МИСЛИ У ВАСКРСЛОМ ХРИСТУ ИСУСУ...

Теологија апсолутне љубави, искупљења, васкрсења, вечнога живота или инословије које значи - једно говорити, а други смисао показивати или исихија - тиховање, мировање, молчаније?... Шта да мислим?... Шта мислимо?...

Свет овај наш негде загуби, заборави вредности и свевредности врховне, божанске, праве, вечне. Свети апостол Павле у посланици Филипљанима (2,5) пише: ''ЗАТО НЕКА ЈЕ У ВАМА ИСТА МИСАО КОЈА ЈЕ И У ХРИСТУ ИСУСУ'', што значи: МИСЛИ ОНО ШТО ЈЕ У ХРИСТУ ИСУСУ.

Како самосазнање и самоосећање да преваспитамо, пробудимо за оног другог, ближњег, за синове Божије, браћу Христову?... Каква је вера, љубав, смирење, труд наш?...

Тежимо и желимо само оно што је Божије: истину, љубав, доброту, правду, живот, вечност... Хоћемо јеванђељско живљење, тај дар Божији, јеванђељске врлине, те непролазне Божанске вредности... 

Слаба нам је вера, још лошије знање, о пожртвовању ни речи, о правди се ћути, о трпљењу и не сања, а истина се скрива... Лудило неко влада... Срца изгубише огањ пламене љубави Божије, плодови правде угорчаше се, радост вере исповедника, мученика, новомученика насилно хоће да се протера... Апостоли, мученици, исповедници, подвижници, светитељи, обукоше мисли и мислише само оно што је у Христу и кроз Јеванђеље овековечише веру, наду, љубав, молитву, пост, кротост, трпљење, смиреност, бестрашће, обожење... Мисли њихове бише и јесу у васкрслом Богочовеку Христу, у вечном блаженству...

Напустимо и ми своје несавршенство. Узрастимо у савршенство Божије, оперимо своју окаљану, упрљану душу, оставимо се греха, појачајмо веру, удаљимо неверу... Сакупљајмо се под куполе цркава, наших духовних домова, широм белог света, па молимо за благослов Божији... Тек кад Бог и све што је Божије, буду центар света... тек кад човек буде онај који се окреће у орбити око Бога, тек тада са сигурношћу можемо рећи да су све наше мисли у васкрслом Христу Исусу... да смо озарени светлошћу Духа Светога, светлошћу небозарном...

Крштење значи много, али само ако се христолико живи. Наше мисли треба да су у васкрслом Исусу Христу, Господу и Спасу, Најплеменитијем грађанину читавога света, који је истрпео највећу неправду и понижења. Он без иједног греха, без икакве кривице. О, болне ли истине!... Гладни крвожедни вукови, растргли су Јагње Кротко...

Један свештеник у својој књизи написа: ''Најмудрији постаде луд за овај свет, јер Га свет не прима и не схвата у свој његовој величини и концизности и ,опет, за дивно чудо, наизглед, јуродиви постаје најплеменитији''...

Еванђелист Матеј (23,12) пише: ''ЈЕР КОЈИ СЕ УЗДИЖЕ ПОНИЗИЋЕ СЕ, А КОЈИ СЕ ПОНИЗИ УЗВИСИЋЕ СЕ''... И ово нам се даде као правило живота за ново рађање у Исусу Христу... 

Покајмо се!... Свети апостол у посланици Галатима (4,9) пита се: ''А САДА ПОЗНАВШИ БОГА, ИЛИ БОЉЕ, БУДУЋИ ПОЗНАТИ ОД БОГА, КАКО СЕ ОПЕТ ВРАЋАТЕ НА СЛАБЕ И БИЈЕДНЕ СТИХИЈЕ, КОЈИМА ОПЕТ ИЗНОВА ХОЋЕТЕ ДА РОБУЈЕТЕ?''... Каква је овде дивна истина духовног опита и богопознања...

Царство вечне правде, мира, љубави, благостања, радости, спасења... Сневају мисли моје Царство небеско...

Живот наш јесте ходочашће ка Пасхи, ка крају, који је нови почетак, треће тријумфално рађање за вечност... Пост и праштање... 

Сетих се стиха. ''МОЈА ДУША ТЕ ТРАЖИ НОЋУ, О БОЖЕ, ПРЕ ЗОРЕ, ЈЕР ЈЕ ТВОЈ СУД СВЕТЛОСТИ НА ЗЕМЉИ!''...

Психосоматски знак покајања, понизности, обожења и покорности, јесте метанисање, окарактерисано као искључиво велико посни ритуал... За тотални пост и потпуно уздржавање од јела и пића, изгледа да нисмо вољни... Аскетског поста и уздржања од одређене хране не радо се прихватамо...

Светлост света, свећа, литургијски символ Христа, угашена је, а ја вичем: ''НЕ ОКРЕНИ ЛИЦЕ СВОЈЕ ОД СЛУГЕ СВОГА, ЈЕР САМ ТУЖАН...''...

Има ли глади за Богом у двадесет првом веку?...