Potpuno je sporedna stvar to što ću sad da napišem i uopšte nije važno, no ja ipak želim da to istaknem njakrupnijim slovima: I JA OD SUTRA POSTIM CEO POST SVE DO BOŽIĆA... e sad neće imati za šta da me prozivaju više... tako da nisam mnogo premrsila... ja za drugačiji režim ne znam...
Za super umornu Ženu... super ladno pivo... Živeli...Kako čovek izgubi svoju moć... e mogla sam ja da napravim za dan 10 vrsta kolača i da se ne umorim... od ove samo dve vrste kolača novo iscrpljenje... da li što je i vreme teško i smorno, pa sam i od toga danas samo malo umorno... ipak podržavam žene koje kupe kolače... teško je biti sam svoj majstor... ode snaga u kolače...Napravila sam oblandu i bajaderu sve od lešnika... i slomila sam nokat na levom palcu... i tako na lageru već imam 4 vrste sitnih posnih kolača... napraviću još i kitnikez obavezno sa orasima... sutra ću iseći i spakovati sveže kolače... okrajke ćemo degustirati...Neka neopisiva snaga meni se vratila i tako imam volje i života za još milion godina..."JA IMAM SAVRŠEN ŽIVOTNI PROSTOR"...Jutros sam oko 4 izjutra smazala 4 kivija, pa još 4 oko pola 12... ukupno 8...Prepekla sam lešnike... i ako bude sve po mojoj zamisli i planu i danas pravim neke sitne posne kolačiće... bajaderu i oblandu... no čuće se i videti... uskoro... u poslepodnevnim satima...Stigla sam sinoć sa čitanjem do stranice 188... štivo teško, potresno... da sam znala mislim da ga ne bih ni počela čitati... ipak završiću kad sam pregrmela ovoliko strana... i preporučujem čitanje ove knjige hladnokrvno jakima..."Ali, kao što uvek biva, baš kad je bilo odlučeno da se goni čudovište, njega nigde nije bilo. Dva meseca niko nije ništa čuo o njemu. Nijedan ga brod nije sreo. Izgledalo je kao da je dočulo za zaveru koja se protiv njega spremala. Šaljivčine su tvrdile da je sigurno uhvatilo neki telegram upućen protiv njega"-Žil Vern...Čitajući o Tesli (koji je mnogo voleo i rado čitao Žil Verna), setih se da imam neko štivo na tu temu iz 1986-e... Pa, da posle toliko leta iščitam i ovu knjigu zanimljivu...Andrić: "Očigledno, nisu sećanja na bapske priče ni pročitane brošure ono što bi njemu trebalo, što čini čoveka strašnim i smelim u njegovim postupcima, ono što bije i uništava niže i slabije, a uzdiže i bogati smele i bezobzirne. Ne, tu treba drugih, jačih podstreka"."(Kad ljudi kroz naraštaje, iz dana u dan, iz godine u godinu, rade za drugog, i uviđaju to i osećaju, a nemaju snage da ma šta promene u tome i ne smeju da pokažu svoja prava osećanja, nagomila se u ponekom od njih gorčina stotine hiljada ljudi i desetine pokolenja)"."Strašno je gledati svuda oko sebe mrko i hladno naličje sveta, slušati taj glas neumitne osude, i osećati se kao čovek koji je potpuno u pravu, a potpuno nemoćan protiv svemoći nepravde. Ali onaj glas iz visine stao je, začudo, odjednom da se spušta i menja i pretvara u ljudsko gunđanje, u neku sipljivu, staračku džandrljivost"....Tesla: "Svako od nas mora imati ideal koji ga pokreće i zadovoljava, ali taj ideal ne sme biti materijalan. To može biti religija, umetnost, nauka, šta god deluje kao nematerijalna snaga"."Čovek mora prvo da ostari i njegov život da bude zapečaćen smrću, pre nego što se njegove zasluge procene bez predrasuda"."