Када кажемо пчела (лат. Apis, грч. Мелита, енгл. Bee), прва асоцијација бива – жаока (моји варошани би рекли - жалац). Познато је да само пчеле матице и радилице имају жаоку, док трутови немају. Такође, само матице и радилице имају воскове жлезде, док трутови немају. Најосетљиве животиње на убод пчела јeсу коњи и магарци, па уколико их убоде око 12 пчела, исход може бити фаталан. Код човека 100 убода ремети рад срца и долази до тровања, а око 500 убода изазива парализу и смртност код човека...
Да би се развила једна матица треба да протекне свега 16 дана, а за једну радилицу треба да протекне 21 дан, а за трута 24 дана. После полагања јаја у ћелије саћа, излегу се пчелиње ларве након 3 дана. Та малена ларва која се излегла личи на једног малог црвића бисернобеле боје. Тог малог црвића хране пчеле хранилице. Ларве расту веома брзо и оне збацују свој омотач, тј, пресвлаче се укупно 4 пута. Када престану да се хране, ларве преду своју чауру у којој леже по дужини. Потом долази до преображаја ларве и ларва постаје лутка. Ларва матице развије се за 5 дана у отвореној ћелији, а у затвореној за 2 дана. Радилица у отвореној ћелији развије се за 6 дана, а у затвореној за 3 дана, док се трут развије за 7 дана у затвореној, а за 4 дана у отвореној ћелији. Матица може да живи између 4 и 5 година, па чак и до 7 ( пчеле матицу хране млечом и захваљујући томе матица се више развије од осталих пчела и захваљујући млечу дуже живи и поседује велику репродуктивну моћ). Радилице лети живе од 4 до 6 недеља, а у време умањене радне активности, живе и до 6 месеци. Матицу одликује већа мирољубивост, него пчеле радилице... Сумрак је временски период када сва активност пчела полако утихне и потоне у смирај... Сан сваког пчелара јесте да у свом пчелињаку гаји ''супер пчеле'' – које су изнад свега мирне и кротке, радно способне и веома продуктивне. Такве пчеле носе још једно име ''мирне пчеле''...
Пчеле као и људе делимо и називамо по простору и територији на којој живе. Тако имамо афричке медоносне пчеле, за које се кажу да су мање по величини од европских пчела. Ове пчеле имају склоност да се бране жаоком. Оно по чему се особито одликују ове пчеле јесте њихова висока продуктивност. Одликује их велика агресивност, борбеност и јарост. Могу бити неровозне, а када их узнемире, нападају и убадају жаоком. Због свега тога зову их још и ''пчеле убице''. Веома су осетљиве. Ово су једине њихове негативне особине. Ове пчеле поседују велику моћ прикупњања нектара и веома често се роје. Веома олако и јако брзо умеју да се прилагоде, нису избирљиве. Могу да живе скоро на сваком месту: и на дрвету, и у земљи, испод гомиле камења, у усецима и пукотинама стена, у трулим пањевима и деблима. Лете далеко и живе јако дуго. Умеју и на 300 метара од кошнице да нападну убодом. Поред поменуте европске пчеле, имамо и жуте италијанске пчеле... Постоји око 25 хиљада врста пчела. Од тог броја око 95 % су солитарне пчеле (солитарне пчеле живе без друштвене организације – живе самостално). Значај солитарних пчела огледа се у томе што су оне значајне за опрашивање цветова... Постоје пчеле: самице, социјалне (бумбари, безжаочне, медоносне)... По подели рада пчеле се деле, па тако и називају: чистачице ћелија, градитељице, хигијеничарке, хранитељице, излетнице, извиднице, киклопи, кућне, нектарице, поленарице, пратиље - дадиље, прополисарице, радилице, сакупљачице, спремачице хране, старжарице, туђице, убице, вентилаторке, водоноше...
Стари Египћани још пре 6 хиљада година бавили су се пчеларством. Они су први у свету тежили да се баве сеобом пчела у долини реке Нил... Стари Маји су узгајали безжаочне пчеле... И Кинези уназад 3 хиљаде година имају развијено пчеларство... Пчеластво беше развијено и у страој Грчкој – на Криту... Неки научници тврде да су се прве пчеле појавиле пре око 140 милиона година... Геолошки докази о постојању пчела сведоче да оне потиче из времена терцијера што значи да су од пре 70 милона година... У једну од најстаријих људских делатности спада и гајење пчела... Постоје стари новчићи са мотивима пчела, као и поштанске марке. Мотиве пчела могуће је пронаћи и на грбу неких градова...
Откуда агресивност код пчела, ако знамо да су пчеле марљиве и вредне? Пчеле таквим понашањем прво бране своје гнездо, своју кошницу. Жаоку користе само у оним ситуацијама и приликама када осете да су угрожене. Позанто је да при избацивању жаоке пчела угине и страда. То нам само говори да пчела никада не штеди себе... не брани и не штити само себе, већ све чини у корист своје пчелиње заједнице и друштва... Такође пчеле су и нетолерантне, јер су итекако вичне да самостално живе и опстану у природи, далеко од човека, његовог надзора и уплитања... Пчеле изузетно добро умеју да разликују мирисе, разликују неколико боја, па чак и говоре... Постоји мноштво меденосног биља и дрвећа, а стручњаци кажу да је агава (врста мексичког кактуса) најбоља медоносна и поленска биљка на свету... Код пчела присутан је и стрес. Изазивачи стреса код пчела могу бити неповољне временске прилике, негле промене температуре...
