РЕЧИ ОШТРЕ...

Re~i o{tre ko slomqeno staklo
surovo ba~ene niz o{tar nagib

samo tugu donose, ve~ite boli nanose.

Re~i o{tre ko se~ivo i bode`

zarivene pravo u sr`, u srce,

bez imalo stida i srama,

bez pokajawa, saose}awa.

Re~i o{tre poput britke sabqe

sevnu{e quto ko najqu}e muwe

vinu{e se previsoko, predaleko,

polete{e pod oblake sive.

Re~i o{tre no nikad tupe

paraju, povre|uju,

laju, ujedaju...

Рe~i prejake, uvredqive, te{ke,

zbog kojih vedro, a zvezdano

nebo, lele~e, jau~e, pla~e...