ЕЈ, БАШ НЕЋУ!!!...

Заробљене, закључане, утамничене, оковане, разапете, успорене мисли моје, између две различите слике, једног те истог бокора белог цвета ђурђевка... Опет ХОЋУ па причам, да пишем, да вриснем, од лепоте да крикнем, од радости да свиснем... Али, о чему?... Ма, о свему!... Само НЕЋУ о  помрачењу...

НЕЋУ ни о отужном осећању беспомоћности, бледуњавих и сладуњавих сенки. НЕЋУ ни о људском очају и све већој немилосрдној немоћи. НЕЋУ ни о безнађу. Ни о безизлазу НЕЋУ. Еј, баш НЕЋУ!!!...

НЕЋУ ни о ружним сликама свакодневнице. НЕЋУ ни о угроженим слободама. НЕЋУ ни о традиционалним вредностима. НЕЋУ ни о моралу. НЕЋУ ни о равнодушности. НЕЋУ ни о разрачунавању и обрачуну по форумима, трговима и пијацама... НЕЋУ ни о злочинцима. Ни о казнама НЕЋУ. НЕЋУ о суду и судијама. НЕЋУ ни о погнутим вратовима. НЕЋУ ни о молбама. Ни о жалбама НЕЋУ. Еј, баш НЕЋУ!!!... 

НЕЋУ ни о трпљењу, а ни о стрпљењу. НЕЋУ ни о досади. НЕЋУ ни о замагљеним прозорима, о зарђалим бравама, отвореним вратима. НЕЋУ ни о кинеском зиду. НЕЋУ ни о праву, правди и правилима. НЕЋУ ни о страховима, а ни о траумама. НЕЋУ ни о стресу. НЕЋУ ни о тами. Ни о камену НЕЋУ. Окрећем леђа свему изазивачки, храбро, поносно и смело... НЕЋУ ни о веровању... Еј, баш НЕЋУ!!!...

ХОЋУ о неком другом животу, значајнијем, а да то није загробни живот... О животу без заслепљених мозгова, без прекида, без спутавања, без цимања, без дрмања и без ударања... НЕЋУ да вичем. НЕЋУ да вређам. НЕЋУ да псујем... Могла бих свашта да сручим у овој бујици слова, али НЕЋУ. Еј, баш НЕЋУ!!!...

По милијарду пута пишем великим словима НЕЋУ. НЕЋУ ни о гневу. НЕЋУ ни о празним, ситним и проданим душама. НЕЋУ ни о лажима, а ни о истини НЕЋУ. НЕЋУ ни о временској прогнози. НЕЋУ ни о раним јутарњим зорама и Деда Мразу. НЕЋУ ни о величанственим заласцима незалазног Сунца. НЕЋУ ни о изласцима и игранкама. НЕЋУ ништа!...

НЕЋУ ни о прохујалим ветровима, ни о преживљеним ратовима. НЕЋУ ни о будућности. НЕЋУ ни о бесмислу. НЕЋУ ни о мрачним тајнама. НЕЋУ ни о судбини. НЕЋУ ни о браћи и сестрама, ни о бабу и стричевима... НЕЋУ ни о женидби и удајама. НЕЋУ ни о златним трубама. НЕЋУ ни о властитим грешкама. НЕЋУ ни о кишним очима. НЕЋУ ни о нади. Ни о мржњи НЕЋУ. НЕЋУ ни о публици, а ни о телевизији НЕЋУ. Еј, баш НЕЋУ!!!...

А ви, само и даље звиждите! Звиждите у празан рог, у празну свиралу, у октобарску пиштаљку... Можда вас неко и чује!... Илузија више нема, а није их ни било!... Одох да дочекам Годоа!... Кажу да је стигао!...