Много је апифила (љубитеља и заљубљника у пчеле, оних који воле пчеле) још од најранијих времена... Велики Аристотел беше један од најбољих позанаваоца пчела. У својој ''Историји животиња'' у 10-ом поглављу, пише како се пчеле рађају и настају из лишћа, како трутови настају од печла, а како матица (мајка) настаје сама од себе... Захваљујући Колумелу и његовој 9-ој књизи '''Пољопривреда'' имамо увид у пчеларство античког Рима. Римљани нису знали много о матици, па је стога нису ни сматрали мајком пчелињег друштва. Они су пчеле посматрали строго војнички, а у друштву најкрупнија пчела називала се именом краљ и владар... Римски писац Плиније Старији у свом делу ''Историја природе'' у 37 књига, помиње пчеле... Римски песник Вергилије у 4-ој књизи о пчеларству пише да је много боље да пчелињаци буду у низини, него на брегу, јер после добре паше пчелама бива тешко да са великим товаром лете на брег...
И Иво Андрић користи рој пчела за своје књижевне мотиве, као и Растко Петровић... Пчела као мотив заступљена је и у архитектури (Гауди...), у музици, сликарству... Саће се сматра најсавршенијом природном пчелињом творевином... Пчела је интересантна као и симбол. Тако она симболише приврженост, вредноћу и марљивост. Узимају се и за симбол васкрсења, јер је њихово племе бесмртно, јер у себи носе део Божанске Премудрости, ту неугасиву небеску искрицу и душу. Прополис се узима као симбол снаге и оштрине. Пчеле и кошнице узимају се за симбол тешког и напорног рада, великог труда, креативности, штедљивости и заједничког учинка, за симбол безазлености, ревности, будности, чистоте... Лав Николајевич Толстој не само да пише много о пчелама на страницама својих дела, већ се и бавио пчеларством...
Пчеле не само да воле ред, већ и беспрекорну чистоћу. Тако пчеле пију само чисту воду и са чистих извора... Пчеле су и на удару грабљивица. Једна од њих је и инсект богомољка, која мирује са предњим прекрштеним ногама као у молитвеном ставу, и тако вреба згодну прилику да зграби малу пчелу. Када се пчела приближи, богомољка је зграби муњевитом брзином и тако је прождре. Извор њене хране јесу инсекти који лете. И шарени детлић у зимским периодима напада пчелиња друштва. И мишеви су грабљивице пчела, али и гуштер, јастреб осичар, ласте, лептир мртвачка глава, мрки медведи, обичне осе, пауци који не плету мрежу, паук крсташ, птица пчеларица (најопаснија птица за пчеле ), крпељи, ровчица обична, жуна зелена, сеница обична, стршљен (највећи непријатељ пчела, а опасан и по човека), врабац наш домаћи...
Занимљивости из света пчела има много - прегршт... Тако за унос 1 килограма нектара у кошницу, пчела треба да направи и до 20 хиљада летова и излета из кошнице, а три пута више треба снаге и труда да би се створио 1 килограм меда, када пчеле направе и до 60 хиљада летова и излета... Да би сакупиле 1 кг меда пчеле морају да посете бар 6 милиона цветова црвене детелине... Пчеле поседују природне одбрамбене механизме којима се лако штите од веома ниских спољашњих температура. Тада унутар кошнице пчеле презиме ушушкане и склупчане у своје топло зимско клубе. Оно шта пчеле немају до краја изграђено, јесте заштита гнезда и кошнице од утицаја веома високих спољашњих температура. Најтежи и најкритичнији интервали у преживљавању пчела, јесте зимски период. И чим захладни пчеле формирају поменути зимски клубе. Зими пчеле излазе на прочисни лет само при спољашњој температури која се креће између 12 и 15 степени. Пчеле могу зими од 2 до 3 месеца да проведу константно у кошници и да питоме уопште не и злећу вани...
Хиландарска повеља из 1198. јесте први писани документ српски, у коме се помиње пчеларство. Из повеље сазнајемо да Стефан Немања даје 4 пчелињака на дар (поклон) манастиру Хиландару. Са сваким пчелињаком даривао је и по 2 пчелара. Са Дубровчанима склопио је уговоре о слободној трговинској размени без плаћања царине, који су од Србије куповали мед и восак, а не само стоку. Приморски градови (Улцињ, Бар, Будва, Котор) такође купују од Србије мед и восак... Немачки краљ Фридрих Први Барбароса при походу у Трећи крсташки рат 1189. у Нишу се сусреће са Стефаном Немањом. При том сусрету бива послужен медовином (најстарије алкохолно пиће људског рода, а беше и омиљено пиће прастарих Словена, а могло се наћи и на трпезама у време Стефана Немање). Тада је потписан уговор о проласку крсташа кроз Србију. Он се чува у Лондонском музеју. Њега је потписао Немања, а Барбароса је ставио отисак прста... Краљ Милутин нарочиту пажњу поклања пчеларству и веома цени пчеларе, који су у његово време имали посебан статус. Давао је подстицај сељацима тога доба учећи их да крче шуме и на том искрченом простору подигну пчелиње баште. Од пчелара се очекивало да буду само пчелаи, и од осталих послова требало их је ослободити. Чак су по његовој вољи били ослобођени војне обавезе, сви пчелари са великим бројем кошница, помажући им на тај начин да се апсолутно посвете пчеларству... Српски краљ Стефан Дечански (Свети Мрата), син Милутинов, отац Душанов, веома је ценио пчеларе и чинио је све како би се оснивали и подизали велики пчелињаци и пчелиња друштва. Уступао је велике пчелињаке и пчеларе Призренској епископији. На манастирском имању Богородице Љевишке у Призрену, подигнута је ''воштана кућа''. Ову кућу Свети Краљ, поклонио је Призренској епископији са наредбом да се у њој сме само цедити восак... Цар Душан Силни и Велики, подизао је и стварао пчелињаке на Слатини код града Призрена. Било је ту и по неколико хиљада кошница. Тада је запослио, 10 најистакнутијих пчелара тога доба и времена. У то време беше то један од највећих, ако не и највећи пчелињак у Србији. Касније је тај пчелињак дат на коришћење и даље старање манастиру Светих Архангека код Призрена. И манастиру Хиландару поклонио је одређен број пчелара и мноштво пчелињака. Највећи успон пчеларство у Србији достиже за време цара Душана...
