Не види се Сунца сјај.
Златне сузе падају јаче.
Нема Сунца да гране.
Небо плаво жали, плаче.
Дође ноћ... Лију кише.
Златне сузе, тихо бришем.
Чекам јутро да сване.
Музика у срце дира.
Неко дрема у сну.
Неко снева на јави.
Далеко, високо, Сунца има.
Фрула у мислима засвира.
Туга дише све тише.
Златне сузе, срећа опробала.
Пролазе облаци, нема више.
Отишле су из срца кише.
Сунце сверадосно греје земљу.
Срећа ћути, осетљива на речи.
Нема коментара:
Постави коментар