Благозвучност разиграних осећања и сећања, тежи да проговори кроз необичне стихове и смешне риме. Треба, по ко зна који пут, разрешити чудновату загонетку. Тешко љуштим слој по слој. Све се скорело, окорело. Колико рђе се накупило, скупило! Чиме је остругати, састругати? Постаје закомпликовано, замршено, запетљано, загонетно... Осећања и сећања...
Расуте кишне капи отичу драматично низ зелену реку. Жуто увело лишће и мокру траву, газе коњска копита. Црни хумор без паузе, сивим пепелом посипа и овај јесењи дан. Нова визија живота, гласно и јасно, брзо и лепо, усхићено и сјајно, храбро и витешки снажно, сусреће и пресреће непознате стране речи. Немо модерно доба... Осећања и сећања...
Милозвучност могућих грациозних појава, каже да јунаци и хероји данас не постоје. Постојали су једино у научној фантастици, некада давно, иза много мора и много гора. А тада, када су постојали, нису били симпатични и допадљиви. Моја машта размишља, па каже: Хајде, да их правимо од блата! Биће то, фантастичне блатњаве фигурице. Мале фигурине... Осећања и сећања...
Тако кроз пусту фантазију, пуштам необичне стихове и смешне риме, у ритму коњског каса, да ме носе и каљавим стазама воде, до једне планете што се Јупитер зове... Осећања и сећања...
Нема коментара:
Постави коментар