МАЛА БЕЛА ВЕТРЕЊАЧА...

Слушам лепе ''епске'' песме, о лудим слоновима и малој белој ветрењачи... 

Слушам речи свих тих текстова, што су рођени у гету, у јеку залудног бунта... 

Одупирем се медвеђем зимском сну, док плачем од незаустављиве количине новогодишњег смеха... 

Ја сам мала бела путница, што плови са мноштвом великих белосветских путника, по бескрајном плавом морском пространству...

Купају нас модре и слане кишне капи, док бродимо испод ведрог и звездама осутог неба... 

Забавља нас весели музички бродски оркестар од 202-а члана... 

Пловидба траје само 60 минута...

Тачно толико, колико и осмишљавање овог кратког, горе реченог поста... 

Тако прође, још један сат... 

Остаде само, мала бела ветрењача у зеленој трави...