Од недавно у манастиру Рачи припремају се два коња ПАША и ЛОРА из коњичког клуба ДОРА за трку ендјуранса (даљинско јахање) на стази дугој 20 километара у Панчеву која се одржава 19-ог априла 2008-е године. Ову лепу вест испричала је Олгица Петронијевић, туристички информатор у информативном пункту КОЛИБА ТАРА. У манастиру Рача у плану је изградња нове штале са боксовима за коње коњичког клуба ДОРА. Данас сам сазнала да се Звездино ждребе зове ЗИТА. Кобила ДОРА је у 11-ом месецу и очекује за месец дана ждребе, а кобила ГАБРИЈЕЛА је у 10-ом месецу и очекује се принова на ергели за два месеца. Члан клуба Биљана Радовановић била је кума и Сузанином ждребету наденула је име СОФИ, а по традицији новооснованог клуба - кума је даривала ждребе малим уларима, а слаткишима је почастила све клубске колеге. Сваког викенда на Тари окупљају се чланови клуба. Како ми Олгица рече ''шталски момак'' Васо јесте човек са ергеле који највише времена проводи са коњима: чисти шталу, боксове, полаже сено, први отвара капије и врата, утовара и истовара сено, тимари коње, помаже у поткивању, ради на лонжи... Једном реченицом речено - ради све што треба. Лонжирање траје 30 до 45 минута у кругу који се назива мањеж. То је време за које коњ учи и стиче кондицију: учи корак и кас, спознаје шта је поступак и награда (најчешће коцка шећера или комад шаргарепе). Коњи уче врло брзо и то једни од других, и добро и лоше, зато се води велика брига и поклања се знатна пажња у сваком делу и подвигу, у сваком детаљу и акцији. Као што моја саговорница изусти и рече: ''Стрпљења у раду са коњима треба колико хоћеш''. Сви чланови клуба брину не само о коњима, већ и о опреми. Међу члановима којих је око 20-ак има доста и деце. АПРИЛ је ''најкултурнији од свих коња, па чак и од неких људи'', прича је нова тарска. Најслађи су ждребићи и има их тренутно троје: мала црна СОФИ, умиљата ЗИТА и ЛУНА тужних крупних очију, јер јој је мама ЛОРА у Рачи на припремама. Мајке и ждребићи се крећу у групи и увек трче заједно и раздрагано по ливади тарској, ако што је и призор данашњи. Свим људима најпре западне за око пастув МИРАЖ пунокрвни енглез, који има ''паметне очи'' у шали рече ми неко. Од осталих раса на ергели су заступљени: три чистокрвна енглеза, један пони, два полукрвна рабера (полуарапски коњи), полулипицанер је СУЗИ, а има и полукрвних енглеза. Клуб има и велики број спонзора, који донирају све што треба: опрему, храну (сено). Вредна је помена и донација брачног пара Игњатовић Господина Тихомира и Госпође Ковиљке (Оље) који живе и раде у Паризу (Оља је наша бајинобаштанка), а који су донирали коња АПРИЛА. Поменути АПРИЛ стар је 5 година, а сваког 6-ог априла слави свој нови рођендан, као што је било свечано прослављено и пре три дана. По раси је чист енглез, достојанствен и елегантан. Купљен је новембра 2007-е, а за трке га обучава Олгица. Господин Дуле Миловановић спрема МИРАЖА, Милан ЛОРУ, а Далибор ПАШУ. Правило је да свако има свог коња и једино се тако постижу успеси у дресури. Данас се почело и са орањем једног дела имања, јер је у плану да се ораница засеје са семеном зоби. Клубу је једино исплативо да сам себи обезбеди, то јест произведе храну (зоб, шаргарепу), а неузорано земљиште остаје да се покоси као ливада и да служи за испашу. Обишла сам и собу за опрему, где је и мала помоћна чајна кухиња. На зиду испод сваког имена коња, окачена стоји само његова опрема. Ту су: рукавице џокеја, улари, узде које висе, узенгије, корбачи, поводци, кићанке, седла (има и вестерн седло), кациге, штитници за ноге коњаника, покривачи за коње, подседлице, бандаже за око зглобова, маст за копита, маст за кожна седла, потковице, покривач за коње када пада киша и када је хладно да их штите, четке, чешагије, чешљеви, заштитни прслуци за обуку и кациге за децу... Један час траје 45 минута и сви су добродошли. Ергелу верно чувају три пса чувара Вучко, Срећко и керуша мени непознатог имена која ће ускоро да донесе принову. Радно време колбе Тара је од 9 до 17 сати сваки дан. Интересантан је и етно ентеријер колибе Тара: медаље окачене на зиду, троножице, тестера кладара, срп, коса, пегла на жар, фењери, сито, ткана торба, разбој, преслица, вретена, мотовило, чунак, гребена, чекрклија, гусле, земљани судови и ћуп, чутура, натеге и икона Свете Петке... Важно је стећи вештину јахања, то зна сваки прави коњаник. Коњи су јако осетљива бића. Осећају и радост и бол, али показују и своје негодовање. Можда су због тих карактеристика људима веома слични. Прави и пасионирани коњаник јесте само онај који све ово уважава и који наравно поседује и љубав за коње. Важно је препознати ко је темпераментан коњ, а ко је хладнији коњ. Када прећи у кас, а када у галоп. Како започети ход и како извести шетњу по терену. Мора се водити рачуна и о хранилиштима за коње, познавати негу и исхрану, али и дресуру...
Нема коментара:
Постави коментар