Svako dete zna, a dete je naše unutrašnje Ja... zna da je "igra vrlo važna u životu, tako da dete dobro pamti da stvari koje radi - radi samo zbog zabave"... Zabavite i vi vaše Ja... i pustite da vaše unutrašnje dete večno živi..."Eliminiši negativne ljude. Uvek ostani usredsređena-fokusirana-skoncentrisana. Bori se za stvari koje tebe čine srećnom"..."LJUDI NISU PROTIV TEBE... ONI RADE ZA SEBE"..."RAZMIŠLJANJE JE TEŠKO, ZATO GA MNOGI LJUDI OSUĐUJU"..."PONEKAD NAJBOLJA OSVETA JESTE OSMEH I NASTAVI DALJE"..."Biti oslobođena žena mora se osećati slobodnom da živi sopstveno Ja, ne kao rivalstvo muškarcu već u smislu njenog vlastitog kapaciteta i njene ličnosti"-Indira Gandi...Postoji čovek koji nikada neće biti mrtav... a to je večno živi Niče..."Simbol povezuje ono što mi nismo i ono što jesmo, naš subjektivni svet sa objektivnim"-Branko Miljković..."ŠTO TIŠI POSTJEMO, SVE VIŠE ČUJEMO"..."ŠTO MANJE BRINEŠ, SVE ĆEŠ SREĆNIJA BITI"..."JA SAM - DVE NAJMOĆNIJE REČI. SVE ONO ŠTO STAVIŠ POSLE NJIH JESTE TRAG TVOJE STVARNOSTI"...Najmanje jeste ćutanje onoga, koji bez težine Svemirom lagano prođe, pod zastavom nesnalaženja i drhtavi osećaji pred prikrivenim srdžbama su, a vetar još potresa onu otegnutu granu i stranu, što se bezizgledno otima, pred samotnom opomenom da će postepeno preći u zimsko ništavilo jednog postojanja...Odričem i poričem teškoću i zasipam Put svežim strukom dostojanstva, dok nad glavom ludih želja čujem bez određenog cilja, zamor daljinama i pepeljara beskrajnih ivica unutar Kosmosa, neodređenim gonjenjem smrskane uljudnosti, kao najjednostavniji izraz stvaranja...SUTLIJA sa dosta cimeta...Bolje od ovoga danas nisam mogla, a možda po lenjosti svojoj nisam htela... mada sve vreme listam i čitam prepise raznih torti... imala sam u planu danas veliku novinu isprobati, bar što se recepata tiče, ali sam odustala... znam nedostatak volje... a možda i nije...Uvek se potresem do same koštane srži Sokratovom odbranom... da zgrejem svoj uzrujani stomak, pristavih malo sutlije da se zgrejem do okrepljenja..."UNESITE AVANTURU U ŽIVOTE DRUGIH LJUDI"...Na mojoj trpezi još ima kitnikeza, tako da se danas nisam oprobala u novim kulinarskih poduhvatima... neki jeziv vetar duva... dosada... sutra ću nešto više kuvati pred vreme ručka... danas zbrajam časove najdivnijeg odmora...Ne mogu nas drugi prevariti, koliko to mi sami možemo prevariti svoje vlastito Ja..."NAJJEDNOSTAVNIJE STVARI MOGU INSPIRISATI NEŠTO VELIKO"..Nije tačno da oni što nas počesto ignorišu jesu tako superiorno inteligentni... pre će biti da su uplašeni...Već sam u fazi smišljanja u kakvo kulinarsko umeće da se upustim ovoga petka...Zašto ne pisati i onda kad ti je najlepše, da ne pomisle zlobnici da pišeš samo kad ti je teško... Mala sam iskra koja se teško gasi... i kad postignem nivo nerazumljivosti, onda tek pojmim koliko je pisanje vaistinu lepo... jedino tu odricanje jeste u korist sopstvenog Ja... i sve jeste u savršenom skladu bez otimanja sebe od samoga sebe... tu je ono prevazilaženje paničnog nipodaštavanja... tu je ono kad se jedino ne odričem same sebe... tu sam jedino Ja vazda Ja...Više ne predosećam reč... Ja samo znam da treba pokatkad nešto napisati... dosta su drugi cedili svoje mastilo u našu nepomućenu krv... upotpuniti još jedan pasus... hladne vremenske promene o jeseni 2015... i misao još nepotonula kao da dovoljno ne zaledi i misaone žile... koraci koji su zastali više se ne broje... pisanje donosi divan pregršt davno ugušenih predosećaja... neumoljiva umoljiva reč kaza... osećam logiku svih zbrajanja i nabrajanja... formulisaću