Mislite da ste srećni i već ste srećni, a da to niste ni primetili...Svakodnevno ignorišite bol koji vam se negde dešava...Razmišljam brzo i mnogo, izgovaram sasvim malo ili retko...U neprestanom traganju za zrncem istine, sakupila sam gomilu lažova...Pokatkad ne moramo povrediti svoje sopstveno Ja, da bi na ličnom primeru uvideli koliko je bol doista stvaran...Kazaljke se poklopile... ko li misli na mene...A danas kao i u subotu - zahlađenje i to osetno za razliku od jučerašnjeg najdivnijeg presunčanog toplog dana...Pred samo jednim književnim biserom, svo ovozemaljsko zlato ne vredi ništa...I koliko ispraznih reči izgovorismo, zar ne beše bolje da smo ćutali...Možda ne znam da se izrazim uvek tačno, ali pročitala sam mnogo, mnogo...U svetu prostaka, naše najveće oružje jesu sve pročitane knjige..."Videći mnoge promjene oko sebe, zatrepta želja u meni da živim dovijek i da padam po svemu kao sjaj i vjetar, i bijela magla koju donosi jesen"-Ivo Andrić."A kad se probudim, gle, bol moj jučerašnji na svom mjestu, kao kamen. I sve je istina"."I cio kraj, dokle mogu dogledati, dobi izraz patnje i mračne odlučnosti da se bori i podnese"."Probudio me nemiran san i zavjesa koja pleše"."Kad mislim na rumen sjaj visina, mene ispunja mir"."Zastao sam časak i bio sam malen i sam sa neizrecivom tugom svijetlih kratkih dana koju sam čovjek poznaje. Ćutao je Bog i svijet"."Zora koja će sutra svanuti za mene je najviša zapovjed, sve dotle ja sam čovjek koji čeka i vojnik na skrovitu mjestu"."Vidio sam kako sve arterije biju, svi živci titraju, sve ćelije dišu, kako u zemlji sve vode struje, i sve rude zriju i rastu u šutnji stoljeća i dubokoj žeđi za suncem ili vodom"."Java i san, kao dva ogledala, dodaju moj bol jedno drugom"."Ujutro, kad imam oči odmorne i dušu iza sna, sastaju se u mojim očima bezbrojne linije, svaka u pratnji svoje boje i ritma koji je nosi"."Razbi se dan kao prozor u crkvi i popadaše zvijezde, rane i ljiljani. Iza pojava se ukaza ljepak i prašina i konci koji sve potežu"."Praštajući se nasmijano pođosmo, iznad voda i polja litija bez kraja, svi u stajaćim haljinama, stupajući u zanosu"."Ja idem s mirisima i lišćem u susret tihom času gdje počiva veliko savršentsvo bez svijesti i nevidljivo"."Kad bi me večeras ko zapitao zašto ja živim, i šta još očekujem, zbunio bih se pred licem sunca i sjajem neba i visokog brijega na kom živim". Ovako zbori Blaženi Andrić... Malopređašnji citat je sa 22 strane, a ja sam već dogurala do 44 strane..."Jer, ko se sam odvoji od društva, društvo ga isključi bez žaljenja i bez mnogo nutkanja, i još se pobrine da mu zauvek onemogući povratak, sve da se i predomisli".I svečano sam otpočela na dan današnji iščitavanje bisera našeg nobelovca... i tako prvo uzeh roman "Gospođica"... Što bi bilo rečeno: prvo, pa muško...I pitam se: kako ovi neki ljudi mogu poštovati recimo Boga, koji se ne vidi, a ne poštuju ljude koje vide... Tako dakle, svako ko kaže da poštuje i voli nevidljivog boga, a ne poštuje i ne voli bližnjega svoga - lažov i laža je... Ako u svom bližnjem ne vidimo malog boga po blagodati, promašili smo našu ovozemaljsku uzvišenu misiju...DOBROTA = DOBRO SRCE I DUŠA - nikada ne mogu biti glupi, ma koliko ih za glupost proglašavali... Oni su prosto DOBRI i to je još matematika iz nižih razreda osnovne škole...A da li iz presahlog Istočnika, može opet da potekne Voda???...Svako je za nešto rođen i stvoren, pa tako i ja... I meni više ide od ruke da umesim tortu, nego da napišem jednu školsku učiteljsku pripremu... Torta gotova... Izvolite doći sutra da se malo počastimo i svašta nešto proslavimo... I verovali ili ne ja sam tamo da sve počastim odnela čitavu tortu u crkvenu salu...Ko dođe na Liturgiju... posle Liturgije može dobiti parče ove torte... u našoj crkvenoj sali... Da, da... Cela Torta je "pukla" tako da nije ostalo ni parče... Ja nisam okusila tortu... Ogrebah samo mrvice sa tacne... Srećom izvukoh od torte parčiće za sve prisutne... Beše puna sala... Ja očekivala da će ostati bar pola torte i da će biti 30 ljudi... Kad ono skoro 60... Sve u svemu - mislim da sam vas počastila dolično i lepo... Da li sam i ovde pogrešila - ne znam!!! BOG ZNA, ALI ĆUTI...
A ja živim za pesnički tren onaj i ovaj,
kada ću da skočim i novi stih sročim,
pa tako se opet sa svojim bitkom suočim,
i pesnički zanos kod sebe iznova uočim,
i onda nastavim od mudrijih da sve učim...
Нема коментара:
Постави коментар