Život ne sme biti samo u crno belim tonovima... mnogo je lepše kad život oplemenimo svim tim divnim bojama...Kao i uvek nikoga ne prozivam, samo se na neke unutrašnje zapitanosti odazivam pa malo bučnije razmišlajm...I kad malo pre oprah kosu voda ponarandžastila pri ispiranju... tako biće da je nešto od prošlog farbanja moja kosa nešto boje i primila... i ovim sam odustala od daljeg eksperimenta u crvene nijanse... ipak sam ja biće prirode pa težim isključivo najprirodnijim tonovima kao i instinktima moga žića i bića...Zaključak: nemoj te farbati kosu sokom... U životu postoji jedino izlazak i izgrevanje... sijanje... i postojanje... a svaki zalazak za brda ona mogao bi se smatrati kao umiranje, nestajanje - propadanje u totalu... a to razumnom čoveku ne treba...Sreća koja zalazi i prolazi i nije seća... sreća je samo ono neprolazno i nezalazno - večno... HRISTOS... ON je to SUNCE NEZALAZNO... no nažalost, zagubili smo HRISTA jureći ko zna kuda... pa tako dok se svima obratimo na HRISTA zaboravimo... obratimo se i vratimo HRISTU... naročito mi kojima tobož sreće manjka...I kad me svi napustiše i kad JA sve napustih ostade mi samo sučeljavanje sa Tobom Hriste Bože Koji živiš u mom srcu i duši... pa kad to sagledah - shvatih tu svekrasotu što me svi odbaciše i što JA sve odbacih - samo Tebe radi...Pošto samo tupe i pišu kako je OK ne biti OK... JA kažem da je sasvim OK biti više nego odlično u okolnostima koje ne dozvoljavaju da smo još odličnije... Dakle, OK jeste BITI i OSTATI OK...I tako hrišćani su takvi kakvi su opet na izazovu loših i istanjenih vremena i vrednosti, da moraju i dalje da prkose i protivreče svim nelogičnostima i umanjenjima nas kao SLOVESNIH LIČNOSTI... Dakle, dozovimo svoju SLOVESNOST i SVESNOST ka SEBI... Ne, ne... JA se više neću ni očarati, pa tako ni razočarati... i slava BOGU na svemu tome..Sutra je divan i BOGOM blagosloven dan - Svetih Kozme i Damjana svetli praznik... na koji neka nas Vaskrsli HRISTOS usmeri na Pravi Put Istine i Života... i neka bude milostiv i nama nad kojima se retko šta smilovala ikada... i neka nas očuva i sačuva od svakojakih nameštaljki i iskušavanja... podlosti, pakosti i niskosti... od svega zloga... Neka nam po molitvama Svetih Besrebrenika sve bude na Zdravlje i duše i srca i tela, na Pravdu i Istinu... AMIN!..I kao što se vidi moje srce i moju dušu i svu moju unutrašnjost nikad nije napuštao ovaj DOBAR hrišćanski DUH... i na tome mi zli pozavideše... pa pomisliše da će me povući za sobom... kad gle nekim ČUDOM mene Sila Svevišnja iščupa iz svega i nemoćnu podiže da opet uspravno hodam... SAMO SLAVA TEBI HRISTE BOŽE..I proveri me Gospod u nemoći svoj onoj, da spoznam koliko sam kadra potrpeti i izdržati sve NJEGA radi... i to me opet povrati i vrati...I čega da se više ikad bojim kad je GOSPOD moj brod kojim sigurno plovim i kojim se bezbedno krećem po ovom zatrovanom moru ovosvetskih odronjavanja i poražavajućih stanja...Hvala Bogu moj novčanik je pun SVETIH IKONA i osveštanih krstića i drugih svetinja i to me sve ovo vreme ŠTITI...I dobro jeste, jer ovo sve napisah danas 2016-e, a ono što usledi nastavak je vraćanja u ono što beše godinama u nazad... od 2015 do 2010-e... i nema sumnje da (sve što usledi i što je u davno prošlom vremenu izrečeno) neće ili hoće biti u skladu sa gore postavljenim naslovom... Odlazak u prirodu jeste mnogo bolji nego planiranje odlaska u prirodu... uživajte u prirodnim čarima