tako još jednu promenu u trijumfu tek rođenog dana..."Budi tu za sve ostale, ali nikad ne ostavi sopstveno Ja iza"...Da mi je pregrmeti dan sutrašnji, a posle ću sigurno lako...Veličina jedne ljudskosti ili jednog čoveka ne sastoji se i mirno ne počiva samo u tome da pokaže svetu šta zna i ume, nego pre svega i iznad svega, tu velikost jednog čoveka treba tražiti upravo u onome kad pokaže koliko ustvari ne ume i ne zna... Što sve govori: čovek je istinski veliki samo onda kad ništa ne zna... Ili možemo kazati, čovekova veličina počiva na njegovom ništavnom neznaju... Imali većeg veličanstva doista???... Teško bi se moglo i naslutiti da ima...Kada nas izda snaga i kada se osetimo slabijim nego što smo inače bili, sve više znači da smo laka meta za one što vole svirepošću svojom da postoje..."Jeza me prođe svega kad se samo setim kolika može da bude ravnodušnost koju često pokazujemo prema sudbini drugog čoevka, i to u ličnim odnosima i, pogotovu, u takozvanom javnom životu"-Ivo Andrić."Ovaj svet u kom živimo tako je sazdan da je onaj koji se plaši već izgubljen"."Vrlo rano sam saznao da svaki minut života može biti težak koliko i život ceo"."Ja nisam sposoban da sebe sagledam ni u celini ni u pojedinostima, čak ni trenutno. Po svojoj prirodi ja mogu da volim sebe, kao i ostali (i to ponajčešće i činim), ili da se mrzim (često činim i to), mogu čak i da se klevećem, ali ne mogu i ne umem da se mirno posmatram, da se pravedno i stvarno ispitujem, optužujem, sudim, i prema zaključcima tog suda - popravljam"....Čovek koji je smogao snage, koji je mnogo mogao i naporom svoga bića umeo, da živi i preživi skoro 9 godina sa 0% zarade, umeće još lepše i bolje da živi i preživi i sa umanjenjem od 10%..."Na kraju, svaki je stil dobar i svaka forma prihvatljiva, ako su u službi nečeg što nije samo stil ni samo forma".-Ivo Andrić."Za mene je najbolje kad ja pišem a ne govorim, i kad se o meni ne piše i ne govori"."U zabačenim krajevima, među nezdravim i zaostalim ljudima teško može da nikne istina, a ako nekim slučajem ipak nikne (ili zaluta odnekud u takav kraj) - ne može da se dugo održi".SNAGA JE U VAŠIM MISLIMA...U čemu je prednost i vrednost pisane reči, kojoj poželim da pribegnem sve više???... Za pisanu reč, čovek ne mora da troši glas i dere grlo... Dovoljno je da samo malo olovkom po papiru i hartiji zagrebe... I dok piše uz muziku, obavezno ćuti i prati tok svojih misli... Pa kroz ispisanu reč, čovek ko da svoje biće nekim načinom oporavi i do tišine vaznese...I to je Put kojim samo retki hodaju... pa su upravo takvi najređe na meti...Tačno tako - samo 1 dan i sve se opet okrene-preokrene u normalno stanje... Dan divan - poštovanje na visokom nivou... Za samo 1 dan... S lakoćom koračam iz dana u dan...''Мало је важно... које је вере... ваш човек''...'''Мудар човек не каже све што мисли... али мисли све што каже''.
Obasipam svoj stih presamićenom ćutnjom i sanjam kako unutar Kosmosa na uzavrelom sećanju pečem oštre crvene paprike i po besputnosti tajanstvenih simbola pred očima tek zamiriše očišćeni prah vekova što ih mraz isitni u zlatnu prašinu Svemira...
Reč je ono što kroz svu večnost,
bez zabluda snagom svoje večno
živuće misli, u puste tišine, tek
nadahnućem sa mnogo pouzdanja,
neko vreme prežali, pa tako sa bistrog
horizonta razblaži bol nekog pustog nespokoja...
"Pružam ti ruku
imati poverenja
znači zaboraviti
i nasmešiti se suncu"...
"Ne žurite sa smrću
niko na nikog ne liči
sinovi misle na igračke..."
"I ne opraštajte se pri odlasku
to je smešno
i pogrdno".
Miodrag Pavlović
Нема коментара:
Постави коментар