"LEPOTA POČINJE ONOG TRENA KADA TI ODLUČIŠ DA BUDEŠ ONO ŠTO JESI-DA ZIVIŠ SVOJE JA"...Smelost jeste sroditi se prepoznavanjem sa mislima koje je iskovala tuđa misao... i gle čuda, malo po malo nešto slično pronađem i u svom sopstvenom Ja... ljudsko nasleđe progovara kroz epohe i kroz Vreme... Sa zahvalnošću prisvojim svaku misao takvu koju kao da je rezala moja misao nekad u nekom od davno prošlih Života... tu počiva sva lepota ljudske misli iskazane u samo par redova..."NIKAD NEMOJTE IZGUBITI SMISAO ZA IŠČUĐAVANJE"..."NEKI LJUDI TRAŽE LEPA MESTA, A NEKI LJUDI MESTA UČINE LEPŠIM"..."LITERATURA JE MOJA UTOPIJA"..."JEDINI ZEN KOJI MOŽEŠ NAĆI NA VRHU PLANINE JESTE ZEN KOJI ĆEŠ DONETI SA SOBOM"..."PRIRODA NIKADA NEĆE IZDATI SRCE KOJE JE VOLI"..."BUDI DOVOLJNO DOBRA DA NE MOGU DA TE IGNORIŠU"..."AKO JE NEKO ODVOLJNO GLUP DA ODE OD TEBE, BUDI DOVOLJNO PAMETNA DA GA PUSTIŠ DA ODE"..."NAUČI DA KAŽEŠ "NE" BEZ MNOGO OBJAŠNJENJA SVOME JA"..."NEMA NIŠTA OPASNIJE DO ZATVORENOG UMA"..."Eliminiši negativne ljude. Uvek ostani usredsređena-fokusirana-skoncentrisana. Bori se za stvari koje tebe čine srećnom"...Ja sam kreator svoga sopstvenog Ja..."RAZMIŠLJANJE JE TEŠKO, ZATO GA MNOGI LJUDI OSUĐUJU"..."NIKAD NE BEŽI OD ONOGA ŠTO TE JE JEDARED SLOMILO"..."IZVINI PONEKAD NIJE DOVOLJNO. TI NAPROSTO MORAŠ DA SE PROMENIŠ"...Ja jesam spustila svoje Ja i to sa preozbiljne visine da razinu jedne detinje prostote i čistote... i to je moje novo preporođeno Ja...I teško onome ko sablazi moje unutrašnje dete...Nije važno imati uredne obroke, koliko je važno imati samo svoje Ja...Ja sam se sama sebi naprosto i konačno desila...Samo jedna pobeda završena šah-matom mi je dovoljna... jedna pobeda, ali vredna..."AKO MISLITE DA IMATE SPOSOBNOST VOLJENJA, ONDA NAJPRE ZAVOLITE SVOJE JA"..."NEMOJTE ZABORAVITI DA VOLITE SVOJE JA"..."NAJTEŽE JE POTUĆI OSOBU KOJA GOTOVO NIKAD NE ODUSTAJE OD SVOGA JA"...Ako šta danas želim to je da napišem pesmu i da je posvetim Ničeu...No, setih se Niče je umro, pa i Ja...Dugo i dosta smo se zavaravali kao ljudi, kao stoka, a onda je došao Niče da nam ukaže i kaže na neke sitnice da obratimo pažnju, ne kao puzavci već kao uspravni ljudi... kako god davali i poklanjali, život počesto ume baš da udarac zada i da zaboli, pa nam vrati nemilosrdno i ono što ni u snu nismo drugima davali..."AKO NE RADIŠ ONO ŠTO VOLIŠ ONDA GUBIŠ-TRAĆIŠ SVOJE VREME"..."Kaži šta misliš - ako misliš, a ja ću ti pokazati da li je rezultat tvojih misaonih napora analitički prazan, ili sintetički problematičan"..."Čovek se često sa čuđenejm mora zapitati: otkud kod nekih malih ljudi, malih i po ličnoj vrednosti i po njihovom društevnom položaju, takva slepa privrženost postojećem redu, takvo fanatično obožavanje utvrđenih i drevnih ideja i ustanova koje im ni po čemu ne bi trebalo da budu bliske, takva besna mržnja na sve što je novo, što može da znači promenu i napredak"-Ivo Andrić."Vas ne zanimaju reklame. Ne čitate ih po novinama i ne posmatrate po ulicama? A ja redovno i strasno. A pogotovo kad se, kao ovde, radi o svetlosnoj reklami. Ne mogu oči da odvojim. Ne čitam u njoj uvek ono što bi htela da kaže (ja niti kupujem niti prodajem šta!), ali zato često u njenim ognjenim slovima vidim poneku sliku iz zaboravljene prošlosti ili iz još neostvarene budućnosti"."Videći da nit mogu da se borim ni da bežim, zavikah iz glasa, poslednjim očajnim snagama. I, gle, kao nekim čudom, magla oko mene poče da se razređuje i ustupa, i ja kao kroz redak dim ugledah krug zelenkaste svetlosti. I probudih se"."