Пчеле су коришћене и у ратовима и у многим биткама широм света. И у Србији за време трајања Првог српског устанка на Турке су бацане вршкаре са пчелама, у битци код Засавице... Постоје и пчеларске песме и сматрају се за најархаичнији музички жанр. Код нас први и најстарији помен ових песама имамо у ''Ријечнику'' Вука Стефановића Караџића...
Прву књигу о пчеларству на српском (славено сербском) језику ''Нови пчелар'', написао је сомборски свештеник Аврам Максимовић (1772-1845). Књига је изашла у Будиму 1810. и посвећена је Митрополиту Стефану Стратимировићу ( који беше велики заштитник пчеларства и који је увек похваљивао и подстицао свештенике пчеларе да негују пчеларство)... Катедру за пчеларству при карловачкој богословији основао је 1878. историчар архимандрит Иларион Руварац. Била је то друга по реду катедра за пчелартсво у Европи. Прва је основана у Немачкој... Оцем рационалног пчеларства у Србији 1878. - назива се Јован Живановић из Сремских Карловаца. У Јовановој породичној кући 1968. основан је Музеј пчеларства...
Прве кошнице са покретним рамовима (Ђерзонке) у Србију доноси пуковник Јован Драгшевић 1882. г. и генерал Ђура Хорватовић. Ова година се узима за почетак развоја рационалног пчеларења у Србији... Константин Коста Главинић после окончања Првог светског рата, из Словеније набавља 3 вагона пчела, како би тиме, ратом уништени пчелињаци у Србији били обновљени... Симеун Сима Грозданић беше први предавач предмета ''Пчеларство'' у богословији у Сремским Карловцима. Чувен је и по томе што беше у то време (живео 1896-1972) први Југословен, који је одбранио докторат из области - биологија пчела, још 1931. на Београдском универзитету... Игуман манастира Витовнице Методије (+1933) беше један од оснивача Првог српског пчеларског збора у Јагодини 7. августа 1897. Имао је ту част да поменути збор и отвори... Први српски пчеларски часопис изашао је у Београду 10. јануара 1883. под називом ''Пчела'', а први уредник и покретач беше Драгутин Посниковић...
Јан Свамердам, холандски лекар и научник, у 17 веку први врши сецирање пчеле и микроскопски даје опис свих њених унутрашњих органа, а још 1667. први утврђује да је матица женског рода... Лужички Србин свештеник Адам Ширах оснива прву пчеларску заједницу на свету 1768. г. ... Међу добитницима чувене Нобелове награде, било је и оних из области пчеларства. Тако Карл Ритер фон Фриш, аустријски научник, 1973. добија цењену награду за свој допринос и труд у биологији. Остаће запамћен као први научник који је примио награду, а све захваљујући проучавању медоносне пчеле. Он је открио још 1944. ''говор пчела''... За родоначелником модерног пчеларства сматра се Лоренц Лорен Лангстрот. Научник који је први открио – на који начин пчеле међусобно комуницирају, беше аустријанац Карл фон Фриш. Пчела извидница пронађе храну, а потом се враћа у кошницу и о томе обавештава остале излетнице, притом изводећи неку врсту плеса и тако даје тачне податке о локацији. Ако је храна на већој удаљености плес је лаганији и дуже траје... Пчеле су увек управљају према сунчевим зрацима по чак и у оним приликама када је сунце прекривено облацима. Тада пчеле користе поларизовану светлост... Белгијски писац Морис Метерлинк (1862-1949), добитник нобелове награде 1912. за књижевнсот, прославио се својим делом ''Живот пчела''...
Пчеле готово увек праве гнездо у простору који је заштићен од спољашњих утицаја. Дешава се, мада ређе, да пчеле направе гнездо и на грани неког дрвета... Просечна брзина коју пчела развије при свом лету износи око 23 км на сат, а позанто је да пчела може развити и брзину од 45 км на сат. Пуног стомака пчела може да лети око 15 минута и том приликом да пређе пут дужине 7 километара...
