Јасно к`о дан... Јасно је да нисам била довољно јасна... Искључити се из јавности и не дозволити да јавност утиче на тебе и твоју малу условну слободу...
Једна те иста ствар, моја једина утеха постаје... Више ме не подилази језа због тога... Тринаест минута касније, променила сам мишљење...
Спопадне ме често велики магарећи кашаљ... Узимам једну велику кашику, сирупа од јагорчевине... Велика казаљка тлачи малу казаљку... Направљен је још један кикс у низу...
Купус се још није укиселио, а када ће, е то, нико не зна.. Људи мислима једни друге варају... Кокосов орах паде ми на главу... Колутам очима, док отежале капке тражим међ` трулим шљивама...
Као да имам неку тешку контузију присећања... Корачам неопрезно у непозанто... Не желим бити у кожи ситних звери... Измишљотине нападају с` леђа... Говорим глупости... Ја сам велико лупетало...
Све што кажем, напишем из чисте љубави... Нејасни магловити појмови, ковитлају пред очима, ноћима... Свуда срећем медвеђе услуге... И гласно се свему насмејем...
Узевши све у обзир, најбоље је осећати велику хладноћу... Ако не буде тако, наше мисли, биће опасно оштећене...
Јасно к`о дан...
Нема коментара:
Постави коментар