-Pa u moju ste kuću banuli iz bela sveta i raspaklovali svoja osećanja! Na meni ste našli dobra dela da činite! Sa mnom da delite vašu glupavu večnost i da mi pomažete u poslu koji i ovako sam jedva svršavam?! Odmah se gubite! Napolje!".I naravno uz pomoć stručnih lica, ja opet imam svoja latinična i ćirilična slova.Uzimaju nam jezik, uzimaju nam slova, misleci da ce nas tako odseci ili osakatiti... E, pa nece!... A i nije prvi put... Virusi opet napadaju... Nemam latinicna, a ni cirilicna slova vise... Negde se zagubise ili netragom isparise iz mog racunara... Tako da ne mogu da uvecavam, svoj blog, a ni da pisem... Bar, nek znaju jos uvek disem... Srecom na vreme ispisah neke cirilicne stvari, tako da sad meni ova nemogucnost u opste i ne fali..."Naprežući sve snage, izdržao je do kraja svoga turnusa, a kad je došlo to vreme, mirno je ustupio mesto drugom stenografu i napustio salu. Otišao je u prostoriju za toalet, oprao ruke i ovlažio znojno lice hladnom vodom. Srce mu je još tuklo ubrzano. Brišući se sreo je u ogledalu svoj unezveren pogled. Gledajući sebi u oči, pitao se šta sve može doći i šta će mu se još prikazati po bela dana, u deliću jednog sekunda, ovako kao danas..."-Ivo Andrić."Sreda je bila lakša od četvrtka, a subota teža od petka. I tako redom, dalje, u susret nepoznatom ali verovatnom danu kad će sve morati da se slomi pod teretom groznice i nezdravog uzbuđenja koje me stalno opseda i goni"."Kao što u takvim slučajevima obično biva, taj gorki i hladni čovek uspeo je svojim savetima samo da me uvredi i unizi, ali i ne da me urazumi i odvrati od mojih fantastičnih predstava"."Tako nas život, kolebljive i nedosledne, obmanjuje i zanosi, pa trezni i razuverava, pali i gasi, zagreva i rashlađuje. Tako nas kopno i more dodaju jedno drugom, bacaju u mrve i troše i glačaju, bez cilja i vidljiva smisla"."Kad mu je rečeno da treba da govori istinu, i samo istinu, jer će inače biti kažnjen, nasmejano treptanje njegovih očiju postalo je još brže. Kroz osmejak on je zbunjeno gledao iznad sebe, predstojniku u lice, kao čovek koji se pita: a šta je do drugo, sem istine, što bi mogao kazati, i zašto da ne kaže istinu ovde, sada, kad celog života nije ništa drugo ni govorio do istinu"."Biti radnik i majstor, čovek od posla! Ničeg boljeg ni pouzdanijeg u ovom životu, u kom mnogo dobra nema, a pouzdano nije ništa"."Život bi bio lakši i lepši kad bi bilo manje izlišnih susreta, ali kad se već ne mogu izbeći, treba ih koliko je mogućno skratiti, nastojati da se ne ponove i - što pre zaboraviti"."Sve je to izgledalo neverovatno, grozno i neizdržljivo, ali ja sam sada nalazio neke divlje uživanje da to ponavljam i da sam sebe nagonim da verujem u to: da su i svet i slika sveta, i naša najveća zadovoljstva i najteža stradanja, i naše misli i naši postupci - da je svet to vezano za neke daleke i neshvatljive zakone i kruženje novca. Sve"."-Tvrdio si da voliš svet i nikad ti ga nije bilo dosta. Eto ti ga sad, nagledaj ga se, i vidi šta si voleo!"