Први који је открио могућност цеђења меда помоћу центрифугалне силе, беше чешки пчелар Хрушка Франтишек (1819-1888)... Међу водећим познаваоцима пчела, беше Ибер Франсоа (1750-1831), који је изумео прелепе кошнице (Иберове) које се отварају као књига. Његова открића постају још величанственија, ако се узме у обзир да је ослепео, па иако слеп, тако прецизно дође до фантастичних запажања и открића. Први је доказао да неспарене матице полажу неоплођена јаја, из којих се легу само трутови, али и то да се од оплођених јаја могу излећи матице и пчеле радилице. Доказао је први и то да се матице паре са трутовима ван кошнице (15 – 25 трутова), и то свега једнапут за цео живот... Од 10 до 20 минута траје ''свадбени лет '' матице. Трутови да би пашли матицу лете у пречнику и до 16 км од кошнице, а матица се удаљава свега 2 км. Код пчела као и код људи подешено је све тако, да матице избегавају спаривање са трутовима са којима су у биском сродству. Матица је за трутове најпривлачнија ако лети на висини између 15 и 30 метара, а испод 4 метра није. Трутови по мирису осете матицу и на удаљености до 60 метара... Матица годишње може да положи и до 200 хиљада јаја. Младе матице изразитог квалитета могу у року од 24 сата положити између хиљаду ипо до две хиљаде јаја. Свега 8 до 10 месеци у години матица полаже јаја. Да би матица положила једно јаје у пипремљену ћелију потребно је између 8 и 10 секунди... Док матица полаже јаја око ње лети обично око 10 пчела и то по кружној путањи. Након 15 до 20 минута матица се зауставља, а број пчела које круже око ње се повећава и тада матица добија храну (од 5 до 7 пчела је храни). У току 24 сата матица пређе чак дужину од 86 метара при полагању јаја... Трут нема оца, већ само деду по мајци, пошто настаје из неоплођеног јајета. Тако има само браћу по мајци, а сестре нема. Трут нема синове, већ само ћерке, али нажалост никада не доживи њихово рађање... Трутови живе између 55 и 60 дана, а полно су зрели између 10 и 12 дана. Сви они трутови који се успешно спаре са матицом губе живот. Трутови се међусобно, али ни са било ким другим, не боре ни око хране, ни око територије, ни око женке... Они су нерадници. Не старају се ни о сопственој исхрани. Познато је да њих хране пчеле...
Лисне биљне ваши избацују течан измет, који садржи слатке материје које се називају медна роса или мана. Пчеле то сакупљају и даљом прерадом настаје пчелињи производ - медљика... Да би напунила свој желудац пчела, ем што мора да посети велики број цветова, мора и да у пашу утроши целих 10 минута. Ако је лоша паша (највећи непријатељ пчела) треба утрошити и до 60 минута. У време добре паше јако и добро друштво за један дан може сакупити и до 12 кг нектара, од кога настаје мед... За своје потребе једна пчелиња заједница потроши између 80 и 90 кг меда. Потрошња полена на годишњем нивоу једног пчелињег друштва износи између 25 и 30 кг. Позанто је да пчела сакупи много више меда него што су животне потребе њене пчелиње заједнице, и тај сав вишак несебично дарује пчелару...
Пчеле имају 3 проста ока и 2 сложена ока. Пчеле имају нарочито израђену могућност орјентације. Пчела запажа покрет. Пчеле брже уочавају покрете тамних предмета од покрета светлих предмета. Стога се препоручује увек употреба светлије одеће при раду са пчелама. Тако ће пчеле бити мање агресивне и раздражљиве, а тиме и мање склоне ка убодима... Пчеле не виде црвену боју, а предмете обојене у црвено виде као црне. Пчела нема осећај ни за нијансе жуте боје. Пчела види: белу, желену, плаву и ултраљубичасту боју. Види и део жуте боје... Установљен је међународни систем боја за обележавање матице, па се тако матице обележавају бојама: белом, жутом, црвеном, зеленом и плавом...
За прапостојбину медоносних пчела узима се Индија... У нови свет, тачије у пределе Северне Америке пчеле су стигле тек 1630. г., у Аустралију 1830., а у Јужну Америку 1854. г. Данас пчела има на свим континентима... Захваљујући пчелињем воску још далеке 1761. у Лондону основан је надалеко чувени музеј воштаних фигура ''Мадам Тисо''. У Србији, тачније у Јагодини, априла 2008. отворен је нешто скромнији музеј воштаних фигура. Да би пчеле направиле 1 кг воска, потребно је да утроше између 3 и 4 кг меда...
Дана су свету најбољи принос меда по кошници имају пчелари Аустралије који могу добити чак до 140 кг меда по кошници... По попису из 2007-е прво место по броју регистрованих кошница у Европи – заузима Румунија са око 2 ипо милиона. По броју регистрованих пчелара у Европи прво место припада Франсуској где има 84 и по хиљаде пчелара. По поросечном броју кошница по пчелару у Европи прво место припада Шпанији и тај број износи 100 кошница... По попису из 2005-е Кина заузима прво место по броју пчелињих друштава и тај број износи око 7 милиона и 300 хиљада. Прво место по производњи меда такође припада Кини око 305 хиљада тона. По извозу меда опет Кина заузима прво место са око 82 хиљаде тона меда...
Оно што можда већина од нас не зна, јесте податак – да су пчеле непливачи. Тако при паду у бару, поток, реку или језеро, долази до дављења пчела... Петар Иванович Прокопович (1775-1850) јесте украјински пчелар који први у свету још 1814. конструише кошницу са плодиштем и медиштем са првим покретним рамовима. Имао је велики пчелињак са око 10 хиљада кошница и оснивач је Пчеларске школе, коју пдодужује након његове смрти његов син Степан. Убрзо је пчелињак бројао 12 хиљада кошница. Беше то највећи пчелињак у Европи. Све је попало и уништено након Степанове смрти...
Најчувенији мајстори Италије - Антонио и Страдивари, користили су прополис за лакирање на далеко чувених виолина... Први научник који открива присуство пчелиње ваши на пчелама јесте Француз Реомир Рене Антоан (конструктор термометра). Од њега је прво потекла идеја да се начине прегледне кошнице, али је то реализовао тек Ибер... Најбоља енциклопедија из области пчелерства јесте ''Абецеда пчеларства'' чији је први покретач и творац Рут Амос Ивес. Ово дело први пут излази из штампе 1877, а 2007-е доживљава своје 41-о издање...
Читајући Свето писмо, али и Житија светих, налазимо мноштво живих примера и слика, у којима се помињу пчеле и мед... Тако можемо прочитати у једном од животописа, како се рој пчела спустио над колевком маленог детенцета. Том приликом су пчеле излиле мед на уста детета, а потом су одлетеле. То детенце живљаше у 4 веку и беше то Свети Амросије Медиолански (Милански), кога славимо 20. децембра по новом календару... Покровитељима пчеларства сматрају се - Св. Јован Претеча и Крститељ Господњи, Преподобни Зосима и Саватије, Преподобни новојављени Никанор Хиландарац...
