Богочовек Исус Христос проповеда и говори, а сви они који Га чују и виде, за Њим пођоше и ходе, ходају и иду, вапе и моле, већ 2011 година... Христос Исцелитељ и Зацелитељ од сваке болести и сваке немоћи... Њега траже потребити и болесни, различитим недузима мучени и морени: обузети, бесомучни, месечари, одузети, слепи, хроми, губави, глухи, неми, мртви... За Њим увек, свагда и довека ходе гладни и жедни Живе Речи Утешне, Спасоносне - Сверадосне...
Први вапај исцељења и поклоњења пред Живим Богочовеком Христом, губавог човека: ''Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити'' (Матеј 8, 2). На све то Христос каза: ''Хоћу, очисти се. И одмах се очисти од губе своје'' (Матеј 8, 3)... Други пример вапаја исцељења капетановог слуге: ''Господе, слуга мој лежи дома одузет, и страшно се мучи'' (Матеј 8, 6), на шта Христос одговара: ''Ја ћу доћи и исцијелићу га'' (Матеј 8, 7) ... а потом: ''Иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час'' (Матеј 8, 13)... Трећи вапај исцељења у дому Петровом и то Петрове таште која се тресла од грознице... Исто вече, многи вапаји из срца многих бесомучника... Одузетом човеку из Капернаума који лежаше на одру болесничком рече: ''Синко, опраштају ти се гријеси твоји!'' (Марко 2, 5)... А како их Христос исцељује?... Силом Божанском Својих Живих Речи Утешних, Спасоносних - Сверадосних, изагна и истера све духове нечисте... Све болне и болесне исцели и излечи. ''Он немоћи наше узе и болести понесе'' (Матеј 8, 17)...
На све то један од присутних књижевника не рече ли: ''Учитељу, ићи ћу за тобом куд год пођеш'' (Матеј 8, 19)... Један од ученика опет рече: ''Господе, допусти ми најпре да одем и укопам оца својега'' (Матеј 8, 21)... Христови ученици при страшној бури на мору усковитланом повикаше: ''Господе, спаси нас, изгибосмо!'' (Матеј 8, 25) на шта Христос опет и опет рече: ''Не бојте се, ја сам, не плашите се!'' (Марко 6, 50)... У мноштву чуда зачуђени, устрашени, преплашени, маловерни маловерници повикаше: ''Ко је овај да га слушају и вјетрови и море?'' (Матеј 8, 27)...
Два опака бесомучна човека из земље Гергесинске викаше: ''Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш'' (Матеј 8, 29)... Одузетом човеку што на одру лежаше Христос проговара: ''Не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји'' (Матеј 9,2)... Књижевници и даље вичу: ''Овај хули на Бога'' (Матеј 9, 3)... А Христос таквима одговара: ''Зашто ви зло мислите у срцима својим?'' (Матеј 9, 4)... ''Не требају здрави љекара него болесни'' (Матеј 9, 12)... ''Милост хоћу, а не жртвоприношење'' (Матеј 9, 13)...
Једном приликом кнез повика: ''Кћи моја сад умрије; него дођи и стави на њу руку своју, и оживјеће'' (Матеј 9, 18) на шта му Христос рече: ''Не бој се, само вјеруј!'' (Марко 5, 36)... Жена болесна од течења крви пуних 12 година само помисли: ''Ако се само дотакнем хаљине његове, оздравићу'' (Матеј 9, 21) и тада јој Христос рече: ''Не бој се, кћери вјера твоја спасла те је'' (Матеј 9, 22) или како на другом месту пише: ''Кћери, вјера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!'' (Марко 5, 34)... А свирачима и ускомешаном народу који оплакиваше уснулу девојчицу Христос рече: ''Одступите, јер дјевојка није умрла, него спава'' (Матеј 9, 24)... ''Шта сте се узнемирили и плачете? Дјевојчица није умрла него спава'' (Марко 5, 39)... Потом Христос Јаировој кћи рече: ''Дјевојчице, теби говорим, устани!'' (Марко 5, 41)...
