Пишем приче без краја... Пишем и кроз писање причам… Покушавам нешто да стварам... Пишем од детињства, од најранијег свога доба, од како спознадох и научих сва слова... Пишем азбуком, ћирилицом, писаним али и штампаним словима... Пишем на језику српском... Пишем у приче претачем разне ситуације, многобројне судбине и сусрете при том описујући... Пишем увек од неког почетка започињем, почињем... кроз писање плетем, преплићем, али и по који ред опарам... Пишем да писањем покажем како о истој теми на различите начине, у неколико варијација, могу, писањем причу стару - новом да начин, старо у ново преточим, старо новим да оживим, васкрснем... Пишем све што посетим и осетим, све што дишем, што окусим... Пишем о свему што доживим и преживим, о свему што видим, чујем... Пишем о свету што ме окружује... Пишем у причу претварам и као из каце дрвене старе дедине, из подрума претачем, писањем причу неку нову покушавам да ставрам... Увек ми се чини, да неке приче још успела нисам, нити ћу, ни да напишем, нити да писањем својим испричам, исплетем... Пишем, јер кроз писање, много тога желим да забележим, кажем... да отргнем, сачувам, да се не дај Боже, не уништи или пропадне, услед немара, заборава... Пишем и кроз писање желим да се поучавам, из написаног поуку - поруку да уочим, за навек научим... Пишем, јер кроз писање једино могу, смем, ''ваљда умем'' бар мало да говорим... што ''гласније'' проговорим...
Нема коментара:
Постави коментар