Да би се развила једна матица треба да протекне свега 16 дана, а за једну радилицу треба да протекне 21 дан, а за трута 24 дана. После полагања јаја у ћелије саћа, излегу се пчелиње ларве након 3 дана. Та малена ларва која се излегла личи на једног малог црвића бисернобеле боје. Тог малог црвића хране пчеле хранилице. Ларве расту веома брзо и оне збацују свој омотач, тј, пресвлаче се укупно 4 пута. Када престану да се хране, ларве преду своју чауру у којој леже по дужини. Потом долази до преображаја ларве и ларва постаје лутка. Ларва матице развије се за 5 дана у отвореној ћелији, а у затвореној за 2 дана. Радилица у отвореној ћелији развије се за 6 дана, а у затвореној за 3 дана, док се трут развије за 7 дана у затвореној, а за 4 дана у отвореној ћелији. Матица може да живи између 4 и 5 година, па чак и до 7 ( пчеле матицу хране млечом и захваљујући томе матица се више развије од осталих пчела и захваљујући млечу дуже живи и поседује велику репродуктивну моћ). Радилице лети живе од 4 до 6 недеља, а у време умањене радне активности, живе и до 6 месеци. Матицу одликује већа мирољубивост, него пчеле радилице... Сумрак је временски период када сва активност пчела полако утихне и потоне у смирај... Сан сваког пчелара јесте да у свом пчелињаку гаји ''супер пчеле'' – које су изнад свега мирне и кротке, радно способне и веома продуктивне. Такве пчеле носе још једно име ''мирне пчеле''...
Пчеле као и људе делимо и називамо по простору и територији на којој живе. Тако имамо афричке медоносне пчеле, за које се кажу да су мање по величини од европских пчела. Ове пчеле имају склоност да се бране жаоком. Оно по чему се особито одликују ове пчеле јесте њихова висока продуктивност. Одликује их велика агресивност, борбеност и јарост. Могу бити неровозне, а када их узнемире, нападају и убадају жаоком. Због свега тога зову их још и ''пчеле убице''. Веома су осетљиве. Ово су једине њихове негативне особине. Ове пчеле поседују велику моћ прикупњања нектара и веома често се роје. Веома олако и јако брзо умеју да се прилагоде, нису избирљиве. Могу да живе скоро на сваком месту: и на дрвету, и у земљи, испод гомиле камења, у усецима и пукотинама стена, у трулим пањевима и деблима. Лете далеко и живе јако дуго. Умеју и на 300 метара од кошнице да нападну убодом. Поред поменуте европске пчеле, имамо и жуте италијанске пчеле... Постоји око 25 хиљада врста пчела. Од тог броја око 95 % су солитарне пчеле (солитарне пчеле живе без друштвене организације – живе самостално). Значај солитарних пчела огледа се у томе што су оне значајне за опрашивање цветова... Постоје пчеле: самице, социјалне (бумбари, безжаочне, медоносне)... По подели рада пчеле се деле, па тако и називају: чистачице ћелија, градитељице, хигијеничарке, хранитељице, излетнице, извиднице, киклопи, кућне, нектарице, поленарице, пратиље - дадиље, прополисарице, радилице, сакупљачице, спремачице хране, старжарице, туђице, убице, вентилаторке, водоноше...
Стари Египћани још пре 6 хиљада година бавили су се пчеларством. Они су први у свету тежили да се баве сеобом пчела у долини реке Нил... Стари Маји су узгајали безжаочне пчеле... И Кинези уназад 3 хиљаде година имају развијено пчеларство... Пчеластво беше развијено и у страој Грчкој – на Криту... Неки научници тврде да су се прве пчеле појавиле пре око 140 милиона година... Геолошки докази о постојању пчела сведоче да оне потиче из времена терцијера што значи да су од пре 70 милона година... У једну од најстаријих људских делатности спада и гајење пчела... Постоје стари новчићи са мотивима пчела, као и поштанске марке. Мотиве пчела могуће је пронаћи и на грбу неких градова...
Откуда агресивност код пчела, ако знамо да су пчеле марљиве и вредне? Пчеле таквим понашањем прво бране своје гнездо, своју кошницу. Жаоку користе само у оним ситуацијама и приликама када осете да су угрожене. Позанто је да при избацивању жаоке пчела угине и страда. То нам само говори да пчела никада не штеди себе... не брани и не штити само себе, већ све чини у корист своје пчелиње заједнице и друштва... Такође пчеле су и нетолерантне, јер су итекако вичне да самостално живе и опстану у природи, далеко од човека, његовог надзора и уплитања... Пчеле изузетно добро умеју да разликују мирисе, разликују неколико боја, па чак и говоре... Постоји мноштво меденосног биља и дрвећа, а стручњаци кажу да је агава (врста мексичког кактуса) најбоља медоносна и поленска биљка на свету... Код пчела присутан је и стрес. Изазивачи стреса код пчела могу бити неповољне временске прилике, негле промене температуре...
