ИСПРАТИМО У ЛЕПОМ ПАКОВАЊУ 2011-У...

Испратимо у лепом паковању 2011-у... За само 6 дана, смоћи ћу снаге, које ионако имам на претек... Тада ћу рећи - никад више неће бити 2011-е године... Није ми жао, јер већ сутрадан... Доћи ће нова преступна 2012-а година... 

Биће то свакако неки лепши зимски пахуљасти јануарски дани... Биће то богатија и напреднија година, за читав један дан дужине од 24 сата... Тако уместо уобичајених 365, на сцену ступа 366 најдивнијих осунчаних дана... Више неће бити смешних пајаца... 

Возићу бицикло стрмим падинама, много обазривије него ове 2011-е, које једва чекам да се отарасим... Паклени возачи, више неће бити у прилици да ме шпијунирају... Пакосно то сада пред почетак нове 2012-е, обећава једна мала пакосница... 

Пошто ми ниједна година, као ова 2011-а у лепо паковање од шареног целофана умотана, није отворила очи... Памћење ми је још увек добро и држи се... Одолева... Успева... Трза се... Вешто бежи... Искричаве лампице, разних боја и облика, само блинкају... Час се пале, час се гасе... Трепћу... Наизменично... Жмиркају... 

Није да ми никад није падало на памет, али у новој 2012-ој ћу обавезно купити бејзбол палицу... Ради одбране на друмовима од, на изглед безазлених кучића, који ме умало нису изуједали године што пролази 2011-е... Доживела сам толико стреса од стране истих, да још увек не могу да дођем себи...     

Нема више нових стратегија... Све су одавно већ излизане... Бледе... Провидне, као овај целофан у који беше умотана 2011-а годиница... Једино шта могу да наслутим... То је много лепе и добре музике, што ће нам неко изручити као бисере пред ноге... 

Можда ће доћи слике и књиге, што све учине лепшим но што стварно и јесте... Све лоше што се спрема, да поквари ту лепоту, пашће у тотални заборав... Киша може падати кад год пожели... Она је мој савезник... И Сунце је мој савезник... И ветар... Природа цела...

Вести... Ни најрадосније вести, више ме неће дотицати... Ништа ме се неће тицати... Тако је једино могуће... Каква год да нам је смишљена та 2012-а, каву да нам год направе и искроје... Наша је... Боље немамо... Јер и она ће проћи, за 366 дана...

А после?... После ће доћи 2013-а, и тако даље, и тако даље, тако дакле... Чим нова 2013-а буде на видику, скочићемо тако, муњевито брзо у наручје нове увек лепше и боље године... Стара прохујала година, ни будалама више није потребна, ма колико нас варала и убеђивала да је била добра и лепа...

Иди у што лепшем паковању 2011-а годино... Иди где год желиш... Можеш и у заборав... На Марс... Где год хоћеш... А ти 2012-а годино... Ево само што ниси закуцала на наше прагове, добро нам дошла... Остани тачно онолико колико и треба... Колико је тачно прописано... А после нестани, испари, бежи...

Донеси бар искру здравља... А све остало, постало је до гуше сувишно и досадно... Безначајно...