Апостол Свети Павле обзнањује службу Богу отачком, на суду пред Феликсом и учи нас својом апологијом не бојећи се јеврејских оптужби, али ни сужањства, да верујемо Закону Божијем и Пророцима, да верујемо у Светло Христово васкрсење... Свети Апостол Павле, некада љути противник хришћана и гонитељ Савле, сведочи, посведочи нам веру у васкрслога Живога Господа Исуса Христа. С молитвом живећи, њоме се хранећи, апостол кроз големи труд проживе и спасе душу своју. Наоружан речима Светога писма, прекрсти се у име Светога Тројства, целива Голготски Крст Живоносни и започе да отвара очи наше, како би могле да виде чудеса Божија, како би могле да проникну у дубину Закона Премудрог Творца. Попут неуморног путника, Апостол Свети жури из земље у земљу, с краја на крај, да открије и на ваљан начин оживотвори заповести Божије...
Моли Господа Бога, Апостол Свети, да Он Сведржитељ уразуми све људе како би несметано могли да схвате сваку Реч и слово. Моли Оца нашег Небеског да ниспошље помоћ како би могли да разумеју Свету Реч Божију, не само сада и данас, него увек и у све будуће векове векова. Моли Господа да просветли благодатном силом Духа Светога све њихове жеље, идеје и намере, које су благопријатне, благоразумне и богоугодне. Моли Господа да ниспошље Свој превелики и Свети благослов на сву васељену...
Благодари Апостол Свети Господу и изриче му хвалу унапред, јер Господ уразуми многе, доведе их до ступња духовног узрастања, при чему они схватише са успехом свако Свето Слово и Реч Господњу...
Апостол Свети Павле својим делом, речју и свецелим животом, откри, јави нама да је највеће благо овога и онога света, сада као и тада, Света књига Светог писма, Јеванђеље Свето, радосна и блага вест, Светлог Христовог васкрсења. Свето писмо Новога завета скрива, али и открива највећу благовест. То је радосна вест о Царству Небеском, за које се бори, које се осваја још овде на земљи, стиче, задобија...
То је благовест, јер нам даје опроштај грехова. То је благовест кроз коју задобијамо Духа Светога, а што је највиши и основни циљ хришћанског живота...
''Слава Теби Боже наш, слава Теби'', три пута твори срце моје, очекујући васкрсење мртвих и живот будућег века. Чујем речи ''буди добар'', а шта оне значе?...
Значе живети добрим духовним животом, који има пуноћу у Господу Исусу Христу. Значе живот пун, изобилан у хришћанским врлинама, у врлинском општењу и богоопштењу. Значе живот који се пројављује и манифестује пред свима. Значе живот који је истоветан са унутрашњим ритмом бића, али који није на уштрб спољашњег жића. Подразумевају стање да будемо пред другима исти онакви какви се осећамо у души, искрени и нелицемерни... Та доброта и савршенство душе и срца треба да је јаче изнутра. Лепо би било да тај свој подвиг врлинског живљења затајимо унутар себе, јер Бог који је Тајновидац нашег срца, наградиће нас јавно, ако ми будемо узрастали тајно...
Доброта је својствена анђелима, па се и од нас очекује анђеоско узрастање, живљење. Доброта подразумева и чистоту, која је опет својствена анђеоским душама. Доброта не значи неко слепо испуњавање закона како су то старозаветни Јевреји творили, већ значи будност и ревност, непрестано усавршавање, узрастање у вери живој, спасоносној. Доброта је чврстина наше вере и наша непоколебљивост на путу којим ходимо. Тај пут је са васкрслим Христом и за Христом. Доброта је идење у напред, храбро, одлучно. Доброта је наше уздање у милост Божију. Чврста узданица на Господа који ће управити кораке наше на стазе праве, увек проходне...
Доброта нас опомиње да будемо вазда обазриви, јер се олако, веома често упада у замке лукаве. Да би се одупрели замкама, налетима искушења, неопходно је да се увек занимамо са нечим, да нешто радимо - било да је то молитва, читање, писање или неко друго богоугодно дело... Наш рад треба да је душекористан...
Доброта порађа осећај радости по Богу, радости у Богу. Доброта порађа осећања вечне васкршње празничне радости која никада не престаје. Доброта је непролазна слава и лепота Христова. Доброта је искрена побожност, смиреност срца, која води у благослов мудрости. Доброта је непрестано сећање на смрт, сећање на страдање Господа Исуса Христа на Крсту. Доброта се зато стиче уз доста муке, великог прегалаштва. Доброта је одрицање од себе самога, од својих порока, страсти. Доброта је непрестано прекоревање себе самога. Доброта изискује саможртвовање, приношење себе на жртву драговољног страдања Христа ради...
Доброта је умирање старог огреховљеног човека, васкрсење, пролећно обновљење нове преображене личности у Господу. Доброта је сам Господ Исус Христос. Доброта је Царство Божије. Оно је унутра у свима нама, само га треба пронаћи, покренути, оживети. Зато је природно желети Добро и тежити ка Добром, ка Христу. Доброта је непрекидно, без престанка хрљење ка Добру, према Христу. То је незалазна светлост Сунца Правде, рајско васкршње блаженство...
Стога ослушнимо добро речи које нам говори сам Господ: ''Буди добар''. Нека се нико не усуди да остане глув и нем на ове речи. Не оглушите о њих, већ отворите срца своја и примите најмилијега госта, Васкрслога Господа Бога...
Да би наша вера била права, а не лажна, или не дај Боже, лицемерна, фарисејска, потребан је труд, подвиг, чиста савест у све векове векова, како пред Оцем и Сином и Светим Духом, тако и пред ближњима...
О Васкрсу ишчитавам дело Николаја В. Гогоља ''Мртве душе'', кроз чије перо говоре личности јунака:
''И доиста, шта ти ја нисам препатио? Као каква барка усред бесних таласа... Колико кињења, колико гањања нисам претрпео, каквог ли чемера нисам прогутао! А зашто? Зато што сам се држао правде, што сам био чист пред својом савешћу, што сам пружао руку и беспомоћној удовици и јадном сирочету! ... Држи се ти истине ако хоћеш да те поштују... Када је човек добар, ја ћу се са задовољством поразговарати с њим; ја и добар човек свакад смо своји пријатељи... Хоће ли да се пије чај или да се прихвати - драге воље, кад је човек добар. Доброме човеку свако одаје пошту... Свуда, посред ма каквих жалости из којих се плете наш живот, пролети весело сјајна радост... Шта је наш живот? Долина где су се јади настанили. Шта је свет? Гомила људи који не осећају... Разгледам сав недогледни вртлог живота... Кроз смех који свет види и кроз сузе које свет не види и које не зна... Нека говори шта ко хоће, али спасоносној речи не можеш одолети''.
Нема коментара:
Постави коментар