ДУБОКО РАЗУМЕВАЊЕ...

''Далеко од очију, далеко од срца''... Далеко од очаја... Далеко од града, далеко киша пада... Остајем без даха... Далекос(н)ежне по(с)ледице назирем у даљини... Далековидост једног дана, дарежљиво ми дарова дангубу... Дала је тада себи за право, даривати ми неке речи...

Одавно започета дебата, деликатна питања поставља... Људи се цене, не више по добрим делима, јер добрих дела нема... То се веома често дешава... Град је препун магле и влаге... Снег и бљузгавица, дирнуше ме до суза... 

Чудим се свакој капи (с)нежне пахуље, што по мојој коси пада... Нови дневни лист, окрећем натопљен кишом... (С)нежно доба, моје доба, које проћи мора... Патос по коме сам ходала, беше клизав и мокар... Добро сам прошла... Све се срећно завршило... Зграбила сам на време карирани црвени кишобран...

Ова киша опет доноси неке велике промене... Више нисам дописни члан и нећу ни да будем... Нису временске прилике те које то не дозвољавају... Доста сам уморна, ако допустите, да то и кажем... Једино сам достојна умора, а ви сте достојни великог поштовања... 

Временске прилике не дозвољавају умор... Дубоко разумевање, неће дуго трајати... На духовите примедбе, више немам приговор, а ни одговор... Нисам од оних, који знају с` које стране ветар дува... Треба ми двапута више дволичних и двосмислених слова... 

Дижем главу уморну... Газим по расквашеном снегу... Ту на пешачком прелазу, срећем пар голубова... Једино њима не смета ова бљузгавица... Били су тако близу, на дохват руке... Само сам се њима јутрос обрадовала... 

Кроз дубоко разумевање, пева још један људски глас... Климне главом... Уморну обори главу... Подигне главу и крене даље... Као мува без главе хода и гледа на свет својим малим очима... Гледа своја мала посла... Зар је то тешка категорија отуђености?!...

Пожелим да сам глува као топ... Време постало све бљузгавије и бљузгавије... Грчим лице од умора... Смејем се грохотом, нека сви чују... Све скупа не вреди ни гроша... Завезане губице, идем као на сурово губилиште... Губим време... Губим главу... Губим све...

Густирам умор, уморна до гуше... Гутам сваку реч... Гутам сваку кап зимске кише... Неке чудне гвоздене живце као да имам... 

Гвоздена дисциплина под хипотеку ме ставља... Хладноћа и хладнокрвност, изгубиле су храброст... Колико плаћамо дубоко разумевање?... Хтети у овој причи, не значи исто што и моћи... 

Хучи худа река и попут хуље, у даљини негде далеко хукти... 

Хвала лепо... Хвала на пажњи...