четвртак, 10. новембар 2016.

KIJAVIČAVA STRANA JEDNE LIČNOSTI...




Današnja kijavica sutra će biti samo sećanje bledo...Pošto se nisam snašla čuvajući ovce, možda se snađem čuvajući krave... u nordijskoj mitologija krava zauzima lepo mesto...Svako ima kijavičavu stranu svoje ličnosti...Ono čemu me poučila kijavica jeste da sam i manje od ove jedne iznenadne kijavične kapi...Za ovaj kijavičav dan utrošila sam 1,5 litar čorbe od paradajza, 2 litra čaja od 9 biljaka i 1 litar sojinog toplog mleka... i tek negde oko pola 5 jedan jedini obrok sa malo hleba... posle toga jednu malu sutliju... i naravno za doručak kivi...Ja uvek i to sa lakoćom pronalazim način da sačuvam svoje Ja...Što se više osamljujem uviđam da mi sve manje treba...Kad ja imam kijavicu i preosetljive sinuse to izgleda ovako... ovo je treća kesa koja se polako puni od jutros... i već trošim treći boks papirnih maramica od juče...Pogledam se u ogledalo i kažem: eh, da nas je bar ovakve dve...Danas će neko nekoga obradovati i to mnogo... u satima koji slede - saznaćete i ko koga..."LJUDI NAS INSPIRIŠU ILI NAS ISCRPLJUJU - ODABIRAJMO IH MUDRO"..."ISKRENO, NEMAM VREMENA DA MRZIM LJUDE KOJI MRZE MENE, ZATO ŠTO SAM PREVIŠE OKUPIRANA-ZAUZETA DA VOLIM LJUDE KOJI VOLE MENE"..."BUDITE DOBRI, ALI NE GUBITE VREME DA TO DOKAŽETE-POKAŽETE"...Još od juče muči me velika kijavica - curenje iz nosa... jutros je i nešto zrelije - nije samo dosadna kapljičava voda iz nosa... i malo me boli grlo... ništa novo... oće to u ove prohladne virusne dane... no ja sve podnosim odlično i to u skoku...Sve svoje najlepše časove i sate što se iskričavo zlate, protkala sam Poezijom...Ako sav taj svet već ima potrebu za nekim deljenjem, onda neka deli isključivo Poeziju...А кад помислиш да можда ништа немаш, онда треба мало да почнеш да сневаш и да певаш...Кад имамо такве песничке великане, не требају нам остале копије мале...Nas su potapali, no mi smo uvek na površinu izranjali...I za ljude kao što sam ja taktika je prosta... Takvi kao mi se odmah povuku, smire i umire čim ih zaposlite... E, kamo sreće da je ranije učinjeno tako... Možda bi manje bilo štete... No, kao što se odvajkada na kugli zemaljskoj kaže: nikad nije kasno!!!...Moje srce i moj um poput karti stoje posve prijateljski i dobronamerno otvoreni, al ako opet, ne daj bože, osetim da će neko da me pređe, ima gadno da se provede... Mislim i verujem da to ovog puta tako biti neće... Mirna i dobra noć...Jedino za čim ću najviše žaliti, jeste to da sada prestajem sa upotrebom engleskog jezika... A nikad bolje i više se tim jezikom nisam ko ovde naslužila...A ovde sam tako lako naučila - ko su lažni (paralažni) i kvazi, a ko su pravi - stvarni... Ko su novi, a ko su stari... Ko su veliki, a ko su mali... Ko su izmišljeni i nestvarni... Ko su zvanični, a ko nezvanični... Ko su dvolični, a ko trolični... Ko su stranci... Ko su paganci... Ko su Indijanci... Ko su seljaci... Ko su svi ti intelektualci... Ko su vaši i ko su naši... Ko su moji... I posle ovakve škole, za mene krize nema da bidne... Ostajte bez brige...A i ovde sam pokazala više nego svoje pravo lice, pa stoga sad me se dobro čuvajte ako vas ikada uživo još jedared negde sretnem... A tek će da me ima... Poznaću vas po njuhu... Juhu...Ja sam od nekih stvari još odavno operisana, jer ja tako želim i hoću... I najbolje funkcionišem kao što vidite - sama... Samo neka sam živa i zdrava...A ko samo jednom nauči da preživi i opstane, preživeće i opstaće uvek, bez obzira na sve okolnosti i ne daj bože više ičije podlosti...A u celoj priči, imam samo jednu veliku želju... da u budućim danima koji mi predstoje, neke internet stranice, koje su mi za rad važne (a koje da tog posla nije - ne bih otvorila ni pod razno) - budu dostupne... da se ne desi da sam kao i uvek nekog greškom 000 blokirana i tako redom... Stara priča, koja me sputava da istaržujem po mreži... No, ja sam preživela i bez toga jednom, pa valjda ću i opet...I ja više nemam vremena za dokolicu i zabavu... Za besposličenje i tome slično... Sada mi je potreban što brži i bolji povratak u novu radnu zbilju... Teme su preozbiljne i preširoke... Samo da se u svemu opet lepo snađem i pronađem...Ako svakog dana budem marljivo učila i radila, sigurno ću već na leto biti ponovo revitalizovana...I jedva čekam utorak... Idem celu ovu nedelju u posmatračku misiiju, na moje novo radno mesto... Tako ću najviše da naučim - posmatranjem... A poručila sam i udžbenike... Uskoro ću kompletirati celu kolekciju... Samo fali za 5 razred - i koliko sam skužila nisu ga još odštampali ili ja nisam upućena... No, i tu sam se snašla... Iskopiraću i tu knjigu sa pdf formata... I tako, mic po mic, korak po korak - ja spremno dočekujem tonu novopridošlog mi lepog posla... A do tada da ćutim i odmaram glas, jer od 18 reči treba da iz mene krenu, kako god znaju i umeju...Ja sam silom prilika, postala od onih ljudi koji trenutno ništa ne znaju, ali se prave i dobro pretvaraju, kao da bar nešto znaju...I šta god vam tračare pričale - pada u vodu jel tako???... Kakva je radost kad čovek upozna školovanog i pametnog drugog čoveka - nema reči da se kaže i opiše... Ja sam danas srećna, jer sam takvog čoveka uživo srela... I biće mi velika čast da tako velikom i rečitom čoveku, budem zamena... Dugo na našim prostorima nije bilo takvog čoveka - tako je...



"Сад немам више високих обмана,
Невиних мисли и кринова бели`;
Радост рада, ни великих дана,
Као ни вере, што утеху дели.
Сад немам више високих обмана".

Владислав Петковић Дис

"Свуд мртво море, свуд нигде ничега;
И спава вода, и нема промена"




"Pazite,
čudno sam vičan:
jed, pelen li mi od vas,
ili mana;
mrtav od vaše ruke,
ili živ -
ne zaceli se,
ne ozledi ova rana".



"Zagorča vaš med,
čemer zasladi;
potvora pravo moje srce
tim dublje nagradi; -
udrite,
nisam kriv".


"Prozrem vas:
jadna jasnota,
umlje, jadna reč,
mračni put grete.

Zamukni mukom skota; -
dostojan spolja lik i um,
unutra zver
i bespomoćno dete".


"U tišinu se oblačim,
tajnom progovara tvar".



"Reč svoju nem
kamenu zaveštavam,
i zveri".



"Sa bezdan sa izvora
poteku vode svete.
Blage od srca srcu
vesti polete".


"Ostani gde si,
i teci kao reka,
i kao drvo rasti,
i olujom zahuji,
il cvetaj kao cvet".


Momčilo Nastasijević.

Нема коментара:

Постави коментар