субота, 31. децембар 2011.

ЗЛАТНЕ СУЗЕ...





Не види се Сунца сјај.
Златне сузе падају јаче.

Нема Сунца да гране.
Небо плаво жали, плаче.

Дође ноћ... Лију кише.
Златне сузе, тихо бришем.

Чекам јутро да сване.
Музика у срце дира.

Неко дрема у сну.
Неко снева на јави.

Далеко, високо, Сунца има.
Фрула у мислима засвира.

Туга дише све тише.
Златне сузе, срећа опробала.

Пролазе облаци, нема више.
Отишле су из срца кише.

Сунце сверадосно греје земљу.
Срећа ћути, осетљива на речи.

Нема коментара:

Постави коментар