Много је апифила (љубитеља и заљубљника у пчеле, оних који воле пчеле) још од најранијих времена... Велики Аристотел беше један од најбољих позанаваоца пчела. У својој ''Историји животиња'' у 10-ом поглављу, пише како се пчеле рађају и настају из лишћа, како трутови настају од печла, а како матица (мајка) настаје сама од себе... Захваљујући Колумелу и његовој 9-ој књизи '''Пољопривреда'' имамо увид у пчеларство античког Рима. Римљани нису знали много о матици, па је стога нису ни сматрали мајком пчелињег друштва. Они су пчеле посматрали строго војнички, а у друштву најкрупнија пчела називала се именом краљ и владар... Римски писац Плиније Старији у свом делу ''Историја природе'' у 37 књига, помиње пчеле... Римски песник Вергилије у 4-ој књизи о пчеларству пише да је много боље да пчелињаци буду у низини, него на брегу, јер после добре паше пчелама бива тешко да са великим товаром лете на брег...
И Иво Андрић користи рој пчела за своје књижевне мотиве, као и Растко Петровић... Пчела као мотив заступљена је и у архитектури (Гауди...), у музици, сликарству... Саће се сматра најсавршенијом природном пчелињом творевином... Пчела је интересантна као и симбол. Тако она симболише приврженост, вредноћу и марљивост. Узимају се и за симбол васкрсења, јер је њихово племе бесмртно, јер у себи носе део Божанске Премудрости, ту неугасиву небеску искрицу и душу. Прополис се узима као симбол снаге и оштрине. Пчеле и кошнице узимају се за симбол тешког и напорног рада, великог труда, креативности, штедљивости и заједничког учинка, за симбол безазлености, ревности, будности, чистоте... Лав Николајевич Толстој не само да пише много о пчелама на страницама својих дела, већ се и бавио пчеларством...
Пчеле не само да воле ред, већ и беспрекорну чистоћу. Тако пчеле пију само чисту воду и са чистих извора... Пчеле су и на удару грабљивица. Једна од њих је и инсект богомољка, која мирује са предњим прекрштеним ногама као у молитвеном ставу, и тако вреба згодну прилику да зграби малу пчелу. Када се пчела приближи, богомољка је зграби муњевитом брзином и тако је прождре. Извор њене хране јесу инсекти који лете. И шарени детлић у зимским периодима напада пчелиња друштва. И мишеви су грабљивице пчела, али и гуштер, јастреб осичар, ласте, лептир мртвачка глава, мрки медведи, обичне осе, пауци који не плету мрежу, паук крсташ, птица пчеларица (најопаснија птица за пчеле ), крпељи, ровчица обична, жуна зелена, сеница обична, стршљен (највећи непријатељ пчела, а опасан и по човека), врабац наш домаћи...
Занимљивости из света пчела има много - прегршт... Тако за унос 1 килограма нектара у кошницу, пчела треба да направи и до 20 хиљада летова и излета из кошнице, а три пута више треба снаге и труда да би се створио 1 килограм меда, када пчеле направе и до 60 хиљада летова и излета... Да би сакупиле 1 кг меда пчеле морају да посете бар 6 милиона цветова црвене детелине... Пчеле поседују природне одбрамбене механизме којима се лако штите од веома ниских спољашњих температура. Тада унутар кошнице пчеле презиме ушушкане и склупчане у своје топло зимско клубе. Оно шта пчеле немају до краја изграђено, јесте заштита гнезда и кошнице од утицаја веома високих спољашњих температура. Најтежи и најкритичнији интервали у преживљавању пчела, јесте зимски период. И чим захладни пчеле формирају поменути зимски клубе. Зими пчеле излазе на прочисни лет само при спољашњој температури која се креће између 12 и 15 степени. Пчеле могу зими од 2 до 3 месеца да проведу константно у кошници и да питоме уопште не и злећу вани...
Хиландарска повеља из 1198. јесте први писани документ српски, у коме се помиње пчеларство. Из повеље сазнајемо да Стефан Немања даје 4 пчелињака на дар (поклон) манастиру Хиландару. Са сваким пчелињаком даривао је и по 2 пчелара. Са Дубровчанима склопио је уговоре о слободној трговинској размени без плаћања царине, који су од Србије куповали мед и восак, а не само стоку. Приморски градови (Улцињ, Бар, Будва, Котор) такође купују од Србије мед и восак... Немачки краљ Фридрих Први Барбароса при походу у Трећи крсташки рат 1189. у Нишу се сусреће са Стефаном Немањом. При том сусрету бива послужен медовином (најстарије алкохолно пиће људског рода, а беше и омиљено пиће прастарих Словена, а могло се наћи и на трпезама у време Стефана Немање). Тада је потписан уговор о проласку крсташа кроз Србију. Он се чува у Лондонском музеју. Њега је потписао Немања, а Барбароса је ставио отисак прста... Краљ Милутин нарочиту пажњу поклања пчеларству и веома цени пчеларе, који су у његово време имали посебан статус. Давао је подстицај сељацима тога доба учећи их да крче шуме и на том искрченом простору подигну пчелиње баште. Од пчелара се очекивало да буду само пчелаи, и од осталих послова требало их је ослободити. Чак су по његовој вољи били ослобођени војне обавезе, сви пчелари са великим бројем кошница, помажући им на тај начин да се апсолутно посвете пчеларству... Српски краљ Стефан Дечански (Свети Мрата), син Милутинов, отац Душанов, веома је ценио пчеларе и чинио је све како би се оснивали и подизали велики пчелињаци и пчелиња друштва. Уступао је велике пчелињаке и пчеларе Призренској епископији. На манастирском имању Богородице Љевишке у Призрену, подигнута је ''воштана кућа''. Ову кућу Свети Краљ, поклонио је Призренској епископији са наредбом да се у њој сме само цедити восак... Цар Душан Силни и Велики, подизао је и стварао пчелињаке на Слатини код града Призрена. Било је ту и по неколико хиљада кошница. Тада је запослио, 10 најистакнутијих пчелара тога доба и времена. У то време беше то један од највећих, ако не и највећи пчелињак у Србији. Касније је тај пчелињак дат на коришћење и даље старање манастиру Светих Архангека код Призрена. И манастиру Хиландару поклонио је одређен број пчелара и мноштво пчелињака. Највећи успон пчеларство у Србији достиже за време цара Душана...