...Mada sam prošao kroz čežnje i bolove mladosti, nikada nisam ostvario vezu, čak ni privlačnost. Moj život je sav ispunjen radom u kome sam našao potpuno ostvarenje svojih želja i nepomućeno zadovoljstvo"."Da bi bio uspešan u ovom svetu, čovek mora da se privoli na najtežu vrstu rada. Morate raditi i dan i noć bez zaustavljanja. Nema kraljevskog puta. To je plan koji sam ja sledio godinama"."Za vašu informaciju, želim da vam kažem da su događaji u nekoliko prethodnih godina na mene ostavili utisak da je ovo hladan, hladan svet i ovo je dovelo do mog otkrića novih uređaja za pravljenje leda"."Nema te istine koja se ne može izreći jednostavnim rečima"........Posle nekoliko pročitanih Andrićevih priča, kretoh u iščitavanje "Teslinog čudesnog sveta"... I ne znam da li znate, no ovaj veliki naučnik gajio je odvratnost prema minđušama što su ih žene nosile, kao i prema biserima, koje takođe nije podnosio... Dalje sledi priča koliko se kockao (kartao)... Kako se Matica srpska dva puta ogrešila o njega, ali i to da su ga proterali iz Maribora... No kako to u životu biva, veliki čovek sa dna polako se vine put najviših visina... Bio je majstor bilijara... i tako u prvom čitalačkom naletu strana 87 iščitah, od ukupnih 300... I naravno 1892 Srpska kraljevska akademija nije uvrstila Teslu među svoje redove...Dometni nam Mudrosti - može da zatreba!!!...I koliko nas god uveravali da nije bitno, jeste - veoma jeste bitno koliko čovek potraje i na zemlji poživi, pa tako najveća čovekova sreća jeste ako čovek dugo dugo - predugo poživi i živi... Tako ako je moguće Živote, dometni nam nekim čudom što više života...Pet časova u nizu... neka me u zdravlju posluži glas i grlo...Ni genije, ni glupak, pa šta sam onda Ja???....Možda Pas...Možda Pas...I otišla sam da virnem kroz prozorče... Ptica je odletela... Ko zna - možda se vrati...I malo pre ugasi se moj računar, a da pritom nije nestalo struje... Šta li to može biti???... Ovo joj je kljun - po kome bih rekla zasigurno da nije golub... Perje je dosta tamno... Toliko nazirem kroz otvor mali..Ovde se misterija razrešava... Kroz malo parče slobodnog prozorskog stakla, nazirem pticu neobičnog perja... I ja sada po boji tog istog perja, ne mogu pouzdano reći da je golub... No, neka ptica jeste...I od jutros svoje zakrito sklonište na mom prozoru (od kupatila) potražio je jedan golub... I šćućurio se, stoji i ne mrda... A pošto mi je prozor izlepljen samolepljivom folijom, slika je mutna i nejasna... No, konture te mirne ptice se dobro naziru... I ja ne bih da otvorim prozor, da ga ne uplašim i oteram... Neka ga, neka se od snega skriva... Tu mu je bar zakrito, toplo i mirno...Male Velike Ljude treba učiti da svako živo stvorenje zavređuje život na Planeti... pa i siroti hrčak...Apsolutno...''Богаташи носе мозак у џепу''...''Као што... тесна одећа... смета - кретању тела... Тако... богатство смета - кретању душе''...
"To je onaj život, gde sam pao i ja
s nevinih daljina, sa očima zvezda
i sa suzom mojom što nesvesno sija
i žali, ko tica oborena gnezda.
To je onaj život, gde sam pao i ja
I tu zemlju danas poznao sam i ja
sa nevinim srcem, al bez mojih zvezda,
i sa suzom mojom, što mi i sad sija
i žali, ko tica oborena gnezda.
I tu zemlju danas poznao sam i ja"...
Dis
Нема коментара:
Постави коментар