Место наслова - ''У инат помрачењу'', мала замршена збивања, у освит новог осунчаног дана, на тацни за доручак сервирају наслов - ''Свилено ткање душе''...
Замршена збивања, живахна и неухватљива, опиру се при сваком покушају стављања под гвоздени катанац. Не трпе ланац, па макар био и од сувога злата. Припадају неком лепшем и бољем времену. Они су авангарда, бре!...
Знакови на небу казују о космичким необично обичним појавама. Живљи су ти знаци и симболи, од било које речи. Чудим се том тајанственом знаковном коду. Да ли је добро заштићен горе у свемиру од могућих крадљиваца, далеко од често насртљивих људи и неумољивих стихија природе?...
Људи вам све могу одузети и срушити, али једно не могу. То су мали непоновљиви доживљаји, свилена ткања само ваше душе. То су сви ваши снови, те унутрашње невидљиве нити, ти мали златни конци, које испредају мале свилене бубе...
Пустите и друге нека слободно приђу, нека се приближе тим свиленим невидљивим нитима. Нека их такну, не би ли се ето тако и они заразили, том чудесном и магичном безазленом чаролијом. Јер, колико год да ти радозналци приђу, не знају да неће бити ни близу вашег златног сна. Ваш сан је само ваш и то право вам нико и никад не може одузети. Само сте ви и нико више, апсолутни владар ваших снова. Мудро, владајте сновима!...
Ако пожелите са неким да их и поделите, тим боље и лепше за вас... Реткост је то... Права природна реткост... Можда једном у милион светлосних година...
Нема коментара:
Постави коментар