Пчеле су коришћене и у ратовима и у многим биткама широм света. И у Србији за време трајања Првог српског устанка на Турке су бацане вршкаре са пчелама, у битци код Засавице... Постоје и пчеларске песме и сматрају се за најархаичнији музички жанр. Код нас први и најстарији помен ових песама имамо у ''Ријечнику'' Вука Стефановића Караџића...
Прву књигу о пчеларству на српском (славено сербском) језику ''Нови пчелар'', написао је сомборски свештеник Аврам Максимовић (1772-1845). Књига је изашла у Будиму 1810. и посвећена је Митрополиту Стефану Стратимировићу ( који беше велики заштитник пчеларства и који је увек похваљивао и подстицао свештенике пчеларе да негују пчеларство)... Катедру за пчеларству при карловачкој богословији основао је 1878. историчар архимандрит Иларион Руварац. Била је то друга по реду катедра за пчелартсво у Европи. Прва је основана у Немачкој... Оцем рационалног пчеларства у Србији 1878. - назива се Јован Живановић из Сремских Карловаца. У Јовановој породичној кући 1968. основан је Музеј пчеларства...
Прве кошнице са покретним рамовима (Ђерзонке) у Србију доноси пуковник Јован Драгшевић 1882. г. и генерал Ђура Хорватовић. Ова година се узима за почетак развоја рационалног пчеларења у Србији... Константин Коста Главинић после окончања Првог светског рата, из Словеније набавља 3 вагона пчела, како би тиме, ратом уништени пчелињаци у Србији били обновљени... Симеун Сима Грозданић беше први предавач предмета ''Пчеларство'' у богословији у Сремским Карловцима. Чувен је и по томе што беше у то време (живео 1896-1972) први Југословен, који је одбранио докторат из области - биологија пчела, још 1931. на Београдском универзитету... Игуман манастира Витовнице Методије (+1933) беше један од оснивача Првог српског пчеларског збора у Јагодини 7. августа 1897. Имао је ту част да поменути збор и отвори... Први српски пчеларски часопис изашао је у Београду 10. јануара 1883. под називом ''Пчела'', а први уредник и покретач беше Драгутин Посниковић...
Јан Свамердам, холандски лекар и научник, у 17 веку први врши сецирање пчеле и микроскопски даје опис свих њених унутрашњих органа, а још 1667. први утврђује да је матица женског рода... Лужички Србин свештеник Адам Ширах оснива прву пчеларску заједницу на свету 1768. г. ... Међу добитницима чувене Нобелове награде, било је и оних из области пчеларства. Тако Карл Ритер фон Фриш, аустријски научник, 1973. добија цењену награду за свој допринос и труд у биологији. Остаће запамћен као први научник који је примио награду, а све захваљујући проучавању медоносне пчеле. Он је открио још 1944. ''говор пчела''... За родоначелником модерног пчеларства сматра се Лоренц Лорен Лангстрот. Научник који је први открио – на који начин пчеле међусобно комуницирају, беше аустријанац Карл фон Фриш. Пчела извидница пронађе храну, а потом се враћа у кошницу и о томе обавештава остале излетнице, притом изводећи неку врсту плеса и тако даје тачне податке о локацији. Ако је храна на већој удаљености плес је лаганији и дуже траје... Пчеле су увек управљају према сунчевим зрацима по чак и у оним приликама када је сунце прекривено облацима. Тада пчеле користе поларизовану светлост... Белгијски писац Морис Метерлинк (1862-1949), добитник нобелове награде 1912. за књижевнсот, прославио се својим делом ''Живот пчела''...
Пчеле готово увек праве гнездо у простору који је заштићен од спољашњих утицаја. Дешава се, мада ређе, да пчеле направе гнездо и на грани неког дрвета... Просечна брзина коју пчела развије при свом лету износи око 23 км на сат, а позанто је да пчела може развити и брзину од 45 км на сат. Пуног стомака пчела може да лети око 15 минута и том приликом да пређе пут дужине 7 километара...
Први који је открио могућност цеђења меда помоћу центрифугалне силе, беше чешки пчелар Хрушка Франтишек (1819-1888)... Међу водећим познаваоцима пчела, беше Ибер Франсоа (1750-1831), који је изумео прелепе кошнице (Иберове) које се отварају као књига. Његова открића постају још величанственија, ако се узме у обзир да је ослепео, па иако слеп, тако прецизно дође до фантастичних запажања и открића. Први је доказао да неспарене матице полажу неоплођена јаја, из којих се легу само трутови, али и то да се од оплођених јаја могу излећи матице и пчеле радилице. Доказао је први и то да се матице паре са трутовима ван кошнице (15 – 25 трутова), и то свега једнапут за цео живот... Од 10 до 20 минута траје ''свадбени лет '' матице. Трутови да би пашли матицу лете у пречнику и до 16 км од кошнице, а матица се удаљава свега 2 км. Код пчела као и код људи подешено је све тако, да матице избегавају спаривање са трутовима са којима су у биском сродству. Матица је за трутове најпривлачнија ако лети на висини између 15 и 30 метара, а испод 4 метра није. Трутови по мирису осете матицу и на удаљености до 60 метара... Матица годишње може да положи и до 200 хиљада јаја. Младе матице изразитог квалитета могу у року од 24 сата положити између хиљаду ипо до две хиљаде јаја. Свега 8 до 10 месеци у години матица полаже јаја. Да би матица положила једно јаје у пипремљену ћелију потребно је између 8 и 10 секунди... Док матица полаже јаја око ње лети обично око 10 пчела и то по кружној путањи. Након 15 до 20 минута матица се зауставља, а број пчела које круже око ње се повећава и тада матица добија храну (од 5 до 7 пчела је храни). У току 24 сата матица пређе чак дужину од 86 метара при полагању јаја... Трут нема оца, већ само деду по мајци, пошто настаје из неоплођеног јајета. Тако има само браћу по мајци, а сестре нема. Трут нема синове, већ само ћерке, али нажалост никада не доживи њихово рађање... Трутови живе између 55 и 60 дана, а полно су зрели између 10 и 12 дана. Сви они трутови који се успешно спаре са матицом губе живот. Трутови се међусобно, али ни са било ким другим, не боре ни око хране, ни око територије, ни око женке... Они су нерадници. Не старају се ни о сопственој исхрани. Познато је да њих хране пчеле...
