ЖИВОТ ХРИШЋАНСКИ...

Сваки нови дан и буђење нове зоре и  дана, започиње најновијим вестима, из света... региона... друштва... политике... Необичне појаве, занимљиви и мање занимљиви људи, предели, догађаји... Нобелове награде и казне... Разноврсне појаве и пројаве у савременом друштву... Криза, одавно не само економска... Сви захтевају и певају о мерама штедње, а нико да понуди право решење... Активности терориста, па и хакера, горућа тема... Глобално загревање... Сиромаштво и глад у свету... Поплаве и клизишта... Свакодневна реторике јесте све, само не човечанска... људска... и све више постаје не примерена људском бићу...

Тако сваки нови, радни и нерадни дан, започиње и завршава се... Свуда људска несрећа, беда, пакост и злоба... Агенције, просто се утркују и надмећу до бесвести, ко ће пре и ко ће први, објавити ударну вест... Односи међуљудски на, не баш похвалном и завидном нивоу... Можда, то не треба ни да нас чуди, јер један мудри академик рече, да код човека ''нема потпуне зрелости''...

У таквом окружењу живети животом хришћанским како ли је? ... Да ли је могуће?...

За боље разумевање и одгонетање овог неисцрпног, вечитог и не испричаног феномена, послужиће нам Посланица Св. Ап. Павла Римљанима – глава 12... Живот хришћански, није само живот који се одвија у Цркви, једном недељно у просеку сат ипо, до два... То би био свакодневни и непрекидни живот који живимо у сваком тренутку... на сваком месту... свуда...

Живот хришћански јесте ''жртва жива, света, угодна Богу ... духовно богослужење'' (Римљ. 12, 1)... Живот хришћански подразумева не само живо размишљање, већ ''мукотрпну'' промену махом погрешних ставова раније стечених или наслеђених... Живот хришћански захтева од сваке личности да се преображава ''обновљењем ума свога да искуством познате шта је добра и угодна и сваршена воља Божија'' (Римљ. 12, 2)... За прави преображај, промену, преумљење и искупљење никада није касно... Да ли је баш тако?... 

Живот хришћански значи још и то да нико од нас ''не мисли о себи више него што ваља мислити, него да мисли смиреноумно, сваки по мјери вјере како му је Бог удјелио'' (Римљ. 12, 3)... А без сумње, Господ је свакоме од нас, у различитим дозама, подарио таман толико колико је потребно, најсавршенијих и најлепших дарова, таланата... и чега све не...

Живот хришаћнски јесте и наше окупљање и сабирање око Свете Чаше и живо сверадосно учествовање у Светој Литургији, где смо сви мале честице и мале искрице, мали каменчићи,  једног великог живог организма и мозаика... Где смо сви једно шаролико и разнолико сабрање и заједница толико различитих личности... Где смо сви један велики филхармонијски оркестар, који чине виртуози различитих дарова, и који стварју на различитим инструментима, најдивније милозвучне тонове... Иако различити, не би требало и не би смело, да су супротстављени једни другима, да су у сукобу... Опет, се питам - да ли је баш тако?...

Сви су саздани и дати на овај свет да би сведочили, једино и једно, где су сви исти и сви једнаки... То једно јесте Љубав нелицемерна... Љубав која мрзи зло... Љубав која се држи добра (Римљ. 12, 9)... Богољубље, Христољубље, Братољубље, Човекољубље... нежно, искрено, чисто... Љубав ревносна и снажна, којој се страна свака лењост. ''Будите духом ватрени; Господу служите. Будите у нади радосни, у невољи трпељиви, у молитви постојани'' (Римљ. 12, 11-12)... Та и таква љубав подразумева пружање помоћи и руке спаса, свима без изузетка, који ту и такву помоћ потребују... Опет питање - а да ли је баш тако?...

Љубав, гостољубље, частољубље... благодарење, благосиљање... Нека се никада на уснама вашим, и још пре у мислима вашим, не зацари и не роди клетва... Никада и никога немојте клети, проклињати... ''Радујте се са радосним, и плачите са онима који плачу'' (Римљ. 12, 15)... Саосећајте и саучествујте са свима... ''Боже свима помози, па ни мени не одмози'' – нека буду речи вашег молитвеног поклича из срца... Да ли хоћемо, можемо и умемо, бар толико мало, а тако много?...

Нисмо ни свесни колико је важно и битно једномислије, сагласно сазвучје, хармонија... Колико је важно и битно, лишити себе гордости и високоумља... Колико је важно и битно, смиреноумље...

Никада и никоме не чинити зло... Увек и свагда само чинити добро... Добро чинити свакоме и свима... Нема места за освету...  Нема места за гњев... ''Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ'' (Римљ. 12, 19)... То је богатство живота и бесцен благо, и сигурна виза за будућност рајског насеља, које је испред нас и коме тежимо...

Стога треба нахранити свакога и све, а нарочито гладног нахранити... жедног напојити... Посебно треба милостив бити према непријатељима... Уколико непријатељу дарујете Љубав и само Љубав тиме ћете ''грнути живо угљевље на главу његову'' (Римљ. 12, 20)...

Никада и нигде не дозволите да ''зло победи'' (Римљ. 12, 21)... Зло треба побеђивати и победити добрим и добротом... Стога пробудите у себи своје давно заспале и неким чудним сном уснуле клице доброте... Мотрите на срце своје пажњом превеликом... Покушајте, лако је... можете... иако изгледа немогуће и веома тешко...