РЕЧИ МОЈЕ РАДОСНЕ...

Дан осунчан... На први поглед, све је тако новогодишње дивно... Природно... Призори пријатни...

Пролити речи радосне, данас ми је тешко... Напустила ме чаролија... Мозгам... Мрмљам... Мућкам... Не иде... Као да сам проневерила речи моје радосне...

Изненадни предах, од 48 сати, на 4 точка, противно мојим малим очекивањима... Протрчаће и та два наредна дана... 

Само да ме такне чаробни прутић по глави... Без речи, осећам се немоћно... Празно... Гладно... 

Расаниле се речи моје радосне... Расцепкале... Раштимовале... Раштркале... Речи моје радосне танке, све тање... 

Ретке смислене речи, где нестадоше?... Увек сам имала неку златну резерву речи... Сада више не... Рогушим се због тога... У себи ропћем... 

Ово је саботажа... Бројим... Мислим... Прикупљам речи... Систематски... 

Сувише су речи скромне данас... Слободне... Смешне... Смеле... Какве све нису или јесу?...

Речи моје радосне, сневају испод снежног покривача... Опет се споречкавам са речима, спретно...

Отварам срце, срдачно... Речи моје радосне... Опет ми дошле... Добро ми дошле...