Два слепа човека викаше: ''Помилуј нас, сине Давидов!'' (Матеј 9, 27) и тада, али и сада Христос им рече: ''По вјери вашој нека вам буде'' (Матеј 9, 29)... А када Христос истера и изагна све нечисте демоне, тада неми и бесомучни човек проговори... Човеку са сухом руком Христос рече: ''Пружи своју руку. И пружи. И постаде здрава као и друга'' (Матеј 12, 13)... И опет и опет, човек бесомучан, слеп и нем, исцељен беше и би, па и прогледа и проговори... Колоне обраћеника чекаше на исцељење... ''Исус видје многи народ, и сажали се на њих, и и исцјели болеснике њихове'' (Матеј 14, 14)...
Христос претрнуле, премрле и скамењене од страха бодри, па вели: ''Не бојте се, ја сам, не плашите се!'' (Матеј 14, 27)... Маловерни, колебљиви и сумњичави Петар завапи: ''Господе, спаси ме!'' (Матеј 14, 30)... Завапише још и овако: ''Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо?'' (Марко 4, 38), на шта Христос Учитељ одговара и у исти мах са ветром се обрачунава: ''Ћути, престани! И утоли вјетар, и постаде тишина велика'' (Марко 4, 39), а ученицима затим опет рече: ''Зашто сте тако страшљиви? Како немате вјере?'' (Марко 4, 40)... Ваистину Син Божији Христос у земљи Генисарет исцели и оздрави све оне који се само скута Његове хаљине дотакоше и такнуше...
Слушати и расуђивати беше тешко... Жена Хананејка уз крајева Тира и Сидона завапи: ''Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!'' (Матеј 15, 22)... и опет завапи: ''Господе, помози ми!'' (Матеј 15, 25)... Христос каза: ''О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздарви кћи њена од онога часа'' (Матеј 15, 28)... ''За ову ријеч, иди, изашао је демон из кћери твоје'' (Марко 7, 29)... Уплашеним срцима Христос вазда проговара: ''Устаните и не бојте се'' (Матеј 16, 7)...
Човек на коленима пред Христа се стропошта и завапи: ''Господе, помилуј сина мојега, јер је мјесечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду'' (Матеј 17, 15)... А шта Христос на све то каза: ''О роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпљети? Доведите ми га амо'' (Матеј 17, 17)... ''Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује'' (Марко 9, 23)... Зачуђени и даље питају: ''Ќо се, дакле, може спасити?'' (Матеј 19, 25) на шта Христос одговара: ''Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће'' (Матеј 19, 26)... ''Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу'' (Марко 10, 27)...
Око Јерихона два слепа човека завапише: ''Помилуј нас Господе, сине Давидов!'' (Матеј 20, 30) и опет вапаји из срца се ка небу отеше, отимају и полећу: ''Помилуј нас, Господе, сине Давидов!'' (Матеј 20, 31)... Христос се смилова на ову двојицу и они оздравише, а свима потребитима за све векове векова рече: ''И све што узиштете у молитви верујући, добићете'' (Матеј 21, 22)... Слепи човек по имену Вартимеј који беше син Тимејев такође завапи: ''Сине Давидов Исусе, помилуј ме!'' (Марко 10, 47)... и по други пут још јаче повика: ''Сине Давидов, помилуј ме!'' (Марко 10, 48)... После овога ученици Христове слепом човеку казаше: ''Не бој се, устани, зове те'' (Марко 10, 49). А када дође пред Христа и рече свој вапај, Христос каза: ''Иди, вјера твоја спасе те. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом'' (Марко 10, 52)... Слепи човек из Витсаиде вапијаше ка Христу и молише, а Христос тако ''учини да прогледа: и исцјели се, и видје све јасно'' (Марко 8, 25)... Христос и даље говори: ''Човјече, опрашатју ти се гријеси твоји'' (Лука 5, 20)...
Задивљени клицаху Христу најумилније славопоје: ''Чуда се нагледасмо данас!'' (Лука 5, 26)... Жени која имађаше сина јединца, а који беше умро рече: ''Не плачи!'' (Лука 7, 13)... ''Момче, теби говорим, устани!'' (Лука 7, 14)... ''И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој'' (Лука 7, 15)... А Христос и даље настави да исцељује ''многе од болести, и од рана и од злих духова, и многима слијепима дарова вид'' (Лука 7, 21)...
