Treba čitati... laku noć... i čitajte..."PONEKAD NE TREBA REĆI ISTINU"..."RECITE LJUDIMA LEPE STVARI KOJE NE OČEKUJU DA ČUJU"..."SLAŽITE SE SA PRIRODOM".."VOLITE PREKO SVIH GRANICA, IZNAD FIZIČKE RAVNI, IZVAN SVEGA LJUDSKOG"...Koliko čovek za samo 10 godina ostari i promeni se... ja sam se malo promenila od onda... i rastužim se kad na slikama vidim kakvi su neki bili tad, a kakvi su recimo sad...Verovali li ne ja baš htela danas da odlepršam do bisokopa da odgledam "Mojih 5 minuta" - no vreme me sprečilo... taj film mi se baš dopao na prvo čitanje sadržaja... i ko zna zašto je sve to dobro... ovako je dan ispao opet jako zanimljiv i turbulentan... poletan...I da zapamtim... večeras se primio i zabeleo prvi sneg po travi naše avlije...I konačno otrčah u prodavnicu da pobedim svoju amneziju... i uspela sam iako me zateče snežna idila napolju... cigarete koje sam volela i koje su mi godile tamo negde do marta ove godine jesu EVE i to sa najmanje nikotina oko 0,3... mislim da su se zvale "mistik"... njih u radnji nije bilo, već čim ugledah EVE sinu mi kroz glavu - to su te... i sada su 240, a pamtim bile su 220... to su one uvezene iz Rusije... od njih mi nije bilo muka...Očistila sam i zamrzivač... očas posla... baš sam super Žena...Kupila sam i čistilicu za led crvenu 69 dinara - konačno i meni došlo na red da očistim zamrzivač od leda posle godinu dana... i eto u jednom domaćinstvu i to još kosmičkom nikad nije dosadno.... vazda se nađe nekog posla...Nadam se da se niko nije zabrinuo, a ni zapitao gde sam ja to i kako provela čitav dan... imala sam genijalan dan... prvo mobilni me probudio tek posle 12 i 30 - eto do kada sam spavala... sinoć sam pročitala knjigu do 64 strane... knjiga je teška i potresna na svoj način... tema amnezija... onda sam sa jednom jedinom pravom Amigom pričala 2 sata na mobilni i onako nemam gde da porošim silne minute... i baš smo se isćaskale... doručkovala sam moje šumske borovnice tek oko 14 i 30... i do 17 i 30 pauza... šoping... večera u pola 6 i eto me konačno ovde...Danas beše moj srećan, a između nebitnog i dosta dobar dan, zato što sam konačno izgubila 1 čas, takođe ne svojom voljom... No, malo odmora i pre povećeg odmora, nije na odmet... Opet se osećam preumorno i sumrono, hahaha...Dotaći dno jedne pećine, moglo bi se apsolutno sravnjati sa doticanjem svih dna od dna života ili tek ono malo ljudi sa dušama...Postoji veliko mnoštvo raznolikih neuspešnosti ljudskih sudbina, pa bi tako kao prvo moglo da se izdvoji ono kad se uspeh u pokušaju već pokaže kao neuspeh, za razliku od onog drugog potmulijeg oblika neuspešnosti, kada je neuspeh već označen i ozračen kao neuspeh i pre nego se i rodio kao neuspeh... I tako o neuspešnosti ljudskoj, moglo bi se terati povazdan, ali kao i da nije još na početku bilo uspeh u pokušaju neuspeha...Naše lične neuspešnosti jesu upravo tu da pokatkad vrlo vešto i sneveselo isuše i onu nasušnu iskričavu kaplju tako zvane stvaralačke životne snage...Uspešni ljudi počesto otresu malo svoga praha, kako bi nas male i obične potkačila tek jeziva strava... Za sve neuspešne i promašene, ipak izustim jedno ljudsko HVALA...Ako se neko možda pita kako izgleda jedan moj stvaralački trenutak: evo upravo ovako... Ovo je prethodilo malopređašnjoj misli ili napisanom pasusu (svejedno) kako ćemo kazati... A taj delić glasi ovako (dobre misli treba bezbroj puta ponavljati, nešto slično kao i zapomagati):
Počesto ukivaju svojim kapljicama čovekove ćutnje, kao i slutnje, svoje najlepše prirodne reči i trenutke, u one crne rupe neprimetnih pećina, preko svih prevaziđenih životnih zgoda i nepogoda, do kojih se hrabro slazi kamenim strminama kao kroz vekove minulih krvavih epoha, i tim stazama ovde i sada, kao po onom uštepanom rubu listopadne šume, što pritajenim šapatom na izvoru žubora tišine - zdravo živo umorom diše, pa kao da svoje neuspele stihove iznova kroz maštu piše i redak po redak iz ko zna kojih sfera briše...
"Prolazile su godine, smenjivala se leta i jeseni, zime i proleća, odlazili su i vraćali se radnici i majstori. Sada je sva Drina bila presvođena, ali ne mostom nego drvenim skelama koje su ličile na besmislen i zamršen splet borovih greda i dasaka. S jedne i sa druge strane njihale su se visoke drvene dizalice, utvrđene na dobro vezanim splavovima. Na obe obale reke dimile su se vatre na kojima se topilo olovo kojim su zalivane rupe u pločama i nevidljivo vezivan kamen za kamen"-Ivo Andrić.."Ali nevolje ne traju večno (i to im je zajedničko sa radostima), nego prolaze ili se bar smenjuju, i gube u zaboravu. A život na kapiji se obnavlja uvek i uprkos svemu, i most se ne menja ni sa godinama ni sa stolećima, ni sa najboljim promenama ljudskih odnosa. Sve to prelazi preko njega isto kao što nemirna voda protiče ispod njegovih glatkih i svaršenih svodova"."...Nola se počela s mladićima družiti. Pokušala je ići u lov, i zavolela lov, lovila i krupniju zver, postala odličan strelac, i bila, kako su sami lovci govorili, jedini lovac na svetu koji ne laže. Malo po malo, od šala bi istina krupna: Nola posta redak čovek, istakoše se jasno vanredne crte karaktera: istinoljubivost, pravost, ozbiljnost, čovekoljublje"-Isidora Sekulić..I ne znam da li bi trebala uopšte o tome da pišem, no kad bolje razmislim - a što da ne, jer upravo tako vidimo koliko nas posvuda ima različitih i raznih... I pošto rubriku u dnevniku delim na pola sa većinom "kolega", ne bi verovali šta sam danas primetila... Neko me toliko saterao u samo dno tog rubričkog dna, da sam ja na jedvite jade uspela upisati čas... Smešno, a možda i nije... No, to svedočanstvo ostaje za vjeki vjekova, samo ko ga uoči... I ne smeta meni ako neko otkine više od pola, ali ovo ne bi verovali koliko je - skoro sve... I naravno ja se na ovo ne bih žalila, a i neću... Samo dokle ljudski bezobrazluk može ići - mislim da nekada ne možemo da uopšte zamislimo... A šta će na sve još tu živ čovek naići - samo Bog sveti zna... I baš mi bude žao što na kraju ispadne da se meni slučajno dese ovakve stvari... A o dodatnim stvarima da više i ne govorim...I kao što se moglo videti - snega jutros na našim ulicama nije bilo... Takve su naše prognoze - uvek promaše...
Нема коментара:
Постави коментар