У тишини планина
облак у небу се огледа
док на маргини траг
и забелешку остављам.
У руци ми перо
док запечаћено
писмо отварам
у ковчежић
закључавам.
Благодатна киша
од речи и слова
док ридам пред
вратима ћутања
и скритог писања.
Упирем очи које
ћуте у тишини
тарских планина
и гледам напред
кроз измаглицу
док северни ветар
носи ми косу.
Нема коментара:
Постави коментар