Жени грешници по имену Марија, која му ноге окупа сузама, намириса најскупоценијим миомирисима, косом својом обриса, а потом и целива, рече пред свима: ''Опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има'' (Лука 7, 47)... а жени опет рече: ''Опраштају ти се гријеси'' (Лука 7, 48)... ''Вјера твоја спасла те је; иди у миру'' (Лука 7, 50)... Многобројни су примери исцељења, али остадоше запамћена имена неколико жена које Христос исцели од злих духова и болести. Беше то Марија Магдалена, из које Христос протера чак 7 демона. Ту су још Хузина жена Јована, Сусана и многе друге... Ученике Христос непрестано питаше: ''Гдје је вјера ваша?'' (Лука 8, 25) и поучаваше их говорећи: ''Јер Син Човјечији не дође да погуби душе људске него да спасе'' (Лука 9, 56)... Лечио је Христос и у дан суботњи... Тако жени згрченој која се мучила 18 година од духова немоћи рече: ''Жено, ослобођена си од немоћи своје'' (Лука 13, 12)... Такође у суботу исцели и човека који боловаше од водене болести...
Блудни син врати се и изнова поврати Оцу па завапи: ''Оче, сагријеших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим'' (Лука 15, 21) на шта Отац одговара: ''Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити'' (Лука 15, 24)... А шта ради брат? Брат се буни и у гунђању одговара: ''Ето служим те толико година и никад не преступих заповијест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим'' (Лука 15, 29)... Отац одговара и кроз живи пример поучава: ''Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се'' (Лука 15, 31-32)... Бунтовни син требао је само да завапи Христу, као што пре 2011 година завапише и апостоли: ''Домети нам вјере!'' (Лука 17, 5)...
Шта се потом збило са 10 губаваца? Десет губаваца завапи Христу: ''Исусе, Учитељу, помилуј нас!'' (Лука 17, 13)... Христос их исцели, очисти и њихове душе убели... Али, шта бива?... Од 10 само се једна врати и поврати Христу да заблагодари на исцељењу и то иноплемник Самарјанин, коме Христос рече: ''Устани и иди; вјера твоја спасла те је'' (Лука 17, 19)... Суштина свега би изречена речима Христовим: ''свагда да се моле, и да не клону'' (Лука 18, 1)... ''Трпљењем својим спасавајте душе своје'' (Лука 21, 19)...
Незабораван је и цариников вапај: ''Боже, милостив буди мени грешноме!'' (Лука 18, 13)... Ту је и Закхејев неми вапај Христу, Који му одговара: ''Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме'' (Лука 19, 5)... Неми вапај беше и удовичин принос која принесе Христу две лепте и тако ''метну више од свију'' (Лука 21, 3)... Жени Самаријанци на студенцу Јаковљевом рече: ''А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни'' (Јован 4, 14)... Вапаји мношта у бањи Витезди... Христос болесног човека који беше болестан 38 година упита: ''Хоћеш ли здрав да будеш?'' (Јован 5, 6)... Затим следе речи ''Устани, узми одар свој и ходи!'' (Јован 5, 8)... И ово исцељење беше у суботњи дан... Исцељеном човеку Христос унутар храма још једном говори: ''Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди'' (Јован 5, 14)... Жени ухваћеној у прељуби рече: ''Ни ја те не осуђујем; иди, и од сада више не гријеши'' (Јован 8, 11)...
На вечито питање и недоумицу - ко то тако силно згреши, када се деси да неко буде рођен слеп, Христос одговара: ''Не сагријеши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему'' (Јован 9, 3)... Христос исцели очи слепо рођеног човека, тако што му стави облогу од своје пљувачке, земље и блата, а потом га посла да се умије водом бање Силоамске. И ове очи Христос отвори да прогледају у дан суботњи... Када једном овог ицељеног човека истераше напоље из храма, срете га Христос и приупита: ''Вјерујеш ли ти у Сина Божијега?'' (Јован 9, 35)... на шта новопрогледали човек одговара: ''Вјерујем, Господе! И поклони му се'' (Јован 9, 38)...
