Седим погнуте главе. Сагето слабо тело. Челом додирујем прашњави под. Неки људи ме жале. Мисле, да актуелне догађаје, више не могу поднети стојички на ногама. Ипак, стојим усправно.
Окрећем леђа свему лошем. Нисам издржала. Примећујем неко зло у људима. Окрећем се. Осврћем. Гледам иза себе. Прозори замагљени. Зид хладан.
Све што бих хтела чути у овом тренутку, јесте музика. Музике нема. Сметње. Лоши сигнали. Како се зову они људи што нешто запиткују? Туђи испитивачки погледи, страшно ме прождиру. Гладно неко доба.
Чујем само вести које узнемирују. То неко, као да ''намерно'' пласира невеселе вести у први план. Ма, кога више да слушам? Шта то људи говоре? Коме говоре? Докле ће тако? Терет огроман. Давимо се у назови ''слободи''.
Више не разазнајем, шта је ту људски, а шта божански фактор? Фактор ризика, да ли постоји? Осуда и то она прећутна. Кривица, такође. Један једини вечити кривац у мору назови ''праведника''. Испаштати и само испаштати. Наравно и праштати.
Мој мали тренутак. Помисли огромне. Избор погрешан. Ја се опет окрећем и крећем само у сну. Стојим на јави. Ноћу будна, а дању спавам. Очи упирем у празан простор, у маглу, у кишно небо...
Пођем, па станем. Застанем. Преварим се безброј пута. Све исто. Зачарани круг. Закорачила сам у ништавило. Увиђам веома увиђајно, не баш пријатне околности. Умор или се варам. Бол кога не смем и не могу игнорисати. Патња, ма свуда се среће.
На дну срца осећај немоћи. Човек је најбедније биће међу свим живим створењима, међу свим живим створовима. Опростите! Нисам смела то казати. Некако ми се омаче. Тако говори камено срце. Туга.
Коме су изговорене речи? У шта да верујем? Зашто? Коме? Чему? Мени је од свега на свету, ама баш, баш, свега доста! Време јесте изгубљено. Није важно како. Теме све истрошене, потрошене. Очи заслепљене.
Нема неке нове снаге на видику. Немам снаге да викнем, а ни да крикнем. Истина. Све тако смешно звучи. Па шта? Ништа! Све јесте без значаја, без смисла. О, будућности тамна! Ништа ме више не дотиче. Није битно да ли лажем. Лепо је лагати и треба умети...
Равнодушности, моја радости! Судбино, моја драга! Не схватм ништа. Шта да схватам? Тачно! Нећу да плачем. Није сузе вредно. Гуши ме туђи парфем. Смерно подносим све. Исцрпљена сам до саме сржи. Да, до коске!
Завршио се још један дан. Ноћ је опет ту, чека за вратом. Ноћ никад и не одлази од нас. Она само чека и вреба, да скочи и удари јако. Жесток ударац. Браво! Питам се, има ли људи? Где су људи?
Ослушкујем. Затишје пред нову буру. Ветар удара шамаре преосталом увелом лишћу. Опет све почињем изнова. Исте грешке поносно стварам. Кулу од карата градим. Нада бежи од мене као преплашена птица. Нада не живи у кавезу!
Осећаји који ме никад варали нису и неће. Еј, кад би ме макар једном преварили! Можда, хоће! Ко зна? Ја сам срећна до лудила. Само то не умем немуштим речима да искажем.
Апсурд!... Да, да!... Филозофија апсурда...
Била сам повређена и сломљена када се пре 7 месеци десио велики проблем у мом браку, између мене и мог мужа. толико страшно да је случај однео на суд за развод. рекао је да више никада не жели да буде са мном и да ме више не воли. Па се спаковао из куће и натерао мене и моју децу кроз много бола. Покушао сам на све могуће начине да га вратим, после много мољења, али безуспешно. И потврдио је да је донео одлуку и да више никада не жели да ме види. И тако сам једне вечери, враћајући се с посла, срела своју стару пријатељицу која је тражила мог мужа. Дакле, објаснила сам му све ствари, а он ми је рекао да је једини начин да вратим свог мужа да посетим чаробњака ради чаролије, јер је и њему то заиста успело. Тако да никад нисам веровао у магију, али нисам имао избора него да послушам његов савет. Затим ми је дао имејл адресу чаролије коју је посетио. (драпата4@гмаил.цом) Дакле, следећег јутра сам послала пошту на адресу коју ми је дао, а чаробњак ме је уверио да ћу добити мужа за три дана. Каква невероватна изјава!! Никада нисам веровао, па је разговарао са мном и рекао ми све што треба да урадим. Онда ме је два дана, тако изненађујуће, назвао мој муж који ме није звао последњих 7 месеци да ме обавести да се враћа. Тако невероватно!! Тако да се вратио истог дана, са пуно љубави и радости, и извинио се за своју грешку и за бол који је нанео мени и мојој деци. Тада је од тог дана наша веза била јача него раније, уз помоћ точка. Зато ћу вам саветовати, ако имате проблема, контактирајте ДР АПАТА, можете га контактирати и путем гмаил-а: (драпата4@гмаил.цом) или путем ВхатсАпп-а или Вибер-а на: (+447307347648).
ОдговориИзбриши