmete i ljude ne treba obraćati pažnju, jer ukoliko im se pokloni pažnja, znači da im dajete na nekom tobože značaju... A sporedne stvari jesu upravo one kad vas olajavaju... Kad mesto svoga čaja, popiju čaj sačinjen od slova vašeg imena... Ima tu još - ihaj!!!... Šta sve čovek mora da doživi u jednom danu... Primeti čovek svašta... Oseti podosta... A ti što laju nisu mu ni do malog nokta... Cela stvar ne bi bila gora, da to ne radi (a ko) - do vaša nazovi rodbina... I dobro je - samo od rodbine (ne ove ovde prisutne - inače ne bi bilo na listi) neka nas danasnji veliki dan sačuva kroza sve vekove... Kakve sve likove, nametneš nam živote...HAVE A NICE DAY...I kad nekako ostanem među svojim ljudima, imam sve manje potrebe, a i razloga da kroz pisanje nešto kažem... Mislim da se mi odlično razumemo i bez reči...E tek sad osećam onu praiskonksu slobodu... u kojoj mogu duboko da mišlju udahnem, da reč izdahnem, a da ne postanem ničiji predmet za trač republiku, publiku ili rubriku - kako god... Ovo 18 ljudi što ostade, koje lično znam i poštujem - jesu oni sa kojima bi i kafu rado popila... Ovog puta ja častim... A imam i debelo zašto... Ponukana iskustvom životnim - pooštrila sam kriterijume za prijem novih znanih i neznanih ljudi na moj FB profil... Hvala... Svako dobro...Ako ima neke vajde samo da kažem da sam kao korisnik "blogger. com" postala blago "razočarana"... Na taj sajt prosto postaje nemoguće ubaciti svoje vlastito delo - pisanu reč ili fotografiju, svejedno... Pa ako me neko čuje, neka mi omogući nesmetan rad... Mislim da nisam od onih koje treba blokirati i u radu sprečavati, pa taman da je moj rad i najgluplji pokušaj... Hvala unapred i to veliko...I ja sam jutros rano bila u šopingu... Kupila sam sve šta mi za rad treba... Pernicu, olovke, patrone za penkalu, svesku za pripreme i blokčiće... I šik fasciklu sam nabacila... A otvorila sam i račun gde će da se slivaju moje slatko razađene parice... Sve sam spremila što mi treba... Samo da još pošalju rešenje da potpišem... Zaista divan dan - neka mi je večno dobar i birećetan...
Zvuk akustično
skače...
Misao na žici
odskače...
Reč laku noć
šapće...
"Ruine! srodne duše! o porodico moja!
Ja vam večeri svake svečano kažem zbogom!
Gde ćete biti sutra, s godinama bez broja,
Eve što nestaćete pod strašnom Božjom nogom?"
"Koliko je svet velik kad ga osvetle lampe"
I koliko mali u očima uspomene".
"Čudne li sudbe cilj nema mesta sušta
I ne budući nigde, može da bude svuda!"
Šarl Bodler
Нема коментара:
Постави коментар