Вапај сестара Марте и Марије за болесним на смрт братом Лазаром из села Витаније: ''Господе, ево болује онај кога ти љубиш'' (Јован 11, 3)... Христос говори: ''Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим'' (Јован 11, 11)... а потом и ''Лазар умрије'' (Јован 11, 14)... Лазар већ четири дана мртав у гробу вечитим сном спава. А Марта када угледа Христа љутито рече: ''Господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој'' (Јован 11, 21)... Христос Утешитељ неутешној сестри одговара: ''Васкрснуће брат твој'' (Јован 11, 23)... ''Ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће. И сваки који живи и вјерује у мене неће умријети вавијек. Верујеш ли ово?'' (Јован 11, 25-26)... Марта одговори: ''Да, Господе! Ја вјерујем да си ти Христос Син Божији који долази у свијет'' (Јован 11, 27)... И друга сестра Марија када угледа Христа исто кроз вапај изусти: ''Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат'' (Јован 11, 32)... Христа потресоше сузе сестринске, али и све сузе свих присутних, које је на лицима уплаканих угледао. А кад угледа мртвог Лазара Христос заплака и тада ''Исусу ударише сузе'' (Јован 11, 35)... Затим Христос Марти, а кроз Марту и свима, рече: ''Не рекох ли ти да ако вјерујеш, видјећеш славу Божију?'' (Јован 11, 40)... Христос подиже очи ка небесима: ''Оче, благодарим ти што си ме услишио!'' (Јован 11, 41)... и потом ''Лазаре, изиђи напоље!'' (Јован 11, 43)...
Један од људи са нечистим духом викао је: ''Прођи се, шта хоћеш од нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си, Светац Божији'' (Марко 1, 24)... на шта му Христос претећим гласом одговори: ''Умукни и изађи из њега!'' (Марко 1, 25)... Бесомучан човек који живљаше у Гадари завапи: ''Шта хоћеш од мене, Исусе Сине Бога Вишњега! Заклињем те Богом, не мучи ме!'' (Марко 5, 7), а Христос на све то само рече: ''Изађи, душе нечисти, из човјека!'' (Марко 5, 8)... Како је Христос још претио духовима нечистоће?... Један пример јеванђељски овако нам казује: ''Душе нијеми и глухи, ја ти заповиједам, изађи из њега и више не улази у њега!'' (Марко 9, 25)... Реч Христова би веома Силна и Вечно Жива, па тако човек кога је већ дуго морио нечисти демон завапи: ''Прођи се, шта хоћеш од нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си: Светац Божији'' (Лука 4, 34)...
Да не заборавимо и Христове вапаје са Горе Маслинске када рече: ''Жалосна је душа моја до смрти'' (Матеј 26, 38)... ''останите овдје и бдите'' (Марко 14, 34) ... ''Оче мој, као је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти!'' (Матеј 26, 39)... и по други пут вапај скоро истоветан: ''Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја'' (Матеј 26, 42)... ''Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај'' (Јован 12, 27)... Вапај Христов са Крста: ''Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?'' (Матеј 27, 46; Марко 15, 34)...
Напослетку вапај покајаног разбојника сараспетог ту крај Христа са десне стране: '' Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако?'' (Лука 23,40) и ''Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме'' (Лука 23, 42)... Христос му одговара: ''Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају'' (Лука 23, 43)...
А по Васкрсењу Христос на сваки вапај и уздах одговара: ''Радујте се!'' (Матеј 28, 9)... ''Не бојте се'' (Матеј 28, 10)... ''Послушајте ме сви, и разумијте'' (Марко 7, 14)... А шта ми одговарамо на Христове речи: ''Верујем, Господе, помози мојему неверју'' (Марко 9, 24)... ''Имајте вјеру у Бога'' (Марко 11, 51)... ''Стражите'' (Марко 13, 37)... ''Пазите'' (Марко 13, 33)... ''Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен'' (Марко 16, 16)...
По Васкрсењу Луки и Клеопи на путу за Емаус, на 60 стадија од Јерусалима каже: ''О безумни и спорога срца за вјеровање у све што говорише пророци!'' (Лука 24, 25)... ''Мир вам!'' (Лука 24, 36)... ''Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша? (Лука 24, 38)... ''Ко је жедан нека дође мени и пије!'' (Јован 7, 37)... ''Нећу вас оставити сиротане; доћи ћу к вама'' (Јован 14, 18)... ''Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји'' (Јован 14, 27)... ''У свијету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам побиједио свијет'' (Јован 16, 33)...
По Васкрсењу и Томин вапај Христу: ''Господ мој и Бог мој!'' (Јован 20, 28) и Христове речи свим неверним Томама света: ''блажени који не видјеше а вјероваше'' (Јован 20, 29)...
Јеванђељских вапаја исцељења које учини Богочовек Христос, има толико много и ''кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге. Амин'' (Јован 21, 25)...
Нема коментара:
Постави коментар