."Poražen tim neočekivanim sudom, ja sam gledao svoga druga kao da ga prvi put vidim. To što je on govorio bilo je u takvoj opreci sa onim što sam ja osećao, mislio i verovao, dok sam gledao slike u panorami, i posle toga, da nisam nalazio ni jedne reči da mu odgovorim. Video sam samo da mi najbolji drug zatvara najlepši vidik i razara najbogatiju nadu. Izbegavao sam njegov pogled i osećao fizički bol u grudima"."Mi se često čudimo kad gledamo kako u životu koji zovemo javom dva bliska i po svemu slična ljudska bića mogu da imaju različite životne puteve. Ta razlika još je veća u onom delu života koji nazivamo snom. Ako je pogrešno i svirepo netačno kazati da se svakom čoveku u životu dešava ono što zaslužuje, sto puta bi gore bilo kazati da svaki čovek ima snove kakve je zaslužio"."Spečeno, sivo, suvo, posno. Oko uzalud luta tražeći neku drugu boju. U zenicama bolan nemir i u ustima suvoća koja odgovara opštoj sivoj oskudici i jednoličnosti. Želeći da rastera suvoću, čovek guta svoju pljuvačku, a u njenom ukusu nalazi opet istu čamotinju koju vidi i oseća svuda oko sebe"."LEPE REČI NIŠTA NE KOŠTAJU"..."NEMOJTE PONIŽAVATI DRUGU OSOBU".."NEKA DUŠA BUDE JAKA"..."POSAO JE ONO ŠTO RADIMO ZBOG NOVCA; RAD JE ONO ŠTO ČINIMO IZ LJUBAVI"..."ONO ŠTO JE SMEĆE ZA JEDNOG ČOVEKA PREDSTAVLJA BLAGO ZA DRUGOG"...I danas mi misli vrcaju kao prve zimske pahulje... A mogli bi se reći da mi danas misli piče brzinom od 300 na sat...Oko moje škole motaju se psi lutalice...I posle divnog jutra... popodnevna smena beše "ajoj" - napadoše me ni krivu ni dužnu... Kao i obično, ja sam kriva očito što sam živa... Isti ljudi (tačnije učiteljice neke) od pre osam leta, isti nastup neverovatan... No, bar su deca zlatna... A sad ti ćuti i trpi i samo se smeškaj... Dobro šte se molim 40 puta nedeljno... I zaista Bože sačuvaj me ako ikako možeš... Unapred Hvala...Moja sadašnja misao, dobro je udomljena... i kroz ta vrata ne duvaju tuđe promaje... Možda promašim malo temu, ali suštinu uvek pogađam vešto...I za svega 48 sati, povratih se u tematiku, očas posla..Od siline Tvoje Reči Svete, raspršiće se i razvejati u etar, sve ono: sitno, neznatno, nebitno i malo... što Tvoja Reč Sveta, tako vešto od naše plave Planete svemudro raščišćava i u besprekornoj harmoničnoj ravnoteži tišine održava i za vekove vekova podržava...Neke ljude najviše može ražestiti samo onaj trenutak u koji apsolutno prestajete da budete konzumenti njihovih fotografija, citata, navoda, razmišljanja i koje kakvih misli... Zato naročit oprez ovih radnih osunčanih dana...U životu je samo šteta u onoj meri u koliko ste nešto gorko spoznali, upoznali i iskusili, a sve ono što niste i nikad nećete predstavlja vašu najveću sreću i blagodarenje... sigurno spasenje i od svega štetnog izbavljenje... Toliko, za sada...Nikom na svetu kao nama nije... greje nam prolećno novembarsko Sunce milo...I kroz život jednog čoveka mora proći tona tema i naslova, ali samo zbog prirode njegovog trenutnog posla... To takođe ne znači da se sve te teme nešto dublje u njemu zadrže ili da ga u dušu pogode... Ono što takvog čoveka najviše potakne jeste muzika samo njegove duše...Jutros sam imala divan cas na jos divniju temu... Pricala se starozavetna priča o Josifu...Eh, ta 2013-a...
Нема коментара:
Постави коментар