''ОВА ТАЈНА ВИСОКОГ ПРОМИСЛА''...

''Ова тајна високог промисла''... Осликала је причу без намере зле... Случајно... Онако у пролазу... Причу о непроходној шуми... Причу о једном дрвету... О дрвету које је имало и још увек има, све неопходне услове за раст и живот... 

Није крива шума, што носи тако страшно име... Неке шуме су намерно такве... Неприступачне и сакривене... Има у тим и таквим шумама, свега само нема људи... Није то за жаљење... Добра је то ствар... Људи уништавају шуме... Секу неконтролисано дрвеће... Сатиру до самог корена, и режу оштрим тестерама...

Дрво је дрво... Дрво се не бави много психоанализом, нити било каквим другим видом посматрања и проматрања... Дрво једино размишља о томе да добије неопходну количину дневне сунчеве светлости... Размишља и о томе да добије довољну количину кишнице, за корење жедно... Мислим да је синоћ, тако изобилно лила киша... Дрво више није жедно...

Дрво нема прсте... Ако би имало прсте, сигурно би застало на трен и ставило тај исти прст на чело... Ма шта год то значило... Ја не знам шта то значи, када нам неко каже - стави прст на чело?... Дрво има своје гране... Дрво има лишће... Дрво има храпаву и тврду кору... Дрво ћути као нико на свету... Кад дрвету одузмете и откинете један лист, то сигурно много боли...

Дрво не зна шта је то пружити отпор дрвосечама... Дрво то нисам ја... Ја сам само неко, ко воли да одлази у шуми и услика дрво... Волим да се ставим у улогу дрвета и да покушам да разумем дрво... 

Кад боље размислим... Научила сам више од дрвета, него од неких људи... Тако сам постала дрвена, али нисам дрво... Дрвени, не потребују ни пажњу, ни подршку, ни осмех, ни утеху... Ама, људи добри - ништа... Можда ваша анализа, мисли другачије... Смориле су нас дрвене, све те ваше беспомоћне анализе...

Дрво има ту снагу да траје... Ни једно се дрво није намерно откинуло и бацило низ обалу... Дрво не поседује убилачке мисли... Дрво стоји и ћути на месту, где је некада давно бачено... Када оболи и када почне да се суши, оно и даље стоји на истом месту... Не тражи помоћ лекара... Шума му даје све што му треба... Траје док траје... Нестане тихо, што тише... На његово место, дође и изникне неко ново дрво...

Тако све у круг... Само што новоизникло дрво можда прође боље... Не осуши се и не пропадне баш свако дрво... Неко дрво буде искоришћено за лепше и узвишеније циљеве... 

Моја намера, није била да ''ова тајна високог промисла'' буде испричана препознатљивим тоном, нити да буде тужна... Кад живот без милости ошине, онда некако тако ошинуто све и постане...