Жижак. Грдна, ситна, мала поган.
Вечно проклети кућни мољац.
Дрвожедно ждере, дрвене даске,
Подове, старе колевке и троножице.
Опаки дрвождер, буши и глође.
Гледа Дрвоморац да умори, стари
Бакин чабар и креденац. Разара
Стари намештај, преслицу и жуте
Оронуле греде. Избушио, издубио,
Упорни дрвомрзац, пшеницу белу и
Пасуљ тетовац у старом амбару. Једном
За свагда, тврдо решио, да све претвори
У гомилу трошнога праха, па напада
Немилосрдно, све до самог распадања.
Нема коментара:
Постави коментар