i sutra...Najlepše jeste prećutati sve ono šta dotični ljudi jesu u stanju da nas priupitaju... i tako ćutim i o tome ne pišem više, jer kao da me ništa i ne upitaše... srećom imam spremne standardne brze odgovore, pa se mnogo i ne trošim... i tako već godina 5...A sutra neka ne čudi što je opet prohladno... novembarska jesen kaska svojim sigurnim kasom... a Vi ni slučajno da niste izostali od boravka u šumi i šetnji kroz prirodu i sutra... svež vazduh mozgu mnogo treba... Obucite se dobro i naoružajte se dobrom voljom da istrajete kroz sve prepreke klete u snu ako se ispreče i ako se usude...Danas sam probala mnogo dobru rakiju od 47% alkohola od šumskih jagoda... proizvodnja Donja Trepča ako se ne varam... a možda je i Gornja... ona moja sa Etne je jača za 3% alkohola i bojom je interesantnija - crvena je... A ova rakija koju probah je bezbojna, kao lozovača ili viljamovka... pa naspram one sa Etne dođe nekako ženski meka...Moj najbolji i najbrži rezultat do sada: šah-mat u 14 poteza...Ono malo TV-a što sam zakačila u gostima bilo je dovoljno da kažem sama sebi: hvala ti Bože, što u mom životnom prostoru nema televizora...Ljudski rod će doveka biti talac velikih svetskih katastrofa, pa i pojedinac među njima...U mom srcu je jedino probuđena i razbuđena ljubav prema tortama i kolačima...Primećujete li katastrofalnu razliku... osvanulo je baš baš hladno jutro i to neko hoće da mi pokvari sutrašnji boravak u prirodi... Sunca nema... biće da su za sve krivi ledeni divovi nordijski...Ostalo mi je još da izgustiram poeziju Šantića, a onda se bacam na Andrića...A šta kad se čovek oseća genijalno???...Baljezganje nekako ide uz Barabe i Varave, a za takve sve manje imam snage...U rečima ima neke čari... I kad čovek, lupeta tek onako i bez veze, na kraju ipak može da se primeti kako sve ipak ima neke veze i nije bez veze... Tako u toj igri slova i reči, šljapajući ili šljapkajući tu i tamo, okretom ili obrtom, na kraju može ispasti ipak neki pasus (odeljak) fin... Treba pokušati... Šljapkati i šljapati... Možda su tako i drugi činili...Rano ranim, na posao odlučnim korakom, sreću grabim... Laku noć...A pokatkad na toj stazi bogotraženja, treba i potrčati, da ne odocnimo...Danas sam se ujela žestoko za jezik i pitam se: da li me je neko slučajno ogovarao i uzeo u svoja usta, onako uzgred spomenuo kako to već kod nas biva uobičajeno???... Još me jezik boli...I postojalo je nešto ne veliko u Čoveku... Postojala je potrebna količina svega onoga preko potrebnoga... No, onda je iz istog tog Čoveka sve to iscurelo, izašlo i negde nestalo... Isparilo... Sad se pita taj isti Čovek: gde sve to da nađe???... A ukoliko ga i nađe, opet pitanje novo: šta sa tim svim da radi???... Zna taj Čovek, da to više ne može da se nađe... No, Čovek mora ipak da se snađe... Zjapi li to nad Čovekom opet beznađe novo???..
Par mudrosti za sve nas koji ujutru idemo na posao - nek nam se dobra energija pri koraku svakom nađe:
"SLUŠAJTE OČIMA".
"DOK JE ŽIVOTA, BIĆE I NADE".
"VREDI ŽIVETI MUDRO".
"SPREMNOST JE NAJVAŽNIJA".
"SLUŠAJTE PAŽLJIVO".
"POŠTUJTE SVA ŽIVA BIĆA".
"PRILAGOĐAVAJTE SE".
И у души презир`о сам насилнике целог света".
Војислав Илић
Strofa bi trebala da ustajalost jednog duha vešto reže...
i da svojom ironijom do dna jednu istovetnost sreže...
i da obruč oko te uniformisane jednakosti jače steže...
i da poljulja zakonitost preračunate zemljine teže...
Нема коментара:
Постави коментар