Лисне биљне ваши избацују течан измет, који садржи слатке материје које се називају медна роса или мана. Пчеле то сакупљају и даљом прерадом настаје пчелињи производ - медљика... Да би напунила свој желудац пчела, ем што мора да посети велики број цветова, мора и да у пашу утроши целих 10 минута. Ако је лоша паша (највећи непријатељ пчела) треба утрошити и до 60 минута. У време добре паше јако и добро друштво за један дан може сакупити и до 12 кг нектара, од кога настаје мед... За своје потребе једна пчелиња заједница потроши између 80 и 90 кг меда. Потрошња полена на годишњем нивоу једног пчелињег друштва износи између 25 и 30 кг. Позанто је да пчела сакупи много више меда него што су животне потребе њене пчелиње заједнице, и тај сав вишак несебично дарује пчелару...
Пчеле имају 3 проста ока и 2 сложена ока. Пчеле имају нарочито израђену могућност орјентације. Пчела запажа покрет. Пчеле брже уочавају покрете тамних предмета од покрета светлих предмета. Стога се препоручује увек употреба светлије одеће при раду са пчелама. Тако ће пчеле бити мање агресивне и раздражљиве, а тиме и мање склоне ка убодима... Пчеле не виде црвену боју, а предмете обојене у црвено виде као црне. Пчела нема осећај ни за нијансе жуте боје. Пчела види: белу, желену, плаву и ултраљубичасту боју. Види и део жуте боје... Установљен је међународни систем боја за обележавање матице, па се тако матице обележавају бојама: белом, жутом, црвеном, зеленом и плавом...
За прапостојбину медоносних пчела узима се Индија... У нови свет, тачије у пределе Северне Америке пчеле су стигле тек 1630. г., у Аустралију 1830., а у Јужну Америку 1854. г. Данас пчела има на свим континентима... Захваљујући пчелињем воску још далеке 1761. у Лондону основан је надалеко чувени музеј воштаних фигура ''Мадам Тисо''. У Србији, тачније у Јагодини, априла 2008. отворен је нешто скромнији музеј воштаних фигура. Да би пчеле направиле 1 кг воска, потребно је да утроше између 3 и 4 кг меда...
Дана су свету најбољи принос меда по кошници имају пчелари Аустралије који могу добити чак до 140 кг меда по кошници... По попису из 2007-е прво место по броју регистрованих кошница у Европи – заузима Румунија са око 2 ипо милиона. По броју регистрованих пчелара у Европи прво место припада Франсуској где има 84 и по хиљаде пчелара. По поросечном броју кошница по пчелару у Европи прво место припада Шпанији и тај број износи 100 кошница... По попису из 2005-е Кина заузима прво место по броју пчелињих друштава и тај број износи око 7 милиона и 300 хиљада. Прво место по производњи меда такође припада Кини око 305 хиљада тона. По извозу меда опет Кина заузима прво место са око 82 хиљаде тона меда...
Оно што можда већина од нас не зна, јесте податак – да су пчеле непливачи. Тако при паду у бару, поток, реку или језеро, долази до дављења пчела... Петар Иванович Прокопович (1775-1850) јесте украјински пчелар који први у свету још 1814. конструише кошницу са плодиштем и медиштем са првим покретним рамовима. Имао је велики пчелињак са око 10 хиљада кошница и оснивач је Пчеларске школе, коју пдодужује након његове смрти његов син Степан. Убрзо је пчелињак бројао 12 хиљада кошница. Беше то највећи пчелињак у Европи. Све је попало и уништено након Степанове смрти...
Најчувенији мајстори Италије - Антонио и Страдивари, користили су прополис за лакирање на далеко чувених виолина... Први научник који открива присуство пчелиње ваши на пчелама јесте Француз Реомир Рене Антоан (конструктор термометра). Од њега је прво потекла идеја да се начине прегледне кошнице, али је то реализовао тек Ибер... Најбоља енциклопедија из области пчелерства јесте ''Абецеда пчеларства'' чији је први покретач и творац Рут Амос Ивес. Ово дело први пут излази из штампе 1877, а 2007-е доживљава своје 41-о издање...
Читајући Свето писмо, али и Житија светих, налазимо мноштво живих примера и слика, у којима се помињу пчеле и мед... Тако можемо прочитати у једном од животописа, како се рој пчела спустио над колевком маленог детенцета. Том приликом су пчеле излиле мед на уста детета, а потом су одлетеле. То детенце живљаше у 4 веку и беше то Свети Амросије Медиолански (Милански), кога славимо 20. децембра по новом календару... Покровитељима пчеларства сматрају се - Св. Јован Претеча и Крститељ Господњи, Преподобни Зосима и Саватије, Преподобни новојављени Никанор Хиландарац...
Нема коментара:
Постави коментар