Чекрком подижем терет. Високо над њим
Стоје цируси. Паперјасти бели облаци,
Свиленкастог сјаја. Попут паучинастих,
Снежно белих праменова. Вретенасти. Зракасти.
Густо збијена влакна и прамичци беле боје.
Стоје сами. Издвојени на средњој висини од
9 хиљада и 5 стотина метара изнад земљине
Тврде камене коре. Смрзнута водена пара
Преображена и неким великим Чудом,
Претворена у најдивније ледене кристале.
На концу зиме хладне и с` почетком ранога
Пролећа, сув и топао фенски ветар, удари да
Дува у правцу питомих долина, чак од Алпа.
Тако фен стаде немилосрдно да ждере и отапа
Те снежне кристално беле ледене горе. Љути
Алпски снегождер, брзо и хитро све бело прогута.
Бака ми рече: ''Благовест носи зелен лист и приповест''.
Нема коментара:
Постави коментар