Ледени зимски кристали, малодушно делају, крадомице чекају... Сурова Мала Искра, на крају јесени, маше крилима и каже: ''Збогом''...
Добра страна ове лоше приче, скренула је на криви пут, где не важи закон о безбедности у саобраћају... Беше то само још један у низу, кривих путева, пун неправди...
Незгодна опаска... Не разумем сложеност ситуације... Што морам и да разумем?... Ледени зимски кристали, не вреде ни пребијене крајцаре...
Још више ћу да се удаљим и што даље из окружења, које је донекле (не)пријатељско... Тамо ћу на миру, мислити на све вас... На све вас, од чије сам свемоћне добре воље, све ове године само слепо завислила...
Ледени зимски кристали... Ето мене, ето зиме, ето вас, па...
Нема коментара:
Постави коментар