Видим, позеленео од радости, уљез овај уторак... Еј, кад би уљез овај уторак, отишао унатраг, унеповрат, уназад, па нека тамо у будућности гледа, како је то дивно ићи унапред, унедоглед, унаоколо... Уљез овај уторак, пентра се по урвинама. Воли урме и урмашице. Данас је умокрио чарапу. Данас је долио још једну кап уља на ватру. Данас је унео немир међу људе... Е баш је, уљез овај уторак уображен и упадљив. Треба га уљушкати, умекшати, успавати, успорити... Беше још од лане, уљез овај уторак усхићен, успешан, усрдан и утешан... Изненадно урбан и уредан уредник, упрска ствари, упркос умишљеном и узорном, сањалици што воли да се скрива међ` усеке, између понедељка и среде... Тако уљез овај уторак, уљудно и умилно, одлучи да умакне, јер постаде превише уморан, али и даље упоран... Умало је умрљао плавим мастилом, овај наш бели упечатљив ''магични'' столњак... Уморен и уплашен, не баш умереним вестима, оде уплакан... Уљез овај уторак, уверен да својим непријатним упљувком, више не улива поверење, још тише нестаде и оде... Доћи ће фино углађен, само два пута јоште, са знаком ове 2011-е године, на измаку што је... Уљез овај уторак, тешко да може пратити овај мој неспретни корак...
Нема коментара:
Постави коментар